Почетна / Култура / Чија је Мезимица – љубимица?

Чија је Мезимица – љубимица?

Сукоб око снимања филма „Мезимица“

Нисмо знали да у нашој кинематографији постоји нови црни талас и цензура која га, како кажу, спутава. Тако нешто је открио сценариста наводно забрањеног филма Димитрије Војнов, који је револтиран јер је, каже он, први чин новог управног одбора „домаће (не)бриге за домаћи филм“ (Филмског центра Србије), био тај да „забрани“ настанак „храброг“ уметничког дела према његовој уметничкој замисли, филма („Мезимица“)

Недавно је Филмски центар Србије поново (ФЦС), чешће ове године него што је уз његову помоћ снимљено наших филмова (што му је иначе основна делатност и дужност), допао у центар пажње медија и самим тим јавности као институција која забрањује снимање неподобних филмова. То је изрекао сценариста наводно забрањеног филма Димитрије Војнов. Револтиран јер је први чин новог управног одбора „домаће (не)бриге за домаћи филм“ пошто је преузео власт од претходног, смењеног, био тај да „забрани“ настанак „храброг“ уметничког дела, филма „Мезимица“, упутио им је отворено писмо. У њему и с њим као оружјем он се усудио да себи и свом сценарију да толики значај да се упореди с временом када је цензура наводно забрањивала филмове у бившој Југославији. Војнов се, наиме, обрео у центру пажње наводно првог савременог цензурисања домаћег филма попут оног из времена тзв. црног таласа. Уосталом, ево цитираног сегмента из његовог отвореног писма који се тиче овог поређења:
„Пре десет година Филмски центар Србије издао је књигу Богдана Тирнанића ’Црни талас’. Она је описивала разне случајеве репресије над филмским ауторима у СФРЈ и створила врло јасну слику о томе на које су све начине непоћудни аутори и филмови сакривани од јавности. Када је та књига изашла, с правом се сматрало да је са таквом праксом завршено и да ће евентуалне нове књиге о томе само додатно разрађивати већ постојеће случајеве, примењујући нову методологију. Нажалост, Богдан Тирнанић више није међу нама па за друго издање ове књиге не може да опише најновији случај забране филма на простору бивше Југославије, а то је ’Мезимица’ Немање Чипранића. Стога, желим да понудим Филмском центру Србије да напишем то додатно поглавље и да оно буде укључено у друго допуњено издање ’Црног таласа’. На сву срећу, ја сам сценариста филма ’Мезимица’, тако да располажем целокупном сценаристичком грађом тог филма. Како је тај филм подржан на конкурсу Филмског центра Србије у мају 2017. године, и како је та одлука достигла правоснажност, сигуран сам да располажете записницима Комисија и тадашњег Управног одбора о ’Мезимици’ и њеним квалитетима који су јој обезбедили подршку, те да ћете ми радо уступити ту документацију. Додуше, не располажем свим оним верзијама сценарија које је Немања Ћипранић израдио сам под притиском људи из власти или еснафа, или и једног и другог. Услед тога, ја сам одлучио да се потпишем псеудонимом, и располажем читавом документацијом о том процесу одузимања мог ауторства у коме је учествовао и сам Филмски центар Србије. У међувремену сам ступио са Ћипранићем у комуникацију и сматрам да ћу доћи до сценаристичке грађе на којој је и он радио, а и до детаљнијих информација о томе ко му је и на који начин тражио измене сценарија…“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *