Чекајући Ердоганов потез

Џамал Кашоги је страдао у конзулату Саудијске Арабије у Истанбулу. Оно на шта се сумњало претходних недеља и на шта су наводиле информације које су различитим каналима процуреле до медија, саудијски званичници су потврдили 19. октобра

Према званичној верзији власти у Ријаду, саудијски новинар Џамал Кашоги настрадао је у препирци која се преметнула у тучу са агентима саудијске обавештајне службе. Адел ел Џубаир, саудијски министар спољних послова, изјавио је у интервјуу за америчку телевизију „Фокс њуз“ да је „очигледно начињена велика грешка“ и како најдубље саучествује у болу Кашогијеве породице. Сличне поруке приспеле су и с краљевског двора.
Нема никакве сумње да је мењање првобитних навода – подсећамо саудијски великодостојници укључујући и принца престолонаследника Мохамеда бин Салмана су тврдили да је Кашоги слободно напустио зграду конзулата – део настојања да се релаксира притисак међународне јавности и побољшају односи са Сједињеним Државама који су претрпели снажан ударац.

[restrict] Одмах по саудијском саопштењу да је Кашоги страдао у конзулату, амерички председник Доналд Трамп је у обраћању новинарима саопштио како је њихово објашњење „уверљиво“ и да објављивање околности Кашогијеве смрти представља „добар први корак“. Међутим, своју реакцију је касније унеколико заоштрио пошто је изјавио да је „очигледно било много обмана и лажи“. Уколико не буде било неких драматичних промена, може се наслутити да ће реакција америчке администрације бити све умеренија, док у једном тренутку не буде утихнула.
Могућност драматичног обрта најавио је турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Он је баратање различитим верзијама назвао саудијском операцијом заташкавања и најавио је у недељу да ће у року од два дана изнети информације које у потпуности разјашњавају шта се десило у истанбулском конзулату. Два су могућа објашњења за Ердоганове самосталне наступе. Прво, могуће је да жели да добро тргује с адутом који држи у руци. Друго, не треба искључити ни то да после бројних информација које су саопштаване путем турских медија његова публика једноставно не може да прихвати прилично неуверљиву верзију догађаја.

Развој фабуле

Саудијске реакције по Кашогијевом нестанку доживеле су толико мена да то свакој новој изјави умањује иницијалну уверљивост. Прво је било потпуно негирање. Потом је уследило допуштање могућности како су се неки одметнути елементи саудијске обавештајне службе, неповезани с врхом краљевске куће, обрачунали с Кашогијем, да би на крају била предочена верзија која тренутно важи за званичну – да је до Кашогијеве погибије дошло услед непланираног и злосрећног метежа.
Али као да је сваки саудијски покушај да ублаже ситуацију осуђен на пропаст. „Си-Ен-Ен“ је објавио снимак на коме се види Мустафа ел Мадани, преобучен и прерушен да што више личи на несталог новинара, како шета истанбулским улицама. Многи претпостављају да је ово прерушавање било смишљено као варка.
Ел Мадани је један од петнаесторице Саудијаца за које се сматра да су допутовали из Ријада у Истанбул. На снимку прерушен иде до Џамије султана Ахмеда (Плаве џамије у Истанбулу) у којој је провео неколико минута да би се појавио у својој старој одећи, у којој је ушао у конзулат пре него што је у њега приспео Кашоги. Потом се, заједно са својим пратиоцем, вратио у конзулат.
Према саудијској верзији догађаја Кашогија је у конзулату дочекао петнаесточлани тим. Уследила је препирка. Генерал Махер Абдулазис Мутриб рекао је Кашогију да је послат да га поведе натраг у Ријад после чега је Кашоги почео да виче и да им се опире. Саудијска тврдња да је Кашоги требало да буде само испитан сумњива је с обзиром на то да у поменутом тиму није било полицијских званичника већ махом личности из обавештајног миљеа и војске.
Ипак, чињеница да је међу петнаесторицом био и Салах Мухамад ел Тубаиги, водећи саудијски патолог, указује да је убиство планирано уз намеру да се прикрију докази после егзекуције.
На крају, питање на које Саудијци нису одговорили а које сваки њихов навод чини сумњивим јесте: шта се десило с Кашогијевим телом? Засад, Саудијци тврде како ништа не знају о Кашогијевим посмртним остацима.

Медијска битка

Паралелно са постепеним уступцима у вези са откривањем детаља о Кашогијевој смрти, води се и опсежна медијско-лобистичка операција са очигледним циљем да како-тако умањи насталу штету.
Моћ саудијских лобиста у Вашингтону је пословична. Године 2017. утростручен је износ средстава намењених за лобирање у Вашингтону у односу на 2016. Јеменски рат и репресивне мере које спроводи принц Мохамед бин Салман поставили су нове изазове пред саудијске лобисте у САД. Наиме, у марту ове године, Конгрес је био близу да изгласа двостраначку резолуцију која тражи да се прекине америчка подршка саудијској ратној кампањи у Јемену. У исто време планиран је пут у САД Мохамеда бин Салмана.
Како би се разрешила ова ситуација, саудијски амбасадор у Вашингтону Халид бин Салман окупио је око себе крем вашингтонских лобиста. На састанку 12. марта с њим су били бивши сенатор из Минесоте Норм Колман, искусни саветник са Капитол хила Марк Лампкин и стратег демократа Алфред Е. Мотур. Лобистичка операција је по свој прилици била успешна с обзиром на то да је усвајање резолуције пропало свега неколико часова пошто је Мохамед бин Салман пристигао у Вашингтон.
Засад делује да је кључно тежиште медијске офанзиве објављивање негативних информација о Џамалу Кашогију и његовим политичким ставовима. Овај медијски талас поучава што се одавно знало – да су блискоисточне прилике по правилу много сложеније но што то на први, а богме и на други, поглед изгледа.
Поједини амерички конзервативни медији објављивали су информације о Кашогијевој наклоности према Осами бин Ладену која је сезала до 80-их година прошлог века и ангажовања Бин Ладена у рату против совјетских снага у Авганистану. У то време Кашоги је био посетио Авганистан, сликао се с калашњиковим, но према наводу норвешког истраживача Томаса Хегхамера није учествовао ни у каквим борбеним операцијама и земљу је обилазио као новинар. Када је Бин Ладен ликвидиран 2011. године, Кашоги је написао да је „био скрхан ридајући, сломљеног срца за тобом Абу Абдулах“, што је био Бин Ладенов надимак. Но како се и из овог некролога могло прочитати, Кашоги је славио борбу муџахедина у Авганистану, али је осуђивао њихово прибегавање терористичким методама и нападима на цивилно становништво.
Кашоги је био склон исламистичком политичком деловању оствареном кроз демократски, парламентарни поредак. Био је ражалошћен када је војни удар у Алжиру онемогућио да скупштинску већину оформе исламистичке политичке снаге. Његове везе с Муслиманским братством биле су снажне мада су, према неким сведочењима, слабиле последњих година. Иако је подржавао популистичке исламисте широм Блиског истока у време такозваног Арапског пролећа 2011. године, Кашоги је за Саудијску Арабију предлагао постепене и умерене реформе, и посебно ширу партиципацију у доношењу одлука о стратешком развоју земље.
Тешко је ове медијске написе интуитивно не повезати с издашним саудијским чековима. Међутим, наредни дани показаће домете политике вођене готово искључиво овим методом.
И даље остаје упитно да ли ће блискост политичке визије Џамала Кашогија и Реџепа Тајипа Ердогана навести турског председника да повуче наредних дана неки драматичан потез и изнесе сазнања која целу ствар могу да окрену наглавачке? И хоћемо ли захваљујући тим сазнањима видети зашто је заправо убијен човек кога су новинари „Њујорк тајмса“ описали као неког „ко је знао сваког ко нешто значи у вези са Саудијском Арабијом последњих тридесетак година“?

[/restrict]