Арбанашки НАТО јуришници

Саопштење америчке амбасаде у Приштини само је отворено указало на оно што се годинама на лицемеран начин спремало – формирање Војске Косова. Да ли ће Србија то немо посматрати?

Што више Бриселски споразум тоне у неуспех, то више на Косову и Метохији расту тензије у виду претњи и наметања нових решења усмерених, пре свега, према Србима и Србији. Од провокативног шетања по Газиводама председника привремених косовских институција Хашима Тачија, преко наговештаја покушаја провале преко моста у Косовској Митровици, па до Тачијеве изјаве да је сан свих „национално уједињење са Албанијом“.

ПОДРШКА ТРАНСФОРМАЦИЈИ И тек што је Србија смањила ниво борбене готовости због специјалне јединице косовске полиције РОСУ, која је с дугим цевима пратила Тачија на Газиводама, огласила се америчка амбасада у Приштини саопштењем да подржава трансформацију Косовских безбедносних снага (КБС) у војску Косова. У одговору за Радио-телевизију Косова, амбасада је пренела да САД настављају да подржавају „дисциплиновану, транспарентну транзицију“ Косовских безбедносних снага у „професионалну, мултиетничку НАТО-интероперабилну војску са ограниченим мандатом територијалне самоодбране“. Уз опаску да ниједна земља не може да „стави вето“ на ову транзицију.
Саопштење амбасаде САД уследило је одмах пошто је прошле среде (3. октобар) Одбор за унутрашње послове, безбедност и надзор Косовских безбедносних снага Скупштине Косова усвојио предлоге три нацрта Закона везаних за КБС и проследио их скупштини на усвајање (Нацрт закона о Министарству одбране; Нацрт закона о Косовским снагама безбедности; Нацрт закона о Служби у Косовским снагама безбедности). Представник Српске листе у овом одбору Зоран Мојсиловић гласао је против.

[restrict]

КООРДИНАЦИЈА Када су 13. септембра на седници Владе Косова усвојена ова три нацрта закона о Косовским безбедносним снагама, Српска листа, која је званично у оставци, на њој није била присутна.
Тада је акценат на изостанак координације ставила и амбасада САД у Приштини, као и НАТО централа у Бриселу.
„Сједињене Државе су одувек подржавале суверено право Косова на војску и блиско сарађивале са Косовом о томе како то постићи. Саветовали смо опрезан приступ који држи Косово у договору са нашим НАТО савезницима о овом важном питању. Нисмо били консултовани о времену ове објаве и мораћемо да анализирамо нацрте закона како бисмо разумели њихову сврху и ефекат“, саопштено је тада из амбасаде САД у Приштини.
И из НАТО-а је медијима поручено да „није било консултација“ у вези са законским изменама које би омогућиле формирање војске Косова. Штавише, америчком Радију Слободна Европа речено је и да ће, „уколико мандат Безбедносних снага Косова буде еволуирао, Северноатлантски савез размотрити ниво ангажовања НАТО-а на Косову“: „Свака промена у структури, мандату и мисији Безбедносних снага Косова ће морати да се решава у складу са Уставом Косова и захтеваће уставне амандмане.“

ЈЕДНОГЛАСНА ПОДРШКА Иако се у тренутку владиног усвајања ових предлога њима супротставио и сам Тачи (његова је последња јер као председник он потписује законе који тек онда ступају на снагу), сада је тема војске спојила владајуће странке и опозицију. Иако се ДСК, ДПК, Самоопредељење, СДП-а, ААК и НИСМА ретко када уједине, нацрте закона су једногласно подржали. Значи ли то да ће и српска блокада бити успешно заобиђена? Ако би се држали и властитог закона, ова идеја би била далеко од извесног. Осим уколико се не рачуна на неке скривене адуте, или методе већ опробане у Македонији.
По свему судећи, неће се много марити за досадашњу препреку трансформацији постојећих Косовских безбедносних снага у „Оружане снаге Косова“ која је могућа само усвајањем уставних амандмана преко такозване „дупле већине“, односно потребни су и двотрећински гласови мањинских заједница и најмање две трећине гласова присутних посланика у косовској скупштини.

ХАРАДИНАЈ И БЕСНИ ПАС У временском следу догађаја треба подсетити да се премијер Косова Рамуш Харадинај недавно у САД састао са америчким министром одбране, „Бесним Псом“ Џејмсом Матисом, после чега је устврдио да има подршку за формирање војске Косова.
„Косово има благослов Америке, (њиховог) Министарства одбране, за војску Косова. То је најбоља вест коју доносимо из Америке овог пута“, рекао је Харадинај на конференцији по повратку из САД. Тада је изјавио и да је дао гаранције Матису да је Косово стабилно и да ће се сарадња са КФОР-ом и НАТО-ом наставити.

РОСУ И ГАРАНЦИЈЕ Упитан о изјави Рамуша Харадинаја да ће косовске безбедносне снаге убудуће моћи да се крећу и севером Косова без икаквих ограничења, председник Србије Александар Вучић рекао је да није видео ту изјаву, али да је видео да су многи изјавили да свако може да се креће куда хоће, али да то неће тако моћи. Поновио је, на заједничкој прес-конференцији с известиоцем ЕП за Србију Дејвидом Макалистером, да наоружане безбедносне снаге Косова на север покрајине могу да уђу уз два услова – уз сагласност НАТО-а и локалне, односно српске заједнице, мада упућени кажу да то нигде нису видели и написано.
И још нешто. Када су у питању „дуге цеви“, пренебрегава се разлика између безбедносних снага Косова (КБС-а) и полиције, којој заправо припада специјална јединица РОСУ. Нико, наиме, не каже да полицији јесте дозвољено кретање по целој територији Косова и Метохије, па дакле и јединици РОСУ. Они су нешто попут наше жандармерије, која је такође у саставу полиције.

НАЦРТИ ЗАКОНА Иначе, РТВ Дукађини дошла је до нацрта три закона којима се додају овлашћења Косовским снагама безбедности.
Оне ће имати 8.000 припадника, од чега 5.000 активних и 3.000 у резерви.
Војници, који ће имати задатак да штите територијални интегритет грађана, имовину и интересе Републике Косово, биће опремљени оружјем и системом наоружања. Није прецизирано које оружје ће бити на располагању, али се наводи да је то утврђено према унутароперабилним стандардима са НАТО-ом.
Члан 10 говори о сили коју Косовске снаге безбедности могу да користе, а која може да буде смртоносна.
„Употреба силе, укључујући смртоносну силу, укључује употребу свих оружја, оружаних система и возила. У мисијама у иностранству, употреба силе врши се у складу са правилима ангажовања које је усвојила Скупштина, у складу са одређеном мисијом, у складу са домаћим и међународним законодавством“, стоји у закону.
И према новом закону председник државе је врховни командант Косовских снага безбедности, пред којим припадници полажу заклетву. Премијер контролу над овом силом може да има преко министра – као највише политичке власти.

ЛИЦЕМЕРЈЕ ЗАПАДА Није никаква тајна да су амерички, немачки и британски инструктори годинама обучавали албанске кадрове и припремали их да преузму функције у будућим оружаним снагама Косова. Сада, када су многобројни кадрови обучени, следи и званично устројство косовске војске.
О каквом се лицемерству ради сведочи подсећање на новембар 1997. године, када је амерички Стејт департмент прогласио ОВК за терористичку организацију, да би је већ следеће године уклонио са листе терористичких организација. Свет је тада обишао видео-снимак америчке подршке из Јуника, у лето 1998, у којој је тадашњи специјални изасланик америчког председника за Косово Ричард Холбрук седео изувен на поду поред наоружаних и маскираних припадника ОВК.
Такође се занемарује да је потписивање Кумановског споразума омогућило Савету безбедности УН да 10. јуна 1999. године усвоји Резолуцију 1244, која је предвидела и демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, и то кроз њихову трансформацију у Косовску полицијску службу и Косовски заштитни корпус. Ове две нове службе су директно настале демобилизацијом тадашње косовске гериле – ОВК.
И КЗК и КПС су такође пратиле контроверзе. Од формирања Ослободилачке војске Косова (ОВК), преко подршке НАТО-а током агресије на нашу земљу, њеном трансформацијом у Косовски заштитни корпус (КЗК) и 1999. у Косовску полицијску службу (КПС), потом – трансформацијом 2008. у Косовске безбедносне снаге (КБС), и сада, када је на реду формирање војске Косова, јавности су у свакој од ових фаза пажљиво сервиране поруке; од тога да КЗК неће бити војска а да ће се њени ненаоружани припадници борити против елементарних непогода и спасавати становништво у случају природних несрећа, преко тога да ће КБС носити лако наоружање и да је то формација одговорна за ангажовање у кризним ситуацијама, уклањање експлозивних направа и цивилну заштиту. А тек онако успут је објашњено да ове снаге морају бити спремне да испуне остале безбедносне задатке који нису у мандату полиције или осталих служби за одржавање реда и мира. Да и не говоримо о томе да је Запад упорно демантовао да ће „Косово“ имати своју армију, да би се у најновијем саопштењу америчке амбасаде на КиМ сугерисало да је Влада Косова испунила све обавезе везане за трансформисање КБС у Оружане снаге (ОСК).

УПАКИВАЊЕ ПРИТИСКА Коментаришући формулацију из најновијег саопштења америчке амбасаде у Приштини, да ће то бити „војска са ограниченим мандатом територијалне самоодбране“, др Душан Пророковић са Института за међународну политику за „Спутњик“ каже да је она искована по принципу „да се Власи не досете“, и има извесне везе са Ахтисаријевим планом у коме се говорило о ограниченом суверенитету, тј. да Косово неће бити држава у пуном капацитету. „Заправо, и тада се радило о томе да Срби што је могуће лакше прихвате једнострано проглашену независност, и био је то један покушај да Београд призна Косово“, каже Пророковић.
У даљој анализи подршке САД формирању Војске Косова, Пророковић сматра да Сједињене Државе покушавају да то упакују у политичку формулацију која ће бити прихватљивија Београду, а да с друге стране правно-формално направе некакав маневар да би после рекли да је то у складу с Резолуцијом 1244.
Јер, не треба заборавити, на Резолуцији 1244 не почива само стабилност на КиМ већ и региона у целини. Нису против Војске Косова само Срби на КиМ већ и Република Србија. А са тим се, пре свега, неће сагласити Русија и Кина као стални чланови Савета безбедности УН.
Зато није далеко од истине Пророковићев закључак да је „све ово што се дешавало од потписивања Бриселског споразума до данас било давање сигнала Американцима да ће Београд бити кооперативан, и због тога они нису ни пожуривали косовске Албанце да формирају војску. Е сад, последњих недеља се много тога мења, па је и ово једна врста притиска на Београд и упозорење нашим властима да ће војска бити брзо формирана ако не прихватимо то што је у Бриселу написано“, закључио је Пророковић.
То што Приштина такође не прихвата договорено у Бриселу њих не занима. Нас и те како. Што више затежу, све је извеснији статус кво. А за војску ћемо се тек питати.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *