Почетна / Култура / Агенда за читалачке сладокусце

Агенда за читалачке сладокусце

Нова издања српских издавача

У сусрет овогодишњем Међународном сајму књига у Београду (од 21. до 28. октобра), објављујемо избор значајнијих и занимљивијих наслова из домаће скорије издавачке продукције

Издавачка кућа ,,Службени гласник“ у сусрет овогодишњем Међународном сајму књига објавила је низ одабраних наслова који ће, без сумње, обрадовати читаоце. Из пера Мануела Кастелса ту су Мреже револта и наде које разоткривају друштвене преокрете у доба интернета. У овом делу представљена су истраживања нових форми друштвених покрета и протеста који се данас јављају у свету, од арапских побуна до покрета индигнада (огорчених) у Шпанији, те од покрета „Окупирај Волстрит“ до друштвених протеста у Турској, Бразилу и сл. Према тврдњи аутора, док се ови и слични друштвени покрети разликују на много начина, свима им је заједничко то што су неодвојиво испреплетани са стварањем аутономних комуникационих мрежа заснованих на интернету и бежичној технологији. Драгоцено штиво за све заинтересоване за начин на који друштвени покрети комуницирају у умреженом друштву, те за оне који желе да схвате промене социјалних вредности које тако настају.
Међу значајним „Гласниковим“ издањима је и најновија књига Милована Данојлића Писма без адресе III. Као и две претходне овако насловљене збирке есеја овог аутора, и ово дело је посебно и читаоцу привлачно због пишчевог зналачког разматрања суштине савременог света и „тајне“ управљања токовима актуелних светских збивања.
,,Тако је код нас, а ни у свету није веселије. Демократија, слобода медија, људска права… Несрећне речи, принуђене да изражавају оно што не садрже и у шта не верују. Речи су у тежем положају од обесправљених и поробљених људи: сурово експлоатисане од моћника, у немогућности да се бране, изнакажене по пророчанству из Орвелових романа. Катастрофално стање у Ираку, Авганистану, Либији и Сирији исход је борбе за увођење демократије, што на управо одржаној конференцији у Лондону нико не рече. Искушење бекства је трајни изазов људске врсте. Свако би, кад би имао куд. Том зову не ваља давати конкретне поводе и рационална оправдања. Погонска снага најновије бежаније је очај. Још један велики песник, Хелдерлин (1770–1843), у роману Хиперион, овако слика положај земаљског сужња: ’Благо ономе у кога једна стварна, жива земља улива радост и храброст. Што се мене тиче, кад ми помену моју отаџбину, као да ме гурну у каљугу, а изнад главе ми се затвори поклопац мртвачког сандука’. Кроз Европу се вуку преживели лешеви, са мртвачким ковчезима на раменима“, пише између осталог Писмима без адресе III Милован Данојлић.
Из „Гласниковог“ најновијег опуса истиче се и књига Жозефа де Местра О Папи, објављена у библиотеци „Лимес“. Како аутор наводи, чињеница је да су протестантизам, филозофизам и хиљаду других секти, више или мање перверзних или екстравагантних, изванредно умањили вредност истине међу људима, људска врста више не може одржати стање у ком се налази, већ је „узнемирена, трпи порођајне муке, стиди се саме себе, и на некакав грчевит начин покушава да се супротстави бујици грешака пошто јој се претходно била препустила са слепом доследношћу гордости“.
„У ово памћења достојно време изгледало ми је корисно да на целовит начин изложим једну подједнако далекосежну и важну теорију, тако да уклоним све оне магле неразумевања којима је обавијамо упорно и већ толико дуго. Не желим да прецењујем свој труд, али ипак се надам да неће остати сасвим узалудан“, записао је Жозеф де Местр у уводу своје књиге О Папи. Де Местр се, како каже, у писању руководио чињеницом да „добра књига није она која убеди све и свакога“. ,,Добра је она књига која у потпуности задовољава оне читаоце којима се нарочито обраћа, и која, поред тога, не оставља места никаквој сумњи у пишчеву пуну добронамерност, ни у озбиљност труда који је уложио у то да овлада својом темом, и да је сагледа, ако је то могуће, из неких нових праваца. У том погледу, наивно ласкам себи, сваки непристрастан читалац просудиће да сам задовољио захтеве свести савременог читаоца.“

ПОСВЕТА ВЕЛИКОМ ЈУБИЛЕЈУ „Прометеј“ из Новог Сада се већ по традицији озбиљно припрема за наступ на Београдском сајму књига. У низу брижљиво одабраних наслова, посебно се истичу они посвећени јубилеју Великог рата. Међу њима је и тек објављена књига Франше д’ Епереа Мемоари, Солунски фронт, Србија, Балкан, Централна Европа 1918–1919, коју је приредио Војислав Павловић. Настали на основу дневничких белешки које је записивао током војничке каријере, а касније, у последњем периоду живота редиговао, пред читаоцима се налазе мемоари Франше д’Епереа који, иначе, до сада нису никад објављивани. У овом делу налази се и предавање које је Д’Епере одржао после погибије краља Александра у Марсељу, затим његов предговор књизи Витези слободе, као и реакција српске штампе на доделу чина почасног војводе Франше д’Епереу 1921. године. Књига помоћу које можемо упознати лик и дело овог великог имена.
Међу недавно објављеним „Прометејевим“ издањима је и Српски национални интерес Владимира Првуловића, књига која детаљно објашњава елементе српског националног и културног идентитета кроз историју и даје најважније предлоге за, први пут, коначно саборно обликовање српског националног интереса, у тешким временима за српску нацију. Ово дело би требало да послужи као основа за садржајну, компетентну и дубинску анализу и расправу. О предлозима из ове књиге треба дискутовати, сучељавати мишљења без надметања на српској политичкој сцени.
Жеља издавача, као и мотивација за објављивање оваквог издања, јесте да књига допринесе бољем одмеравању потеза и одлука о питањима српског националног интереса, не само за решавање садашњих крупних проблема већ и за будућност српског народа. „Аутор се потрудио да изложи основу за дефинисање српског националног интереса. Као неизоставне елементе у овом смислу, он издваја: политичко конституисање и заштиту српских земаља и територија на којима Срби живе, опстанак и развој српског народа, очување српског језика и културе, реафирмацију улоге Српске православне цркве и Светосавља, кориговање неких лоших својстава српског менталитета, непризнавање тзв. косовске независности, референдумско изјашњавање о приступању ЕУ … У закључним напоменама српски национални идентитет и интерес посматрани су у контексту рецентних (гео)политичких процеса на Балкану, Европи и свету. Аутор успоставља везу српске позиције са успоном нових сила, проблемима ЕУ, брегзитом, сепаратизмом Каталоније, чињеницом да пет земаља ЕУ није признало тзв. косовску независност … Ово је дело научника писано на једноставан начин и приступачно широкој публици. Аутор не скрива личну забринутост за очување српског националног идентитета, те за заснивање и остваривање националног интереса у веома тешким условима. Стога се читаоцу обично обраћа у првом лицу и износи сопствена виђења проблема и њихових решавања. Своје ставове поткрепљује многим познатим, али и новим чињеницама…“, записао је проф. др Миломир Степић.
Пред јавношћу је и још једна „Прометејева“ књига о херојима Првог светског рата, дело Петра Опачића Солунски фронт – Зејтинлик. Од 1915. створен је стабилан фронт, који се простирао од албанске обале до реке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама. Солунски фронт је био прилично стабилан, упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Ово је дуго била непожељна тема и аутор је изложио најважније чињенице водећи садржај књиге ка оправданој потреби да се посебно осветли још један од најважнијих споменика Срба уопште – Војничко српско гробље – Зејтинлик. Ова књига је споменик победи савезника па и Српске војске на Солунском фронту, посебно погинулим војницима.

НАЦИОНАЛНИ ВЕЛИКАНИ И СВЕТОСАВСКИ ХРАМ „Православна реч“ из Новог Сада огласила се тротомном монографијом Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, која обрађује живот и дело наша три највећа научника и проналазача што су трајно задужила светску цивилизацију. На овом пројекту националног значаја радили су еминентни аутори дуже време, настојећи да прикладно и свеобухватно представе драгуље и понос српске науке на преко триста страна по тому. У садржајном и естетском погледу изузетног су квалитета са обиљем фотографија, скица, шема и илустрација. Текст је на српском и енглеском језику. Неки подаци из живота и рада научника први пут се обављају управо у овој монографији. Поред овог капиталног издања на штанду „Православне речи“ наћи ће се и издање Храм Светог Саве 1–2, монографија о изградњи једне од најзначајнијих грађевина српске културе, историје и традиције. Аутори монографије су: проф. др Бранко Пешић, проф. др Војислав Миловановић, др Слободан Милеуснић, Драгомир Ацовић, прота Мића Јанковић. У првој књизи Храм Светог Саве хронолошким редом је представљена изградња Храма. Друга књига Именослов први пут, на једном месту, доноси сакупљена, објављена и сачувана имена свих ктитора, задужбинара, приложника и добротвора који су помогли Храм од 1896. до 2004. године.

ЗАВЕШТАЊА ИСТОРИЈА Издавачка кућа „Evro Book“ ове године ће се на Београдском сајму књига представити разнородном, богатом продукцијом у оквиру које се издваја неколико капиталних издања. Монографија Млада Босна Радослава Гаћиновића бави се важном историјском и правном теоријом у покушају да се осветле узроци и дубинске димензије догађаја с почетка XX века, који су, уз велике жртве, променили ток историје. Аутор истражује како је настала организација Млада Босна, ко су били узори тих храбрих и младих револуционара, шта су им били циљеви и мотиви и који су начин борбе за ослобођење изабрали, и даје јасне аргументе да је тај покрет настао искључиво у Босни и Херцеговини, као одговор на деценијско брутално насиље које је спроводила Аустроугарска монархија. Подсетимо, Гаћиновић је за књигу Насиље над Србима у XX веку, коју је такође објавио „Evro Book“, добио овогодишњи Печат времена, признање које наш лист традиционално додељује најбољим делима у области науке и друштвене теорије, штампаним у претходној години.
„Evro Book“ управо је објавио и најновији роман Саше Едија Ђорђевића. Реч је о роману Четник. „Кроз крваве устанке и ратове за независност, Србија је повратила државност. Од злостављане, запуштене турске домаћице постала је гиздава принцеза око које су се са свих страна сјатили просци, неки са цвећем, неки с трњем у рукама. Но она је била довољна сама себи, жељна да ужива као своја на своме и у топло мајчинско крило узме и ону своју децу коју су још увек чврсто стезале турске канџе. А народ? Дочекао је слободу, али се није отарасио мука. Док су се неки баснословно обогатили, већина је допала тешке беде и живела тек да би преживела, убога и често неука, свакодневно болно подсећана да зулумћари и даље постоје, само што говоре и облаче се другачије од Турака. За власт у ослобођеној Србији годинама су се беспоштедно бориле из сеоског блата поникле српске династије чија је крв напрасно поплавела. Потомци двојице вођа српских устанака, Карађорђевићи и Обреновићи, ковали су завере, дизали буне, свргавали и убијали једни друге.“

НЕУГАСЛИ СЈАЈ ВИЗАНТИЈЕ

Византија – Рани векови Џ. Џ. Норича („Evro Book“), прва од три књиге о Византији, обухвата догађаје и личности до почетка деветог века и уједно представља најопсежнију и најпотпунију досад објављену историју Византије на Западу, умногоме надасве другачију и објективнију од претходних, а пре свега засновану на документима и провереним чињеницама, поткрепљену исцрпним подацима, мапама, породичним стаблима, списковима царева, патријарха, папа и султана, обимном и детаљном библиографијом, као и бројним илустрацијама споменика културе који су настали под њеним непосредним утицајем, што све заједно сведочи да је реч о делу које се с правом може назвати капиталним, а које је за српског читаоца посебно значајно ако се има у виду да су српска средњовековна држава, њена духовност и уметност биле под снажним утицајем Византије.

ВЕЛИКИ ЗАБОРАВЉЕНИ ПИСАЦ

Из пера Олге Марјановић настала је изванредна књига Кујем своју жицу („Службени гласник“) о неправедно запостављеном писцу Бранку Ћопићу, чије књижевно дело у свести савременог читаоца припада заборављеном времену Другог светског рата и земљи која више не постоји. У послератној Југославији педесетих, шездесетих и седамдесетих година био је најомиљенији, најчитанији и најтиражнији писац југословенског простора. Његов животни пут кретао се од омиљеног режимског писца до дисидента. Тај парадокс пратио га је до самог краја: ни власт која га је прозивала, саслушавала, пратила, није могла да потамни и пренебрегне славу писца широке читалачке публике. Ова књига, ослањајући се на многа документа, прати и књижевно дело писца и његову животну судбину.

СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ

Књига Срби у Хабзбуршкој монархији 1526–1918 („Прометеј“), заснована на истраживачком раду у домаћим и страним архивима, периодици и литератури различите провенијенције, писана је у искреној жељи и најбољој намери да се колико год је то могуће истраже и објасне недовољно проучена питања из историје пречанских Срба, синтетички обухвате друштвена, културна и политичка историја у готово четворовековном хронолошком контексту и на тај начин уједно створе претпоставке за савременије и целовитије проучавање свеукупне историје српског народа у времену када се објективно и научно сагледавање прошлости често покушава прилагодити и усмерити искључиво у правцу одговарајуће владајуће, дневнополитичке идеологије којој историјска истина не представља преовлађавајући мотив и незаобилазни, етички патриотски и демократски императив. Прошлост српског народа без увида у историју династије Хабзбурговаца није могуће свеобухватно и темељно разумети и објаснити. Пропашћу српске средњовековне државе у 15. веку Срби су постали народ са којим је ова династија рачунала у ратовању против Османлија, притом не одустајући од уверења да они не заслужују равноправан и посебан политички статус, изван масовног мишљења владајућих сталежа да је реч о народу чија традиција, државотворност, вероисповест и националност не представљају поуздан ослонац и сигуран залог дуготрајног разумевања и савезништва.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *