ЗАШТО АМЕРИЧКА ЕЛИТА МРЗИ ТРАМПА?

Иако је од избора 2016. у САД протекло две године, антитрамповска хистерија не да није утихнула него се захуктала, а на сцену сваким даном излазе нови играчи, који морају јасно да кажу на чијој су страни и кога подржавају

Конфликт Трампа и америчке елите“, „Зашто се америчка елита боји Трампа“, „Трамп чисти америчку елиту“, „’Бели бумеранг’ ударио по америчкој елити“, „Херој радничке класе. Трамп против америчке пословне елите“, „Америчка елита против богатог представника америчког народа Доналда Трампа“, „Сви мрзе Доналда: како је Трамп постао главни непријатељ америчке елите“, „Трамп ће очистити елиту САД“ – само су неки наслови у америчким медијима који сведоче о обиму антитрамповске хистерије у овој земљи.
Ниједан председник САД током историје ове државе није подвргнут тако жестоком, поквареном и масовном нападу као садашњи домаћин Белог дома, Доналд Трамп. Заборављени су сви принципи објективности, политичке коректности, а амерички медији су се претворили не „у сеоске џукеле“ које „уједају“ присталице Трампа него и у суд који „линчује“ све који „миришу на трампизам“. На насловној страни „Њујорк магазина“ насликан је Трамп као свиња. Утицајни „Њујоркер“ после Трампове изјаве да мигранти у САД долазе из „задњице света“, излази с насловницом на којој из раке вири глава која личи на Трампа, а пре тога су објавили број где је на насловној страни амерички председник представљен као кловн. Т. А. Франк у „Вашингтон посту“ прогласио је Трампа „опасношћу невероватног нивоа“, а како би то доказао, приредио је и зборник радова „Против Трампа“, са 22 чланка различитих аутора (међу којима се истичу Вилијам Кристол, бивше уредник „Викли стандарда“; Џон Подгорец, уредник „Коментерија“; Р. Р. Рено, уредник „Фрст тингса“; Јувал Левин, уредник „Нешенел аферса“ и Бен Доменч, суоснивач конзервативног веб-сајта „Федералист“.

[restrict]

МАНИЈАКАЛНИ ТРАМП Један од првих, али свакако не најважнијих разлога мржње према Трампу је, како оцењује професор Томас Соувел са Стенфорда – његов карактер. „Трамп је манијак“, тврди професор. Другим речима, Трамп раздражује једноставно зато што је Трамп, а не неко други. Оптужују га да је „нациста“ и „распиривач трећег светског рата“, а комичар и ТВ водитељ Џон Оливер, у једној својој емисији „Преглед протекле недеље“ која је била у потпуности посвећена Трампу са жељом да га исмеје, навео је да амерички председник има немачко порекло, презиме Друмпф, алудирајући на нацизам. У чланку Сали Кон на порталу „Си-Ен-Ена“ Трампа пореде с Хитлером (ни више ни мање него седам пута).
Овим се борба против Трампа наставља, иако су избори завршени. Подсетимо, амерички медији су и у време трајања избора били против њега, а за Хилари Клинтон. Редом су прорицали победу Хилари Клинтон („Њујорк тајмс“ је наводио да ће победа бити убедљива са 85 посто гласова изашлих бирача, а слично су учинили и многи други).
Наступом против Трампа у јавност је испливала добро скривана чињеница – да су САД владали различити кланови, уједињени у пљачки народа и државе. Сада је дошло време да се припадници кланова морају јавно изјаснити коме припадају, а познато је да кланови не трпе у својим редовима ћутологе и оне који би да седе на две столице. Ово се види и у позицијама Конгреса, при чему је евидентно да администрација председника и Конгрес не воде исту политику, наговештавајући и најмање заинтересованим за судбину државе да су САД зашле у дубоку системску кризу, укључујући и сферу идеологије, партијског система и политичке елите. Најгори је расцеп између народа и елите, а финансијска криза додатно раздражује и једне и друге. Због тога бројни аналитичари указују на то да се САД налазе на ивици апокалиптичког колапса.
Подбацио је и многохваљени двопартијски систем. Трамп је постао кандидат Републиканске партије за место председника без жеље руководства. Врх партије је учино све да би „потопио чудака“ који се дрзнуо да изазове успостављени поредак.
С друге стране, Демократска партија нашла се у позицији „неуротичне официрске удовице“ где је, додуше, сама себе сатерала. Објављена преписка (33.000 електронских писама) Хилари Клинтон показује који су све унутарпартијски механизми били коришћени не би ли нестали њени партијски опоненти, пре свега Сандерс, што је дефинитвно разбило илузије да демократија постоји. Чак је Џорџ Буш Млађи, члан највиших органа Републиканске партије, дакле партије која је кандидовала Трампа, преко свог представника за медије објаво да није гласао ни за једног кандидата. Ова збивања експерти за политички систем оценили су „као чисти тоталитаризам“.
У подршку Хилари Клинтон убачено је све чиме се располагало. Главни ток америчке „четврте власти“ (тако у САД називају своје медије, који су после извршне, законодавне и судске – носилац власти, иако је замишљено да имају сасвим другу улогу) у стопроцентном капацитету радио је за Хилари. Буквално сви важнији медији САД деловали су против Трампа, а у корист Хилари Клинтон.

МРЖЊА ЕЛИТЕ Доналд Трамп је 2016. постао 45. председник САД, а свој поход на лидерски позицију започео је реченицом: „Наш покрет завршава се када заменимо покварену и корумпирану политичку елиту новом владом, која ће бити контролисана од вас – америчког народа!“ Политичка елита, заједно са финансијском и медијском, постоји само да се богати, оценио је тада Трамп, додајући: „Ти који контролишу власт у Вашингтону и особене светске интересе сарађују с људима који се не брину о вашем благостању.“ По преузимању дужности председника САД, Трамп је обећао да ће „исушити вашингтонску мочвару“, али засад делује да га мочвара увлачи у своје дубине.
Трамп је америчку политичку и финансијску елиту оптужио за катастрофалне трговинске уговоре, масовну незакониту миграцију, економску и међународну политику која исисава и новац и крв државе. „Америчка политичка елита је пренела наше фабрике у Мексико, Кину и друге државе света. Та глобална структура власти одговорна је за економске одлуке којима је покрадена наша радничка класа, та структура је изнела богатство наше државе и уложила га у сефове огромних корпорација и политичара. Ово је борба за преживљавање наше нације, уједно и наша последња шанса“, говорио је.
Већ током изборне кампање Трамп је против себе окренуо политичку елиту, али је, истовремено, придобио поверење пословних људи и радника, те је у делу медија добио надимак „херој радничке класе“. То није било случајно, јер је Трамп све уложио да стекне поверење радника, власника малог и средњег бизниса, обећавши да ће се обрачунати с лоповима с Волстрита. Такав приступ донео му је и победу на изборима.
О Трампу као главном непријатељу америчке елите написано је много, али главно је питање – зашто? Рејтинг мржње америчке елите према Трампу је невероватан. Чиме ју је, дакле, Трамп „уплашио“?
Прво је окренуо Фордову породицу и клан против себе, изјавом да ће увести таксу од 40 посто на возила ове компаније која се производе у Мексику, објаснивши при томе да то није никакав лични хир него мера којом жели да натера власнике компаније „Форд“ да врате производњу аутомобила у САД, како би повећао запосленост. Следеће, нови амерички председник отворено је најавио да ће започети „трговински рат са Кином“, при чему није проблем у пословању с Кинезима, него америчким власницима великих компанија који су пренели производњу у ову земљу, због јефтиније радне снаге. Истовремено, амерички власници компанија у Кини ту робу увозе у САД наносећи огромну штету становништву и држави. Такође, затражио је да велика америчка предузећа престану да увозе мигранте како би добили јефтину радну снагу и послове повере грађанима САД. Овим је ударио на „Мајкрософт“, „Ај-Би-Ем“ и друге компаније из сфере компјутерских технологија, које су највише подржавале долазак миграната, посебно из Индије, Кореје и Кине. Трамп је одбио прилоге свих који су урадили нешто против економије САД, међу којима су се истицала браћа Кох.
Систем у САД је корумпиран, а у његовом центру налази се клан Клинтонових. То смо сазнали из „Викиликсових“ докумената, који су нам открили да се Хилари Клинтон тајно састајала с банкарима и планирала уништење суверенитета САД, а зарад повећавања богатства, рекао је Трамп на једном од последњих предизборних говора (исто је говорио и Џон Кенеди, додаје портал aftershock.news).
Јасно је да ова мржња није дошла ни од куда у медије. Она је само одраз дубинских процеса кризе политичког система (раније представљан као савршен и вечан). Такође је јасно да Трамп са својим политичким циљевима није по вољи многима, посебно онима који су до његовог доласка на власт одређивали правила игре. Трамп је својеврсни „уљез“ у америчкој и светској политици, а такве „систем“ не воли. У великој политици да би се направила каријера мора се ићи лагано, степеник по степеник, при чему се стално мора потврђивати лојалност одређеним центрима моћи.
Трамп је од првих дана кампање за место председника дао до знања да га не интересују политика, дипломатија и идеологија, већ ће радити по принципу председника борда директора велике корпорације која се зове САД, а која преживљава тешка времена и зато захтева кризну управу, кризни штаб. А шта ради такав тим? Прво преиспитује структуру расхода и дохотка, тражи нове изворе финансирања и нова тржишта за своје робе и услуге и решава се непрофитног сектора, губитника и губитака, али и оних који исисавају новац и енергију народа и државе, како би се обогатили на туђ рачун. Наравно да сви они који су лагодно живели на туђ рачун не пристају добровољно да им се одузме право на пљачку. Различити интереси народа и политичке елите у САД налазе се у епицентру конфликта између америчког председника, који би да спасе државу од олигархије. Да ли ће успети остаје да се види.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *