Почетна / Документи / Учитавање могућег смисла – ЛЕТЊИ ВИДИЦИ

Учитавање могућег смисла – ЛЕТЊИ ВИДИЦИ

Земља у којој сам провео ово парадоксално лето и сама је пуна парадокса, духовно распета између примитивног национализма и безглавог интернационализма, без радости, без смеха, без слуха за лепоту малих ствари, без љубави према раду и стваралаштву, без наде и без вере, истргнута из сопствене коже. Видех многе личне несреће, болести, умирања…

Овог лета видех да киша може бити погубнија за усеве од најгоре суше. Сунце туче изравна, у главу, исушује и убија по кратком поступку, а киша разједа подмукло и постепено, увлачи се у материју као болесна трулеж, као отровна плесан. Почело је у мају, терало кроз цео јун, па све до половине јула. И најстарији сељаци, чијим су дедовима за време краља Милана Обреновића иструнуле шајкаче у киши, ово не памте. Грмљавина је из ноћи у ноћ тресла прозор моје спаваће собе. Крајем јуна птице престадоше да певају, тек ако би се, понекад, огласили грлица и ћук. Дивља трава, висока преко пола метра, загуши моју лепо замишљену и нађубрену башту; од блата се у њу није дало ни крочити. На крају, кад се небо рашчисти, нађох неколико притуљених краставаца, нешто зеља, љутих папричица и першуна. Олујни пљускови омлатише тек заметнуте крушке и јабуке, шљиве поцрнеше од муке, и незреле опадоше. Исконско, пијано дивљаштво победи људски труд око упитомљавања и уљуђивања земље. Као приучени вртлар, видех оно са чиме се сељаци стотинама година суочавају: не може се све, и не иде увек како бисмо желели. Оде воће, пропаде поврће: бар нисам морао бринути око скупљања и складиштења. И ова невоља је, ето, имала добру страну, а природа као луда и слепа сила, не разликује добро од зла.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *