Све је исто, само…

У доба Првог светског рата телеграм се из поште није могао послати ћирилицом. Ондашње власти биле су окупаторске и јавно су, наредбом, забраниле употребу ћирилице. Зашто нико није укинуо ову наредбу?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.

[restrict]

НАРОД НЕКА БУДЕ ПРИКУПЉЕН Одржан је говор на Косову и Метохији. Дошло је много народа.
Пријатељ Божидар Крстановић, етнолог у пензији, послао ми је препис документа од 17. новембра 1946. године. Ради се о позиву Среског одбора Народног фронта за срез Гружански упућеног Месном одбору народног фронта у селу Драгобраћи. Ево неких извода из позива украшеног петокраком:
Као што вам је познато из дневне штампе, наш суседни албански народ задесила је велика несрећа. Због поплаве опустошени су читави крајеви Албаније. Дуже времена се код нас у Југославији води акција прикупљања помоћи албанском народу. Познато је да нам је албански народ у овом рату пружио велику помоћ кад су се две његове дивизије бориле на нашем фронту. Да би помогла нашем добром суседу и браћи по оружју, потребно је да се у вашем месту одмах образују одбори који ће прикупити помоћ за пострадале у Албанији, а помоћ ће се прикупљати у новцу.
У недељу 24 ов. м. у 4 часа по подне одржаће се по овом питању као и по другим питањима у вези са протеклим изборима Конференција на коју ће доћи један од агитатора из Крагујевца. Због тога сазовите ваше село на ову конференцију. Није потребно да вам наглашавамо да ова конференција треба да буде добро организована и народ у заказано време прикупљен.
СМРТ ФАШИЗМУ
СЛОБОДА НАРОДУ!
секретар
Рад. Топаловић
Пре седамдесет година најважнији задатак партијских другова био је да прикупе (доведу) народ кад долази важан агитатор из среза. Да су нам Албанци браћа по оружју, морам признати, до сад нисам знао.

ОДУЧАВАЊЕ ОД ЋИРИЛИЦЕ У Србији је и даље апликација јача од Устава и ћирилице. Није дозвољено никакав телеграм из поште у Београду послати ћирилицом у било који град у Србији. Зашто? Не умем вам казати, али чини ми се да је позивање на апликацију најобичнија лаж. Узео сам књигу – дневник Луке Лазаревића, објављен под насловом Белешке из окупираног Београда („Јасен“, Београд, 2010) и тамо прочитао следеће:
Латиница у канцеларијама, у школама, на пошти и телеграфу – свуда. Нигде се не прима никакав напис ћирилицом. Читуље су штампане латиницом. Ни у гроб ниси могао да одеш са ћирилицом. Ћирилица је престала, бар у Београду, да постоји. Мржња према Србима и свему што је српско одредила је Аустријанце да чим су ушли у Београд, збришу ћирилицу. Наређено је да се излупају све плоче на којима су била исписана ћирилицом имена варошких улица. Са зграде Универзитета скинут је натпис Миша Анастасијевић свом Отечеству. Све табле трговачких фирми морале су бити замењене латиничним. Излупана је плоча на пијачној згради Цветног трга, на којој су била урезана имена утемељивача. Ко је имао, с уличне стране, на својој кући какав год натпис ћирилицом, морао га је уништити. Пели су се на врх зграде Росија, да би уништили натпис на њој. Рат је био објављен – и са бесом вођен – не само српском народу и савезницима већ и ћирилици. Српска књига је била окупаторским властима опасна као и ватрено оружје. Чим су ушли у Београд, све књижаре су затворене. Да би се поново отвориле, морале су да истрпе преглед књига. Све српске књиге, све ћирилицом штампане су однесене. Наредбом је забрањено књижарима да иједну књигу, ћирилицом штампану држе у излогу. Одузети су и уџбеници наши. У књижарама сте могли купити немачку и маџарску књигу, хрватске уџбенике, само нисте могли добити никакву српску књигу.
У доба Првог светског рата нису постојали мобилни телефони, мобилна телефонија, нити апликације или друга сокоћала. Ништа од тога није било, али се ни онда, као ни данас телеграм из поште није могао послати ћирилицом. Ондашње власти, за разлику од данашњих, биле су окупаторске и јавно су, наредбом, забраниле употребу ћирилице. Изгледа да данашње, српске власти или нису поништиле наредбу окупатора или су се обавезале још неотвореном поглављу за приступање евроунијатској камори, да ће Србе одучити од употребе ћирилице. Значи, није апликација јача од Устава државе Србије него окупатор изгледа није из Србије ни одлазио.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *