Солсбери и закони физике

Британски тужиоци објавили су имена двојице осумњичених руских држављана који се терете за напад у Солсберију. Премијерка Тереза Меј одмах је изјавила да се ради о припадницима руске војне обавештајне службе ГРУ. Уместо да нове информације баце додатно светло на случај који је ионако био на граници гротескног, оне су га учиниле само још конфузнијим

Нема сумње да је Руска Федерација способна да изведе напад хемијским оружјем попут оног у енглеском градићу Солсбери када су бивши руско-британски двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова кћер Јулија једва претекли, иако су били изложени једној од најсмртоноснијих супстанци на свету. Све државе су у стању да то учине, а већина њих, укључујући и Британију, то су у неком тренутку своје историје и учиниле. Начин на који је британски естаблишмент од самог почетка, 4. марта ове године, представљао „Случај Скрипаљ“ је, међутим, увек био више политички, него полицијско-форензички, више заснован на интересима и жељама, него на стварним доказима и логици. По британским властима, недвосмислено се радило о варварском и безобзирном нападу Кремља на издајника који је под заштитом британске круне. Русији, поред Британије јединој страни заиста заинтересованој да се открије истина (и то не само због тога што је стављена на стуб срама већ и зато што су Скрипаљи још њени држављани), систематски су затварана сва врата и одбијане понуде за сарадњу у истрази, а сумње у званични наратив су на Западу одбациване као пуки покушаји заташкавања.

[restrict] Најновији развој у овом замешатељству, одлука британских власти 5. септембра да објаве имена и фотографије двојице осумњичених за овај напад, потпуно је у складу с претходним смерницама које су водиле западни наратив. Док су истражитељи били врло пажљиви у изношењу података и оптужби, власти оличене пре свега у премијерки Терези Меј, и државном секретару за безбедност у Министарству унутрашњих послова Бену Воласу, биле су много мање резервисане оптужујући директно председника Русије Владимира Путина. Шеф антитерористичке јединице лондонске полиције Нил Басу, који води случај, идентификовао је двојицу осумњичених на конференцији за новинаре, представио јавности снимке са сигурносних камера на којима се они виде, као и детаљан опис њиховог кретања од Русије до Британије и назад. Басу је рекао да су Александар Петров и Руслан Боширов „по радној хипотези“ прокријумчарили хемијски отров „новичок“, употребљен у нападу, из Русије. Полиција јавности о двојици осумњичених, дакле, није дала никакве друге информације осим имена која користе, националности и година. Када је упитан да ли постоје икакви докази да су људи са снимака оперативци руске државне службе, Басу је одговорио „не“. Иако антитерористичка јединица која води случај нема никакве доказе, то не спречава премијерку Меј да у парламенту изјави да се ради о агентима војне обавештајне службе ГРУ, нити Воласу да оде даље и од Мејове и за злочин окриви Путина. „Не мислим да ико икада може рећи да Путин не контролише своју државу. ГРУ, нема сумње, није одметнута организација, него се њоме управља из руског Генералштаба и Министарства одбране, а преко тога из Кремља и председниковог кабинета.“

РУШЕЊЕ ПАУЛИЈЕВОГ ПРИНЦИПА Иако је нобеловац Волфганг Паули још 1925. формулисао принцип у квантној механици по којем (упрошћено речено) два тела не могу заузимати исти простор у исто време, британска премијерка, њени званичници, обавештајци и полицајци верују (или само желе да убеде остатак света у то) да су руска наука и технологија толико узнапредовале да својим агентима омогућавају и ово чудо. Дугогодишњи британски дипломата, бивши амбасадор ове земље у Узбекистану Крејг Мареј позабавио се на свом блогу овим феноменом: „Снимци сигурносних камера које је данас објавио Скотланд јард наводно приказују Александра Петрова и Руслана Боширова на истом месту на аеродрому Гетвик у истој секунди – у 16:22:43 2. марта 2018. Приметићете да се ни на једној фотографији не види како један прати другога у размаку мањем од једне секунде. Не постоји физички могуће објашњење за ово. Иза сваког од њих се може видети удаљеност од десет јарди (нешто мање од десет метара), и никога нема иза њих. Обојица су фотографисана на истом месту у исто време. Једина могућа објашњења су да се један од њих креће брже него што Усеин Болт трчи, или да је Скотланд јард објавио дотеране фотографије са сигурносних камера.“ Мареј, ипак, признаје да постоји и трећа могућност, премда много мање вероватна од друге поменуте. „Трећа логична могућност је да фотографије нису са истог места и да њих двојица пролазе кроз два различита, али потпуно идентична пролаза. Проблем с тим је екстремни синхронизам. Са снимака се види да су пролази затворени и врло дугачки, те да се у њих мора ући са различитих улаза. Због тога је невероватно да су у истој секунди били на истој тачки пролаза“, навео је он. На ово су реаговали његови многобројни читаоци с богатим искуством са аеродрома Гетвик а који тврде да је овако нешто практично немогуће чак и у време када нема гужве на аеродрому и када се не мора чекати ред ни на пасошкој контроли, нити на улазу у пролазе, те да тих „идеалних услова“ свакако нема у 16:22.
Законима физике (а и логике) у извесној мери противречи и временски след догађаја који је објавила полиција, а пренео „Би-Би-Си“. По њима, Скрипаљи су у недељу 4. марта напустили кућу у 9:15 и њихово возило снимиле су безбедносне камере на три различите локације у Солсберију. Пошто не постоје снимци њиховог повратка у кућу, до сада се претпостављало да су последњи пут кваку на вратима (где је наводно постављен отров) дотакли око 9 сати ујутро. Сада пак полиција тврди да су руски агенти у Солсбери стигли тек у 11:48, што значи да нису могли да ставе отров на врата пре 12 часова. С обзиром на то да су Скрипаљи три пута снимљени при одласку, а да су наводне убице снимљене у више наврата, мало је вероватно да су се Сергеј и Јулија враћали кући пре него што су поново виђени у 13:30, након чега нема никаквих непознаница у вези с њиховим кретањем све до хоспитализације. Све и да су се враћали кући, опет постоји проблем, јер су отровом најкасније могли бити контаминирани у 13:15 часова, што значи да је најдужи временски период од постављања отрова до контаминације могао бити сат и петнаест минута. Британске власти су, међутим, раније објашњавале да су Сергеј и Јулија преживели напад агенсом десет пута отровнијим од нервног гаса „VX“, јер је он током ноћи ослабио. Ово се не уклапа у најновију верзију догађаја.

ШПИЈУНИРАЈ МУШКИ Чак и да су ови руски агенти били толико вешти да буду у исто време на истом месту или да с хируршком прецизношћу марша на Паради победе у Москви прођу кроз пролазе на аеродрому, остају сегменти приче који је чине крајње чудноватом. Бивши официр британске војске и стручњак за безбедност Чарлс Шубриџ указује да су наводно високообучени агенти урадили изузетно лош посао у прикривању трагова. „Врло је чудно да су ти људи оставили нешто што апсолутно делује као врло немаран след доказа, осмишљен да неизбежно доведе до закључака које су полиција и власти донели. Другим речима, да окриви Русију. Почињен је огроман број грешака, ако се ради о грешкама“, рекао је овај стручњак. Према британским истражним органима, двојица осумњичених су у Британију допутовали из Москве, оставили трагове отрова коришћеног у нападу у хотелској соби у којој су боравили, дозволили да у два наврата буду снимљени безбедносним камерама у Солсберију, укључујући и на дан напада, и отпутовали директно назад у руску престоницу.
Крајње је нелогично да би двојица врхунских руских агената (претпостављамо да Путинов ГРУ не би слао аматере да обаве овако озбиљан посао) у Лондон путовала директно из Москве, а не, рецимо, из Хелсинкија претварајући се да су хомосексуални пар који иде на медени месец. И то под условом да су заиста морали да путују заједно, а не одвојено, што би било разумно. У најмању руку је чудан и њихов избор врло опасног и непрактичног хемијског оружја на којем као да пише „Made in Russia“, а које се притом показало као потпуно неефикасно за убијање. Од врхунских агената се не би очекивало ни да, пошто су смртоносни отров поставили на кваку од улазних врата у кућу Скрипаља и уверили се да је њихова мета контаминирана, оружје баце у паркић где ће га два месеца после убиства наћи пар наркомана.
На крају, најчуднији је избор лажног идентитета ове двојице врлих агената. Ако је тачна тврдња британских власти да су Александар Петров и Руслан Боширов лажни идентитети, зашто су ова двојица изабрали баш да буду руски држављани, а не Украјинци или држављани неке друге блиске земље чији је изговор енглеског сличан руском акценту? Такође, ако британске власти не знају њихов прави идентитет, како знају да се ради о агентима ГРУ?
Поставља се и питање мотива, често најнезгодније у кривичној истрази, а на које нико до сада није дао адекватан одговор. Истина је да људи раде најчудније ствари из најчуднијих разлога, али ГРУ и руска власт су две организације које, логично, делују рационално и у складу с некаквим циљевима. Објашњење британске премијерке је да су Путин и Русија желели да пошаљу сигнал својим грађанима који живе на Западу да ни случајно не учине нешто попут Скрипаља. Та порука у овом случају дословце гласи: „Ми смо спремни да се потпуно обрукамо и уништимо своју репутацију да бисмо елиминисали насумично изабраног двоструког агента који нам више не представља апсолутно никакву претњу.“ А та порука мора бити послата баш недељу дана пред председничке изборе на којим је главни фаворит Владимир Путин, и три месеца пред почетак Светског првенства у фудбалу до којег је Русији било веома стало. Скрипаљ није никако могао бити елиминисан у неком другом тренутку и на неки мање спектакуларан начин… Не док је био у руском затвору, не пре него што је размењен 2010. године.
С друге стране, мотив британских власти и на спољном, и на унутрашњем плану је више него очигледан. Чудна је коинциденција (ако у коинциденције верујете) да се и изворна афера Скрипаљ и њено садашње оживљавање подударају с подједнако недоказаним и подједнако Западу добродошлим хемијским нападима у Сирији. У марту је био наводни напад у Гути, због којег су Британија, Француска и САД бомбардовале зли Асадов режим, а сада, када су терористи демократије пред сломом у Идлибу, поново се говори о предстојећем хемијском нападу. Ако су Руси у стању да овакво непочинство почине у срцу Британије, зашто не би заједно са својим савезником у Дамаску то урадили и у Сирији? На унутрашњем плану, антируском хистеријом и потпиривањем страха од опасности с истока, правдају се огромна повећавања буџета за одбрану, док се истовремено врше резови у социјалним давањима. „Државна кресања без преседана која нам следе донеће тешка времена милионима погођеним сиромаштвом, бескућницима, особама с посебним потребама и свеопшту кредитну кризу и кризу социјалне заштите“, поднаслов је текста из јануара ове године новинарке „Индепендента“ Френсис Рајан. Истовремено је годишњи војни буџет повећан за 20 милијарди фунти.
Ако после свега овога још верујете у причу да су Руси послали двојицу полуинтелигентних особа налик агенту Дику Стилу (Ђока Челик) из пародије „Шпијунирај мушки“ опремљених нефункционалним оружјем да спектакуларно ликвидирају особу без икаквог значаја, онда ништа.

Последња вест

Председник Русије Владимир Путин у среду је саопштио да су надлежни руски органи открили идентитет двојице осумњичених у случају Скрипаљ.
„Ми смо, наравно, погледали ко су ти људи. Ми знамо ко су, нашли смо их. Надам се да ће се они сами појавити, то ће бити боље за све. Ту нема ничег посебног и криминалног,“ рекао је Путин, додавши да је реч о цивилима. „Желим да им се обратим како би нас данас чули. Нека дођу до медија.“

[/restrict]