Смрт у Кемницу

Како је једно убиство минулих дана послужило као повод да на улицама града у источнонемачкој покрајини Саксонији завлада право ванредно стање са сценама које су шокирале свет

Иронија судбине: град који се некада, пре уједињења, звао по левичарској икони Карлу Марксу, а након уједињења Кемниц, постао је, због експлозивног излива ултрадесничарског и нацистичког беса, (можда) досад најозбиљнији тест, и најтеже искушење, за немачку демократију. И за коалициону владу канцеларке Ангеле Меркел.

ГНЕВНИ „ОСВЕТНИЦИ“ На улицама овога града у источнонемачкој покрајини Саксонији у којем је минулих дана владало право ванредно стање са сценама које су шокирале свет, ултрадесничари и нацисти демонстрирали су, наиме, досад невиђену моћ и застрашујућу организованост, упркос бројним и строгим (законским) забранама. У једном тренутку су потпуно узели велики (250.000 житеља) град под своје.

Пред лавином више хиљада гневних и на све спремних „осветника“ неколико стотина неспремних полицајаца деловало је поражавајуће беспомоћно и губитнички. А (формални) повод за „освету“ и „лов на странце“ – да уведемо читаоце „Печата“ у причу – било је убиство једног Кемничанина, Немца (током уличног фестивала, у рану зору, под још неразјашњеним околностима, севнули су ножеви у свађи), за шта су, најпре само осумњичена, а потом оптужена и ухапшена, двојица избеглица. Један Сиријац и један Ирачанин.

Од тог часа кренула је драма с још непредвидљивим исходом и последицама (град никако да уђе у мирну и монотону свакодневицу с потенцијалном опасношћу од шире „инфекције“) у којој је далеко више питања и недоумица него суштинских и недвосмислених одговора. Од оних само наизглед баналних – зашто је покрајинска полиција деловала тако беспомоћно и неорганизовано, иако је благовремено упозорена од тајне службе да хорде екстремних десничара и нациста крећу ка Кемницу – до далеко озбиљнијих, суштинских. Као што је питање „зашто (опет) Саксонија“ (пре Кемница погром избеглица, и странаца, догодио се у више мањих саксонских вароши, а Дрезден, родно место фамозне Пегиде, покрета екстремних десничара против исламизације Европе и нежељених дошљака, главни је град покрајине) и, посебно, колико је заиста (нови) нацизам укорењен у релевантне државне институције и само (друштвено) ткиво ове земље.
[restrict]

НАЦИСТИЧКА ПОШАСТ У ДЕМОКРАТИЈИ Да је ситуација забрињавајуће озбиљна говори, на свој начин, и чињеница да је Савезно тужилаштво из Карслруеа, у чијој надлежности су најтежи случајеви (терористички) угрожавања јавног поретка и националне сигурности, решило да се позабави „случајем Кемниц“, уз објашњење његовог челника Петера Франка да се држава мора енергично обрачунати с „десничарским екстремизмом“.

Тужилаштво интересују, посебно, две ствари: како је дошло тако брзо, на вест о смрти једног Кемничанина, до мобилизације више хиљада демонстраната и да ли иза свега стоји нека (илегална и чврста) екстремистичка (нацистичка) организација. Потом је смрт у Кемницу покренула жустре и жестоке расправе о томе колико су заиста немачка демократија, и немачка држава, имуне на нацистичку пошаст.

Нимало случајно да је тај догађај, који је имао као шок снажан одјек у свету, изазвао  „сеизмографски“ највише стрепњи, и отвореног страховања, у јеврејској заједници у овој земљи. Један од њених првака, бивши потпредседник Централног савета Јевреја у Немачкој Мишел Фридман, упозорава да агресивно наступа трећа генерација оних који „негују носталгију“ према Хитлеру. Унуци оних из нацистичке генерације добили су потомство и створили агресиван и експлозиван потенцијал.

У току је, чини се, незаустављива офанзива, у европским размерама, „непријатеља демократије“, које не чине само расисти. Озбиљна, упозорава, тема са озбиљним последицама је чињеница да хушкачи (већ) седе у парламентима европских држава. А једна екстремно десничарска странка (реч је о Алтернативи за Немачку) умарширала је први пут и у Бундестаг.

ХИТЛЕРОВИ НАСЛЕДНИЦИ Ако је на ово последње питање, о реалној нацистичкој опасности за (досад, и деценијама уназад) стабилну немачку демократију, тешко поуздано одговорити, с више разлога се може поверовати да „Хитлерови наследници“ чине неке од поузданих институција, и ослонаца државе.

Познати колумниста „Шпигла“ Саша Лобо, у оштром коментару поводом збивања у Кемницу, констатује да је у питању структурни друштвени проблем кад је реч о нацистима, а да се „наци проблем“ (недопустиво) багателише. Он открива да му је један високи полицијски функционер својевремено саопштио фрапантан, и застрашујући податак: сваки трећи полицајац у Саксонији је нациста!   

Новинар једног тамошњег покрајинског дневника жалио се да му је полицајац током једног од „наступа“ Пегиде у Дрездену отворено рекао како је приморан да штити припаднике медија само зато што је у униформи. И признао да је истински сагласан са свим ставовима вођства Пегиде, укључујући и тврдњу да медији шире само лажи и затварају очи пред опасношћу која прети нацији од најезде странаца.

МРЖЊА ВИШЕ НИЈЕ ВИРТУЕЛНА Познати новинар Јакоб Аугштајн примећује да се у случају Кемниц виртуелна мржња која се сакупљала на друштвеним (интернет) везама, реално, и драстично, излила на улице овога града. Он, међутим, саопштава и забрињавајућу  чињеницу, да је управо у току растакање демократије њеним сопственим средствима: изборном већином.

Саксонија је, констатује Аугштајн, немачка Мађарска: источњаци, једноставно, не желе да знају ништа о либералној демократији Запада и њеним вредностима. Направио је, каже, горку твитерску шалу на ову тему: требало би основати у Саксонији десничарско аутономну републику и све гласаче Алтернативе за Немачку тамо преселити. Тамо би могли да подижу зид. Против западних Немаца и – миграната. Непријатно га је изненадио одјек његове горке шале.

У револту десничарских екстремиста и нациста, који се експлозивно излива улицама Кемница због „убиства једног Немца“, цинизам је уплео прсте. Несрећни Данијел Х. више пута је, по речима његових пријатеља, био изложен управо њиховом бруталном насиљу, и батинању, само због тога што им, иако немачки држављанин, изгледом није био довољно немачки: отац му је (тамнопути) Кубанац… 

У трагању за дубљим коренима и узроцима све отворенијег, и бруталнијег, екстремистичког и нацистичког дивљања на истоку Немачке, најчешће се спомиње теза како се добар део тамошњег живља осећа губитнички. Убеђени су да их је начин на који је дошло до уједињења учинио грађанима другог реда. И то акумулирано, и експлозивно незадовољство, постало је плодно тле за екстремну десницу. А онда је дошла 2015. с више стотина избеглица који су ушли на отворена немачка врата.

На томе је, ширећи бесомучно ксенофобију, највише профитирала (фамозна) Алтернатива за Немачку у којој су уточиште нашли екстремни десничари, милитантни нацисти, али и разочарани припадници етаблираних странака, десних (конзервативци и либерали) и левих (социјалдемократе и зелени) убеђени да те (отуђене) странке немају слуха за реалну забринутост грађана.

СТРАХ ОД „НАЈЕЗДЕ СТРАНАЦА“ Ширећи страх од „најезде странаца“, Алтернатива је, на препад, освајала један за другим покрајинске парламенте, с најбољим резултатом, иако звучи парадоксално, тамо, на истоку земље, где је странаца најмање. Тријумфално је умарширала и у Бундестаг. Са 12,6 одсто освојених гласова постала је, након формирања велике коалиције конзервативаца и социјалдемократа, најјача опозициона снага!

Најновија истраживања, обављена пре Кемница, где су у, само наводно комеморативним маршевима, заједно са екстремним десничарима и нацистима, у лову на нове бираче, корачали и челни људи Алтернативе, говоре да њен узлет уопште не јењава: кад би се у овом тренутку организовали избори за Бундестаг, ова странка би освојила 17 одсто гласова: само проценат мање од некад моћне, малерозно хаотичне и губитничке Социјалдемократске партије!

У озбиљнијим анализама стања „немачког духа“ упозорава се на чињеницу да  су све учесталије у јавном оптицају тезе чувеног контроверзног историчара Ернеста Нолтеа, да је нацизам заправо био реакција, чак нужна, на левичарску (бољшевичку) провокацију. Ова „мустра“, покушај ревизије историје и историјских чињеница, која би од масовних убица да учини жртве, изнова је „у игри“: Енглези су, ето, разорили 1945. Дрезден, при чему се заборавља на немачко разарање (енглеског) Ковентрија (још) 1940… 

Кемниц је, иначе, изнова извукао на „тапет“ Ангелу Меркел: екстремисти су несустало и гневно тражили њену оставку због њене давнашње одлуке (из 2015) да великодушно отвори (иначе отворена) немачка врата избеглицама. Високо хуман гест с добрим намерама и лошим последицама, од кога се у међувремену сама дистанцирала иако га и даље вербално брани.

Ангела Меркел данас није она канцеларка из 2015:„Дилом“ с Турском и Грчком притворила је она широм отворена немачка врата. Фамозном балканском рутом сада стиже готово занемарљив број миграната, натерани су да траже друге, опасније (морске и дављеничке) путеве…
[/restrict]