Почетна / Свет / Смрт у Кемницу

Смрт у Кемницу

Како је једно убиство минулих дана послужило као повод да на улицама града у источнонемачкој покрајини Саксонији завлада право ванредно стање са сценама које су шокирале свет

Иронија судбине: град који се некада, пре уједињења, звао по левичарској икони Карлу Марксу, а након уједињења Кемниц, постао је, због експлозивног излива ултрадесничарског и нацистичког беса, (можда) досад најозбиљнији тест, и најтеже искушење, за немачку демократију. И за коалициону владу канцеларке Ангеле Меркел.

ГНЕВНИ „ОСВЕТНИЦИ“ На улицама овога града у источнонемачкој покрајини Саксонији у којем је минулих дана владало право ванредно стање са сценама које су шокирале свет, ултрадесничари и нацисти демонстрирали су, наиме, досад невиђену моћ и застрашујућу организованост, упркос бројним и строгим (законским) забранама. У једном тренутку су потпуно узели велики (250.000 житеља) град под своје.

Пред лавином више хиљада гневних и на све спремних „осветника“ неколико стотина неспремних полицајаца деловало је поражавајуће беспомоћно и губитнички. А (формални) повод за „освету“ и „лов на странце“ – да уведемо читаоце „Печата“ у причу – било је убиство једног Кемничанина, Немца (током уличног фестивала, у рану зору, под још неразјашњеним околностима, севнули су ножеви у свађи), за шта су, најпре само осумњичена, а потом оптужена и ухапшена, двојица избеглица. Један Сиријац и један Ирачанин.

Од тог часа кренула је драма с још непредвидљивим исходом и последицама (град никако да уђе у мирну и монотону свакодневицу с потенцијалном опасношћу од шире „инфекције“) у којој је далеко више питања и недоумица него суштинских и недвосмислених одговора. Од оних само наизглед баналних – зашто је покрајинска полиција деловала тако беспомоћно и неорганизовано, иако је благовремено упозорена од тајне службе да хорде екстремних десничара и нациста крећу ка Кемницу – до далеко озбиљнијих, суштинских. Као што је питање „зашто (опет) Саксонија“ (пре Кемница погром избеглица, и странаца, догодио се у више мањих саксонских вароши, а Дрезден, родно место фамозне Пегиде, покрета екстремних десничара против исламизације Европе и нежељених дошљака, главни је град покрајине) и, посебно, колико је заиста (нови) нацизам укорењен у релевантне државне институције и само (друштвено) ткиво ове земље.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *