Рент-а-Трамп

Главна идеја Пољске није само да се супротставља Русији већ и Немачкој, јер се изласком Велике а Британије из ЕУ поставља питање будуће улоге Варшаве као главног агента америчких интереса у Бриселу

Јулско истраживање јавног мњења показало је да чак 42 одсто немачких грађана жели да америчке трупе напусте њихову земљу, док је 37 процената оних који желе да Немачка и даље буде дом најбројнијег војног контингента САД у Европи. С друге стране, немачки сусед Пољска жели да плати две милијарде долара како би Американци изградили своју војну базу на њиховом тлу. Из Вашингтона поручују да је ова необична намера Пољака заправо „нормална пракса“, иако у Европи не постоји пример да неко добровољно финансира, и чак позива, стране трупе да војно заузму део његове територије. „Ово је нови тип понуде, али није новина да држава, коју ми називамо земља домаћин, плаћа за присуство одређеног броја војника и за операције. Није то тако необично. То се догађа у многим регионима света“, истиче амерички амбасадор при НАТО-у Кеј Бејли Хечисон.

[restrict] СВАЂА ОКО ПАРА ТЕК ПРЕДСТОЈИ Није, наравно, необично – има тога широм света, углавном у државама где су америчке трупе остајале након окончања ратних сукоба. Пољска је, ипак, веома специфичан случај. Током посете председника Анжеја Дуде Белој кући, 18. септембра, амерички лидер Доналд Трамп потврдио је ову информацију. Говорећи о Дуди, Трамп је нагласио: „Председник је јавно рекао да ће платити Сједињеним Државама, а то значи да ће Пољска издвојити милијарде долара за базу. То нас наводи на мисао да ми штитимо заиста богате државе, а не добијамо било какве компензације или исплате.“ Ово је било упућено европским савезницима из НАТО-а, који махом не испуњавају ни базични критеријум издвајања за одбрану од два одсто годишњег БДП-а. То се посебно односи на Немачку. Трамп најављује да ће следећи захтев бити четири одсто БДП-а, па свађа око пара тек предстоји.
Европа није једино место где би Трамп да изврши „ревизију савезничких обавеза“, јер он „заиста богате државе“, попут Немачке, доживљава као гребаторе који „конзумирају, а не производе безбедност“. Амерички лидер је одлучан да претресе читав низ савезничких обавеза, превасходно финансијских. Рецимо, крајем године истиче споразум Вашингтона и Јужне Кореје из 1990. којим је регулисан боравак 28.000 америчких војника. Сеул сваке године уплаћује 856 милиона долара у амерички буџет, што укључује расходе за плате, грађевинске радове и логистику. Американци би у нови споразум да уграде и трошкове „оперативне подршке“, односно размештања и боравка у Кореји стратешких бомбардера, нуклеарних подморница и носача авиона.
Тако испада да Корејци треба сами да плаћају стратешко присуство Америке на својој територији. И да тиме изазивају и Пекинг и Москву, који веома нерадо гледају војне снаге ривалске суперсиле на својим границама. Можда је то део објашњења за нагло отопљавање односа Сеула и Пјонгјанга, оличено у историјској посети председника Мун Џае Ина севернокорејском колеги Ким Џонг Уну. Као да Јужна Кореја жели да поручи да повећање војног присуства Вашингтона није неопходно у условима када Корејско полуострво прави кораке ка разоружању и денуклеаризацији. Међутим, ако неко мисли да су америчке трупе у Кореју дошле – и остале – да би браниле Сеул од Пјонгјанга, онда је то веома површно гледање.
Пре би се рекло да војне снаге и специјалне службе САД у Кореји бране своје интересе и међународни поредак у коме има места само за једну суперсилу. Пошто у Сеулу знају да би, у случају оружаног сукоба, најпре они били сравњени са земљом, радије би односе с Пјонгјангом решавали сами. Тим пре што Кина и Русија, које последњих година на Азију гледају као на своје унутрашње двориште, сигурно могу данас да пруже Кореји чвршће гаранције безбедности него Вашингтон. И по нижој цени.

„ФОРТ ТРАМП“ У ПОЉСКОЈ Међу клијентима САД у овом региону је већ дуго и Јапан. По америчко-јапанском Споразуму из 2015, Токио сваке године за функционисање америчких база на својој територији троши између 1,65 и 1,95 милијарди долара, наводи „Раша тудеј“. Још за време председничке кампање, Трамп је поручивао да Токио и Сеул недовољно плаћају за америчко војно присуство. „Волстрит џорнал“ преноси Трампову изјаву од 6. септембра, када је рекао да подржава добре односе с Јапаном. И одмах додао: „Наравно, све ће се то окончати када им будем рекао колико треба да плате.“ Не само зато, и у Јапану је, попут Немачке, ојачао покрет за ускраћивање гостопримства прекоокеанским савезницима, што се посебно може видети на сталним протестима испред америчке војне базе у Окинави.
Али зато Трамп има Пољску, која се ужелела америчких трупа и вољна је да за то одреши кесу. Председник Дуда је предложио да се нова база зове „Форт Трамп“, у част америчког шефа државе од кога очекује много. Према наводима пољских медија, база „Трамп“ треба да буде размештена на истоку земље, ближе граници руског савезника Белорусије. Варшава приметно ојачава војне капацитета на овом правцу, а недавно је обзнањено да ће источно од Висле бити формирана нова механизована дивизија. Трампова администрација представиће у марту следеће године план за стално размештање у Пољској америчке ударне групације од око 4.500 војника, док је 3.000 већ присутно по принципу ротације, а још хиљаду у саставу мултинационалне борбене групе НАТО-а. На овај начин само америчких војника у Пољској биће ускоро безмало десет хиљада – у склопу билатералних и мултилатералних аранжмана.
Руски експерти ово тумаче намерама Варшаве да измени однос снага у Европи у своју корист. Па чак, и да америчке војнике претворе у својеврсне таоце, јер у случају војног сукоба Вашингтон не би могао да остане по страни, ако су његови војници масовно угрожени. То је део дугогодишње стратегије Пољске – још је председник Барак Обама морао сваки пут да уверава и објашњава да Вашингтон неће савезнике оставити на цедилу када дођу црни дани. У марту 2018. Пољаци су изразили спремност да плате 4,75 милијарди долара за набавку америчких ПВО система „Патриот“, док су 2016. одустали од 3,16 милијарди вредног уговора за набавку 50 француских хеликоптера и одлучили се да ову технику набаве од САД.

ПЛАНОВИ ПОЉАКА ЉУТЕ НЕМЦЕ Стручњаци у овоме виде план Пољака да се по сваку цену приближе Американцима и постану њихов главни играч у источној Европи, а затим – како се надају – и доминантна држава на континенту и европском делу НАТО-а, ослањајући се на Вашингтон. Главна идеја Пољске није само у томе да се супротставља Русији већ и Немачкој, коју сматра геополитичким супарником. Тиме се могу објаснити и све чуднија дешавања унутар ЕУ, где се Варшава и Берлин често налазе на супротним странама у расправама о појединим питањима. Изласком Велике Британије из ЕУ, отвара се неколико питања. Најпре, каква ће бити будућа улога и специфична тежина Пољске, као највеће и најмоћније државе ЕУ истока. И друго, ко ће након Лондона бити главни агент америчких интереса у Бриселу. Ове ствари веома интересују и Вашингтон и Немци су иритирани појавом новог конкурента, који иза себе има и војне и политичке мишиће САД.
Са своје стране, Пољска је изузетно заинтересована да „изнајми“ ове америчке услуге, рентирајући амерички „Форт Трамп“, и сматрајући да две милијарде нису превисока цена – ако се тиме стиче статус „велике силе“ у ЕУ. Требало би, међутим, да пажљивије проуче случај Катара. Ова заливска монархија, баш по моделу који би сада Пољска да следи, потрошила је преко милијарду долара сопствених средстава и на својој територији изградила највећу америчку ваздухопловну базу на Блиском истоку – „Ел Удејд“. Вероватно их је баш то, у последњи час, и спасло недавно од војне интервенције здружених арапских снага на челу са Саудијском Арабијом. Али им није донело сасвим миран сан – жестоке санкције Ријада против Дохе и даље су на снази, због наводне сарадње Катара с Ираном.
Тако је и у случају Пољске. Не треба заборавити да европске чланице НАТО-а издвајају преко 2,5 милијарди долара сваке године за издржавање америчких армија на својој територији, а највише на то троши Немачка. Када би бирали између Берлина и Варшаве, неизвесно је да ли би се у Пентагону и Белој кући определили за Пољаке. Зато „изнајмљивање Трампа“ можда некоме у Пољској делује као добра идеја за релативно мале паре, али не треба заборавити да Немачка има веома јаке адуте. И да би у том случају Пољацима све наплатила, с каматом. Додуше, у ери када Вашингтон уводи санкције по целом свету, не треба искључити ни могућност да је убацивање Пољске као резервног играча у прву поставу средство америчког притиска на Немце, да буду још кооперативнији. Али то може имати и значајан контраефекат ако револтирани Европљани, а пре свега Немци, одлуче да и они „рентирају“ неку спољну силу, рецимо с Истока. Русија и Кина су на то – одавно спремне.

[/restrict]