РАТ ШКОЉКИ

Француски и британски медији истичу да је срећа што у Ламаншу није било људских жртава, али штета упркос томе није мала, како у односима Лондона, Париза и Брисела, тако и на рибарским баркама, од којих су се неке једва довукле до матичне луке

Блесак Молотовљевих коктела у мрклом мраку, погодак димних бомби, бакљи, ватра и крици, фијук каменица, рефлектори, бродови који насрћу једни на друге попут камиказа усред мора, контранапад воденим шмрковима, ударци ланцима, псовке, увреде… То је, укратко, опис поморске битке између две чланице Европске уније која се одиграла прошле седмице надомак обала Нормандије. Није посреди виц ни компјутерска игрица, а актери рата (како британски и француски медији називају најновији сукоб две земље) били су француски и британски рибари, посвађани око – шкољки. У одбрану „плодова мора“ устало је око 40 француских барки против пет већих британских бродова. Рат шкољки је дивљао добар део ноћи, и окончан у цик зоре у уторак, на око 22 километра од плажа познатих по искрцавању савезничких снага поткрај Другог светског рата, али и локалном гурманском специјалитету који је мамац за туристе и круна кулинарике обе „зараћене стране“. Ради се о изузетно цењеној „краљици шкољки“ егзотичног имена Јакобова капица.
У позадини сукоба су преговори о брегзиту, јер ће рибарење у француским водама, после изласка Велике Британије из ЕУ, бити забрањено за британске рибаре. Највише саосећања за француске рибаре показала је Словенија која и сама мучи муку с хрватским рибарима, а пре свега владом у Загребу која не признаје арбитражну пресуду о питању разграничења у Пиранском заливу. Поводом бруталних призора рата за шкољке снимљених у водама Ламанша, словеначки медији повлаче паралеле и упозоравају да је службена Љубљана само у протеклих годину дана, откако је арбитражна пресуда обзнањена у Хагу (29. јуна лане), забележила више од 2.200 инцидената у појасу Пиранског залива чији су актери Хрвати, тачније хрватски рибари. Словеначки рибари (слично као њихове француске колеге поводом британских) жале се да су им Хрвати угрозили егзистенцију јер су у Пиранском заливу „олешили“ ловишта и риба, и шкољки. Дипломатске ноте које тим поводом пљуште између Љубљане и Загреба, и обратно, више се и не броје, а ниједан од 55 инцидената, колико их је, у просеку, на дневној бази, до сада само пуким чудом није прерастао у сукоб ширих размера, иако су у већину умешани и патролни бродови хрватске, односно словеначке пограничне полиције, уз спорадично звецкање оружјем. Европска унија и Европска комисија упркос формалном залагању за недодирљивост граница и правну државу, све гледају скрштених руку, што је у Словенији изазвало дерт и разочарање.
А све то се одразило и на презентацију догађаја у Ламаншу од стране љубљанских медија, злурадих над чињеницом да „овај пут није прокључало у Пиранском заливу“, јер је борба за шкољке прерасла у отворен сукоб између земаља које се диче да припадају повлашћеном кругу „15 староседелаца“ који су уочи уласка Словеније (и још девет земаља) у ЕУ 2004. године, чиниле тврдо језгро Уније.

[restrict]

РАТНА МОРНАРИЦО, УПОМОЋ! У спорној зони залива који дели британско острво од континенталног дела Европе – налази се подручје богато Јакобовим капицама које у рибарницама достижу цену и преко 30 евра за килограм; ту лове како француски, тако и британски рибари, али не под равноправним условима. Док британски немају никаква ограничења, француски прописи о заштити животне средине ограничавају домаће рибаре, стога не смеју да лове шкољке од 1. октобра до 15. маја. Зато су огорчени јер им „конкуренти са Острва агресивним ловом безочно пустоше залихе шкољки“. Претходних година је постојао договор о фер-плеју, тј. да обе стране равноправно учествују у прикупљању улова, тврди лондонски „Телеграф“, док француска страна истиче да је сита Енглеза који крше „џентлменски споразум“. Зато ће, кажу, следећи пут Британцима „приредити дочек тешком артиљеријом“.
Француски рибари су кивни на Британце које оптужују да редовно ваде више шкољки него што би требало и да тиме угрожавају њихов опстанак на гребену за који Французи кажу да се налази у њиховим водама. Да нема пријатељства ни пардона када су интереси и корист у питању, показало се када су Французи, бесни јер их „Британци пљачкају“, организовали гореописани „морски протест“ који се изродио у жестоку драму, безмало борбу на живот и смрт на отвореном мору. И све то због „примарних ресурса“ за које Французи сматрају да на њих полажу право, ако не веће, онда ни мање од Британаца; свађа око незајажљивог британског вађења шкољки кулминирала је до усијања, па су нападнути Британци у паници позвали у помоћ чак и ратну морнарицу. Натан Кларк, капетан једне британске лађе, описао је како су изгледали „јуриш и бомбардовање с француских палуба“ после којих су се Британци, ионако у мањини, једва повукли на сигурно, уплашени да ће им Французи бакљама и Молотовљевим коктелима претворити бродове у буктиње. Срећни су да су највише страдали прозори и што су извукли живу главу.
Антони Кеснел, његов колега „с друге стране фронта“, оправдава акцију својих сабораца чињеницом да Французи поштују квоте и строг календар лова, док Британци све раде „на дивљака – покупиће нам све шкољке ако их не отерамо“. Колико сутрадан, британски „Гардијан“ писао је да влада у Лондону „подржава домаће рибаре који се боре против француских ривала“. Огласио се и британски министар за заштиту животне средине Мајкл Гов речима да му се срце цепа због Британаца чији су бродови слупани. Затражио је од Париза да интервенише у Нормандији. Извори из кабинета премијерке Терезе Меј открили су да је британски амбасадор у Француској Ед Левелин већ потегао то питање код власти у Паризу.
Снимак који је објавио телевизијски канал „Франс 3“ открива да су се бродови под заједничком ЕУ заставом, али и две националне – међусобно гурали и намерно сударали. Французи су забележили победу јер су на крају успели да отерају и онемогуће Британце да покупе плен, али је то испала Пирова победа, што је за француску телевизију објаснио Кеснел: „Они имају веће, челичне барке, а ми пластичне! Али ако им попустимо – све ће уништити!“ На француској страни су три брода завршила с рупама, док су други оштећени.
С обе стране Ламанша, како га крсте Французи, а Британци Енглески залив, распалила се жустра расправа ко је крив. Британске посаде сваљују дрвље и камење на „Жабаре“ који су их стегли у обруч а онда кренули у офанзиву свиме што им се „нашло при руци“, називајући их „свињама“, „курвиним синовима“ и другим погрдним именима. Док спор између Словеније и Хрватске траје од 1991. године, британско-француски се захуктава последњу деценију и по. Пре пет година је склопљено примирје, па су се веће британске лађе одрекле лова на шкољке у спорном појасу, да би заузврат добиле више права за риболов. Французи су, међутим, убрзо схватили да Британци упркос договору жању шкољке током целе године и то у забрањеној зони. Димитри Рогоф, вођа рибара Нормандије, упозорава да је „за Британце (спорни појас) као шведски сто: лове кад год им се прохте и где им се прохте, те колико им се прохте, а нама оставе мрвице“. С обзиром на то да Британци лове много већим бродовима од француских, њихов је профит утолико већи, упозоравају кивни Французи свесни да су нетом извојевали битку али не и рат, посебно што их је Брисел оставио на цедилу, поручивши им преко портпарола Европске комисије Данијела Росариа да „две државе спор реше – пријатељски“.
Рогоф упозорава да досад пријатељски није ишло, а да су Јакобове капице главна атракција у туристичкој понуди Нормандије, важан природан ресурс и веома осетљиво питање. Он једва чека крај марта 2019. када ће Париз почети да третира ирске, шкотске и енглеске рибаре „као трећу страну, и они више неће имати приступ овим подручјима“. Британци пак последњи инцидент описују као „чист покушај пиратства француских криминалних насилника“, уверени да имају сва права да лове и у Француској. Британска рибарска организација позива на смиривање страсти уз напомену да су неки (француски) бродови „маневрисали на прилично опасан начин“. Затражила је да јој домаће власти убудуће гарантују заштиту (морнарице!) и запретила да ће следећи пут изаћи на мегдан Французима на својих 40 бродова. Да иронија буде већа, управо је Британија пре нешто више од годину дана, у складу с политиком брегзита, обзнанила да напушта споразум о рибарству. И управо је Мајкл Гов, британски министар за животну средину, тада усхићено тврдио да је то „први историјски корак у стварању нове политике за национално рибарство када напустимо ЕУ, јер ћемо први пут после 50 година моћи да одлучимо ко има приступ нашим водама“. Тако је британска влада 2. јула 2017. објавила одлуку о напуштању Лондонске конвенције о рибарству из 1964. да би „повратила ексклузивно право на риболов у близини својих обала“.
Процес изласка траје две године, истовремено са преговорима о брегзиту који обухватају и напуштање Заједничке рибарске политике унутар ЕУ, која полако одлази на ђубриште историје. Конвенција, донета пре уласка Британије у Европску економску заједницу 1973. године, дозвољавала је риболов „у зони између шест и 12 наутичких миља“ од обала потписница, док европско право ту границу фиксира на 12 миља. Иступањем њихове земље из Конвенције, британски рибари губе право да лове код обала Француске, Белгије, Немачке, Ирске и Холандије, што није мало ако се зна да је у Британији то индустрија чији су бродови само током 2015. запошљавали око 1.200 људи уз улов 708.000 тона рибе чија је вредност, према подацима британске владе, више од 900 милиона евра. Зато не треба да чуди што Британци у последњој години одумирања Конвенције желе да максимално исцрпе будуће забрањене зоне.

ПОЧЕЛО ЈЕ? Остаје недоумица да ли серија контрадикторних догађаја који су се одвили широм Уније протекле седмице, најављује да ЕУ пуца по шавовима и више није способна да санира ни најједноставније проблеме, па чак ни надгорњавања око Јакобових капица. Европски лидери и не покушавају да сакрију чињеницу да су као рогови у врећи, нити у јавности прикривају међусобне нетрпељивости, напротив. Примера ради, посредством седме силе кулминирао је сукоб (око мигрантске политике) између Италије и Мађарске (с једне стране), и француског председника Емануела Макрона. Он се упустио у оштар вербални двобој са италијанским потпредседником владе и министром унутрашњих послова Матеом Салвинијем и мађарским премијером Виктором Орбаном.
Ни то није све на тему краха заједничке европске политике: на заокрет става о „непроменљивости граница“ (и унутар ЕУ) упозоравају загребачки медији после прошлонедељног сусрета хрватског премијера Андреја Пленковића с немачком канцеларком Ангелом Меркел; Меркелова, тврде, сад каже да је словеначко-хрватски спор билатерално питање, а не тема којом треба да се бави вођство Уније. Што је нови хладан туш за службену Љубљану коју је Меркелова протеклих годину дана уверавала да заговара поштовање међународног и европског права, дакле и арбитражне пресуде која дефинише границе између Словеније и Хрватске. Зато у Словенији расте озлојеђеност, јер произлази да је уласком у ЕУ изгубила споран део територије, уместо да јој буде гарантован. Словенија се с Хрватском препуцава око граничне црте у Пиранском заливу а уистину се ради о спорних 15 квадратних километара (мора), што је 0,074 одсто површине целе Словеније.
Љубљана се позива да је за живота некадашње Југославије контролисала већи део Пиранског залива (који Хрвати крсте Савудријска вала), па сходно томе полаже право на већи део „припадајућег мора“ у коме никада раније није било границе. Упркос мантри о непроменљивост и спољних, и републичких граница из доба СФРЈ, Словенија је била међу пет држава које су фебруара 2008. прве признале Косово. Француска и Велика Британија су такође у врху држава које Србији одричу право на Косово, али све су спремне да зарате због – шкољки.

ГЛОБЕ БЛОКИРАЛЕ ГРАНИЦЕ

Словенија одвраћа хрватске рибаре од лова у „свом“ делу Пиранског залива тако што им изриче глобе за недозвољен прелазак границе и криволов. Лукавство је било кратког века јер се и хрватска страна латила исте мере, против словеначких рибара за које Загреб тврди да су илегално продрли у хрватске воде. Словеначки рибар Силво Радин је, на пример, напабирчио брдо хрватских глоба „тешких“ преко 80.000 евра, а слично је и с друге стране међе, с његовим колегама из исте бранше којима је драконске казне изрекла Словенија. Јесу обе државе позвале своје рибаре да казне игноришу, али неплаћене глобе повлаче и друга ограничења – све док имају „дуговање“, оглобљени Словенци не смеју да ступе на хрватско тле, као што ни оглобљени Хрвати не помишљају да крену пут Словеније сувоземним путем да на граници не би остали без иметка (на пример аутомобила) или слободе, због неплаћених дажбина.

[/restrict] микрозаймы онлайн честное слова займwebbankir погасить займэкспресс займ киров

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *