Почетна / Свет / РАТ ШКОЉКИ

РАТ ШКОЉКИ

Француски и британски медији истичу да је срећа што у Ламаншу није било људских жртава, али штета упркос томе није мала, како у односима Лондона, Париза и Брисела, тако и на рибарским баркама, од којих су се неке једва довукле до матичне луке

Блесак Молотовљевих коктела у мрклом мраку, погодак димних бомби, бакљи, ватра и крици, фијук каменица, рефлектори, бродови који насрћу једни на друге попут камиказа усред мора, контранапад воденим шмрковима, ударци ланцима, псовке, увреде… То је, укратко, опис поморске битке између две чланице Европске уније која се одиграла прошле седмице надомак обала Нормандије. Није посреди виц ни компјутерска игрица, а актери рата (како британски и француски медији називају најновији сукоб две земље) били су француски и британски рибари, посвађани око – шкољки. У одбрану „плодова мора“ устало је око 40 француских барки против пет већих британских бродова. Рат шкољки је дивљао добар део ноћи, и окончан у цик зоре у уторак, на око 22 километра од плажа познатих по искрцавању савезничких снага поткрај Другог светског рата, али и локалном гурманском специјалитету који је мамац за туристе и круна кулинарике обе „зараћене стране“. Ради се о изузетно цењеној „краљици шкољки“ егзотичног имена Јакобова капица.
У позадини сукоба су преговори о брегзиту, јер ће рибарење у француским водама, после изласка Велике Британије из ЕУ, бити забрањено за британске рибаре. Највише саосећања за француске рибаре показала је Словенија која и сама мучи муку с хрватским рибарима, а пре свега владом у Загребу која не признаје арбитражну пресуду о питању разграничења у Пиранском заливу. Поводом бруталних призора рата за шкољке снимљених у водама Ламанша, словеначки медији повлаче паралеле и упозоравају да је службена Љубљана само у протеклих годину дана, откако је арбитражна пресуда обзнањена у Хагу (29. јуна лане), забележила више од 2.200 инцидената у појасу Пиранског залива чији су актери Хрвати, тачније хрватски рибари. Словеначки рибари (слично као њихове француске колеге поводом британских) жале се да су им Хрвати угрозили егзистенцију јер су у Пиранском заливу „олешили“ ловишта и риба, и шкољки. Дипломатске ноте које тим поводом пљуште између Љубљане и Загреба, и обратно, више се и не броје, а ниједан од 55 инцидената, колико их је, у просеку, на дневној бази, до сада само пуким чудом није прерастао у сукоб ширих размера, иако су у већину умешани и патролни бродови хрватске, односно словеначке пограничне полиције, уз спорадично звецкање оружјем. Европска унија и Европска комисија упркос формалном залагању за недодирљивост граница и правну државу, све гледају скрштених руку, што је у Словенији изазвало дерт и разочарање.
А све то се одразило и на презентацију догађаја у Ламаншу од стране љубљанских медија, злурадих над чињеницом да „овај пут није прокључало у Пиранском заливу“, јер је борба за шкољке прерасла у отворен сукоб између земаља које се диче да припадају повлашћеном кругу „15 староседелаца“ који су уочи уласка Словеније (и још девет земаља) у ЕУ 2004. године, чиниле тврдо језгро Уније.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *