Путовање у једном смеру

Истакнути лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и члан САНУ Владета Јеротић преминуо је у уторак у Београду у 95. години живота

Ко зна да ли се може назвати образованом једна варошка дама пре него једна стидљива чобаница у планини! Ту се никад неће доћи до сагласности, док год се не вратимо на народни појам образованости, и не кажемо – образован је онај ко има образа. А ко нема образа, није образован, па ма где живео, ма какав положај заузимао и ма колико гомилу знања у глави носио – говорио је Владета Јеротић, човек за којег се сада, када се његов овоземаљски живот завршио, дефинитивно може рећи да је имао и образовања, и образа.

Родио се у 1924. године у Београду, где је завршио Другу мушку гимназију и Медицински факултет (специјализација из психијатрије). После основних студија на даље усавршавање из области неуропсихијатрије и психотерапије одлази у Швајцарску, Немачку и Француску. Радио је најпре као асистент на Нервној клиници Универзитета у Београду, а затим је био примаријус и начелник психотерапеутског одељења болнице „Др Драгиша Мишовић” (од 1963. до 1985. године). Више од две деценије (1984–2005) предавао је по позиву Пастирску психологију на Теолошком факултету у Београду. Учествовао је на многим европским и светским конгресима психијатрије и психотерапије, а неколико месеци је провео у Јунговом институту у Цириху у својству лекара и практичара. Био је члан Удружења књижевника Србије и редовни члан Медицинске академије. За дописног члана САНУ изабран је 1994. године, а за редовног 2000. године.

Академик Владета Јеротић створио је обимно и сложено дело из области психоанализе, психотерапије, филозофије, религије и књижевности. Поред тога, одржао је и низ предавања и учествовао у више дискусионих трибина у земљи и иностранству, а добитник је и бројних награда и јавних признања. Јеротић је био веома популаран у јавности чији је велики део с интересовањем и изузетним поверењем слушао његове беседе о љубави, браку, деци, вери и многим другим темама. О овим компликованим, озбиљним и важним темама за свакодневни живот свих нас, Јеротић је умео да говори на једноставан свима разумљив и пријемчив начин, а такве су биле и његове многе књиге. „Не воли Србин да плаче. Не треба вештачки плакати, кад вам се плаче – плачите. Научите мало, нека буде и жена ту поред вас, да зна и она да може и мушкарац да плаче. Није он због тога слабији. Напротив, хришћански гледајући је јачи“, говорио је Јеротић. Имајући то у виду, слободно пустите сузу за овим великим човеком, али и не морате – можете се радовати јер је отишао на место највеће љубави и среће.