Почетна / Друштво / Пирамиде у Ритопеку

Пирамиде у Ритопеку

Пише Дијана Ивановић, новинар Радио Београда 2

Шта се крије испод два безмало идентична брда на којима лежи београдско насеље Ритопек?

Да ли природа може да направи два брда исте висине, истог облика, димензија, оријентације и на правилном одстојању? По теорији вероватноће – не може. Па како су, онда, настала два брда на којима лежи београдско насеље Ритопек?

СТРМИНЕ И ЗАРАВНИ Зоран Пантић, инжењер електротехнике, чудне особине простора на којем је одрастао запазио је још као дете. Питања су се годинама гомилала, а онда му се цела слика, урамљена савршеном геометријом, обрушила на главу с једним, готово неумесним питањем: Ако пирамиде постоје широм света, може ли их бити у Ритопеку?
„Одрастао сам у Ритопеку на једном од та два брда које мештани зову Главица. Још у дечачким даним уочио сам специфичност простора на којем сам се играо. Није ту било природних косина и нагиба по којима смо могли несметано да трчимо, него велике стрмине па онда заравни па опет те стрмине, а све то је повезано некако чудним превојима. Али људи се саживе са специфичностима у којима живе, рођени су ту и то им све изгледа нормално. Цео Ритопек лежи на великом клизишту и све око тих брда клизи ка Дунаву, па би логично било да она прва крену пут реке јер су јој најближа. Међутим, не. Она вековима стоје а све друго поред њих лагано одлази у Дунав. Стари људи су говорили, а и млађи данас то увиђају, да та брда чувају Ритипек. Свуда око њих је земља, само су ту велики камени блокови, повезани у низ који има геометријску форму“, говори Зоран Пантић.
Иначе, у тврдње да су пирамиде само гробнице и да су их Египћани градили уз помоћ робова који су довлачили камење тешко на хиљаде килограма дрвеним бродовим низ Нил, па онда још 200 километара до места градње пирамида, наш саговорник никада није поверовао. Можда су Египћани у пирамидама сахрањивали своје фараоне, али то није била њихова основна функција, тврди, па чак и мисли да Египћани нису ни градили пирамиде јер, да су их градили, они би знали како су настале.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *