Печат недеље

Промене у Војсци Србије

Без много претходних најава, прошлог петка увече промењен је готово читав досадашњи врх Војске Србије.
На место начелника Генералштаба ВС, уместо генерала Љубише Диковића који је поднео захтев за пензионисање пошто је у мају ове године испунио законске услове за одлазак у пензију (навршених 58 година живота и 45 година бенефицираног радног стажа), постављен је генерал потпуковник Милан Мојсиловић, досадашњи помоћник министра одбране за политику одбране.
На задуго упражњену функцију заменика начелника Генералштаба ВС постављен је генерал мајор Петар Цветковић, досадашњи директор Војнобезбедносне агенције, на чије место долази пуковник Ђуро Јованић који је у Кабинету министра одбране био начелник Одељења безбедности.
Бригадни генерал Зоран Стојковић нови је директор Војнообавештајне агенције, генерал мајор Миле Јелић дошао је на место директора Инспектората одбране, генерал мајор Бојан Зрнић нови је начелник Војно-медицинске академије (ВМА), његов колега по чину Горан Радовановић постављен је за ректора Универзитета одбране, Младен Фуруна биће начелник Управе за одбрамбене технологије, Начелник управе за телекомуникације и информатику Генералштаба Војске Србије биће пуковник Љубиша Ђоловић, пуковник Мирослав Талијан нови је командант специјалне бригаде, док ће пуковник Слађан Стаменковић бити командант Треће бригаде Копнене војске.
Нови начелник Генералштаба ВС, генерал потпуковник Милан Мојсиловић, рођен је 1967. године у Косовској Митровици у официрској породици, а интересантан је податак да је део детињства провео у Москви где му је отац био наш војни аташе.
Милан Мојсиловић обављао је функцију команданта Копнене војске, после чега је између 2013. и 2017. био шеф војног представништва у српској мисији при НАТО-у.
С тим у вези, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Катарина Ђокић, преноси „Блиц“, „види именовање Мојсиловића (…) као гест политичке добре воље ка земљама чланицама НАТО-а“, док, с друге стране, војни аналитичар Александар Радић каже да је „неозбиљно тврдити да је постављање Мојсиловића услуга НАТО земљама“, те да је Мојсиловићев избор „био наговештаван још 2011. године, када је министар одбране био Драган Шутановац“. Министар одбране Александар Вулин пак каже да је нови начелник Генералштаба ВС „изузетан војник, човек од великог искуства, ратног и дипломатског пре свега. Он је човек који воли своју земљу и своју војску и прошао је све командне дужности“.

Трансформација без подршке

Влада такозваног Косова усвојила је прошлог петка три предлога закона који би требало да омогуће трансформацију Безбедносних снага Косова у Оружане снаге Косова, то јест војску. Овом се потезу не противе само Срби него, на први поглед неочекивано, и председник „Косова“ Хашим Тачи и Сједињене Америчке Државе и НАТО.
Формално-правно гледано, приштинске власти на овај су покушај проналажења рупе у закону (и њиховом уставу) принуђене због тога што не могу да промене устав како би формирале косовску војску, будући да је за то неопходна двострука двотрећинска већина, дакле, и читавог парламента и међу посланицима мањина. Захваљујући томе су Срби до сада и успевали да блокирају формирање војске тзв. Косова.
Да ли ће српска блокада сада бити успешно заобиђена? Како тренутно ствари стоје, то је (још) далеко од извесног.
Пре свега, Хашим Тачи се томе противи у овом тренутку, а његова је последња јер као председник он потписује законе који тек онда ступају на снагу.
„Имамо ли право на то, имамо право, треба ли да то урадимо, треба, треба ли да кренемо са тим, треба, али у потпуно координисаном процесу са САД и НАТО“, рекао је Тачи после одлуке владе о променама закона, додавши да „сваки други потез може да донесе конфузију, изазове непотребну политичку забуну и да има негативне међународне импликације на будућност војске Косова“.
А одлука владе Рамуша Харадинаја – која је с Тачијем у отвореном сукобу, а на страни сопствене опозиције, откако је Тачи почео да говори о корекцијама границе с централном Србијом – донета је без координације с творцима наводне косовске независности, са САД и НАТО.
То је, више-мање отворено, и саопштено из амбасаде САД у Приштини и из НАТО централе у Бриселу.
„Сједињене Државе су одувек подржавале суверено право Косова на војску и блиско сарађивале са Косовом о томе како то постићи. Саветовали смо опрезан приступ који држи Косово у договору са нашим НАТО савезницима о овом важном питању. Нисмо били консултовани о времену ове објаве и мораћемо да анализирамо нацрте закона како бисмо разумели њихову сврху и ефекат“, саопштено је из амбасаде СА у Приштини.
И из НАТО-а је медијима поручено да „није било консултација“ у вези са законским изменама које би омогућиле формирање војске Косова. Штавише, америчком Радију Слободна Европа речено је и да, „уколико мандат Безбедносних снага Косова буде еволуирао, Северноатлантски савез ће размотрити ниво ангажовања НАТО-а на Косову“: „Свака промена у структури, мандату и мисији Безбедносних снага Косова ће морати да се решава у складу са Уставом Косова и захтеваће уставне амандмане.“
Ово евидентно помањкање координације између Приштине и Брисела и Вашингтона, као главних покровитеља косовске државоликости, треба да обрадује свакога ко јој се противи. Ипак, у ове шумове на везама, макар у овом тренутку, не треба учитавати вишак значења и у томе проналазити доказ да Косово губи подршку својих твораца. Наиме, извеснија је претпоставка да Харадинајева влада није ни рачунала на подршку САД и НАТО-а за овај свој потез, нити да уопште озбиљно планира да сада и на овакав начин формира војску Косова, већ да је пре свега реч о још једном потезу намењеном унутрашњим разрачунавањима у којима се очекује да ће најбоље проћи онај који се покаже као најрадикалнији.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *