Почетна / Друштво / Одговор би могао бити страшан

Одговор би могао бити страшан

Одлуке патријарха Вартоломеја више су од историјске законитости у понашању Цариградске патријаршијске катедре. Ово је преседан, после кога, уколико Фанар не ревидира своје одлуке, ништа више неће бити исто

Када је писао да су Цариградска патријаршија, али и неке друге катедре у оквиру византијског царства често падале на саблазни „плоти и крви“, протојереј Александар Шмеман сигурно није могао да претпостави да ће један други руски теолог, савременик неког будућег доба, источнопапистичке тежње цариградског патријарха, с правом, назвати злочином. Још мање да ће се патријарх Вартоломеј, у покушају да себи обезбеди папски примат у односу на православне цркве, одлучити на тако радикалан корак као што је потчињавање украјинских православних верника себи.

ЗЛОЧИН ЈЕ ЗЛОЧИН Управо се то десило. Наиме, Генерални секретаријат Светог Синода Цариградске православне цркве објавио је коминике о именовању двојице јерарха те цркве – архиепископа памфилијског Данила (САД) и епископа едмонтонског Илариона (Канада) – за „егзархе“ Цариградске патријаршије у Кијеву. Одлука је донета без сагласности Москве, али и митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија.
„Флагрантна повреда црквених канона који епископима једне помесне цркве забрањују да се мешају у унутрашњи живот и послове друге помесне цркве“, огласио се дубоко револтиран Свети Синод Руске православне цркве.
Одлука је, указују, у потпуној супротности са ставом Цариградске патријаршије и патријарха Вартоломеја, који је више пута изјављивао да признаје митрополита Онуфрија за јединог канонског поглавара Православне цркве у Украјини.
„Ови поступци воде у ћорсокак односе између Руске и Цариградске цркве, и стварају реалну претњу за јединство читавог светског православља. Узвратне мере Московске патријаршије уследиће у најскорије време.“
И још нешто. Цариградски патријарх је нестрпљиво обзнанио да се канон којим се рукоположеним свештеницима забрањује ступање у други брак – стави ван снаге. Револуционарно-либерални став који сведочи не само о односу према црквено-правном поретку и покушају узурпације законодавне власти која не припада ни једној помесној цркви, па ни Цариградској патријаршији, већ и очигледној разградњи саборне структуре Православне цркве. Оваквом одлуком патријарх Вартоломеј прекршио је 2. правило V–VI Васељенског сабора, којим се потврђује општеобавезност сваког правила које је утврђено на неком од Васељенских сабора Цркве. Каноничар Никодим Милаш истиче како „наредба, дакле, 2. правила Трулског сабора не ограничава закониту законодавну власт у цркви, да се не смије никакво правило мијењати, него оно забрањује, да се правила уопће мијењају у сушности њиховој, противно општим законима и духу православне цркве, а угађајући страстима људи. Ова наредба само ограничава самовољу појединих, ма на каквом се ступњу они налазили; она ограничава и сваку помјесну цркву, да противно духу општега црквенога права, мијења које правило, примљено васељенском црквом“ (Н. Милаш, Правила Православне цркве с тумачењима, књ. 1, Београд–Шибеник, 2004, стр. 435–436).
Поводом овог преседана патријарха Вартоломеја међу првима се огласио теолог Владимир Василик: „Канонски злочин – признање другог брака у свештеника. Истина, нешто ограничавајуће, но од тог ограничења злочин не престаје бити злочин. Како је учио Тертулијан: хришћанин може имати само један брак. Само први брак се сматра тајинством, остало је – снисхођење. А свештеник, који представља извршитеља тајинства, нема право да даје пастви глуп пример. Као што је рекао апостол Павле: Епископ мора бити непорочан, једној жени муж (1 Тим. 3:2). Својим деловањем патријарх Вартоломеј је благословио свештенство на блуд. Он се бави истим таквим блудом, не само у односу на свештене већ и на каноне и границе Цркве…“
У прошлости су цариградски патријарси животом платили одбрану канонског јединства Цркве показујући да су, иако турски сужњи, слободнији него цариградски патријарси после Другог светског рата – који су, иако формално слободни, заправо били у власти заштитника и финансијера са Запада.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *