Минирање Озрена

Како се у БиХ и даље амнестирају исламисти од кривичне одговорности, уз помоћ „српских“ кадрова

Нећемо подржати смјену Драгана Мектића, поручио је Шемсудин Мехмедовић, утицајни кадар СДА и ратни шеф полиције у Тешњу. Када каже „ми нећемо то подржати“, то „ми“ је у ствари Странка демократске акциј, и, конкретно, то су Бакир Изетбеговић и Шефик Џаферовић.

ДОКАЗ ОДНОСА ПРЕМА СРБИМА У сјени покушаја Савеза независних социјалдемократа и предсједника Републике Српске Милорада Додика да „штеточину“ из Прњавора Драгана Мектића, макар симболично пред истек мандата, уклони са чела Министарства безбједности, објављен је податак како је Тужилаштво БиХ одустало од кривичног гоњења Мехмедовића због почињених ратних злочина у Тешњу. Иако је тај поступак Тужилаштва БиХ доказ односа ове неуставне институције према ратним злочинима према Србима, ипак је ово посебна срамота, издаја жртава и закона, која је припремана у оквиру организоване, криминално-пријатељске групе повезане кроз вршење власти у Сарајеву.
Иако је политика непризнавања властитих злочина формулисана у Сарајеву још у вријеме Алије Изетбеговића, ипак су ово недјело заједно припремили кадрови СДС-а и СДА.

[restrict]

ЗЛОЧИН ШЕМСУДИНА МЕХМЕДОВИЋА Захваљујући кадровима из СДС-а, из СИПА (Државна агенција за истраге и заштиту) суспендовани су виши инспектори Марио Капетановић и Џенана Омерхоџић (она је под оптужбом за лажно пријављивање и ухапшена) који су водили операцију кодног имена „Озрен“, утврдили одговорност па ухапсили Шемсудина Мехмедовића због првих ритуалних клања у БиХ, код Тешња, 21. септембра 1992. године.
Та прва ритуална одсијецања глава четворици невиних Срба и злочини исламских милитаната почињени на подручју општине Тешањ, одсликавају у потпуности фанатичну вјерску изопаченост и поступање џихадиста у рату и за њих је осумњичен, по командној и личној одговорности, посланик СДА у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ и кадар те странке Шемсудин Мехмедовић.
У овом предмету поступање Тужилаштва БиХ од самог почетка је било крајње политички мотивисано и тенденциозно, видљиво посебно кроз одбијање да се испуне законске обавезе, створе услови за провођење истраге и поступка доказивања почињених кривичних дјела, као што се показало у Извјештају о почињеном кривичном дјелу ратног злочина који је поднијео МУП Републике Српске, једнако као и у Оперативној акцији агенције СИПА, под кодним именом „Озрен“.
Начин на који су одбијани захтијеви Државне агенције за истрагу и заштиту, избјегавање да се заштите свједоци којима је живот угрожен, уз одбијање мјера претресања одређених локација и просторија, одбијање да се донесе рјешење о притварању, директна заштита одговорног Мехмедовића за непобитно утврђене ратне злочине, отворили су у јавности кључна питања о чињеници да се злочини према српском народу не процесуирају, нарочито ако је видљива одговорност и учешће у њима бивших или актуелних функционера из реда бошњачког народа.
Евидентно је било исто тако нескривено, незаконито и неморално, пристрасно и некоректно понашање дипломата и амбасадора западних земаља у Сарајеву.

ЗЕИД ДУКМЕНИЋ И ДРАГАН МЕКТИЋ Чињеница је, међутим, да сам и сам, као политички противник идеја СДА и Алије Изетбеговића, био у једном од логора на подручју Тешња. Ухапшен сам и задржан средином септембра 1992. године јер се „нисам јавио на мобилизацију“ и „ометао сам мобилизацијске припреме“ муслиманске војске под контролом Алије Изетбеговића.
Укупно сам провео 18 дана у свлачионици Фудбалског клуба „Тошк“ из Тешња и, након што сам саслушан од стране тадашњег војног тужиоца Салиха Мемића (који је тек прошле године окончао други мандат главног окружног тужиоца у Добоју), осуђен на 60 дана затвора у Зеници од стране судије Рифата Скејића и упућен у Казнено-поправни дом Зеница у коме је, у тзв. Петом павиљону, био логор за Србе.
Чињеница је и да су познати и утврђени злочини радикалних исламиста у БиХ на подручју Тешња почињени од стране припадника муџахединских јединица под командом Зеида Дукменића, тјелохранитеља Алије Изетбеговића, припадника јединице Црни лабудови и пријатеља и фитнес тренера Драгана Мектића, министра безбједности.
Контраобавјештајна заштита коју су агенције из Сарајева пружале Зеиду Дукменићу (рођеном у Белишћу у Хрватској као Жељко Дукменић а који је био прије рата првак Њемачке и БиХ у борилачкој вјештини те-квон-до) унијела је многе забуне у истраге вођене овим поводом. Манипулисало се улогом муџахедина па је Зеид представљен као Абу Зејд те му је додијељено и додатно име Худејфа. Управо стављање припадника одреда Ел муџахедин који никада није био на подручју Тешња на списак ратних злочинаца познатих као Зеид, допринело је заштити ритуалног исламистичког убице.
Истина је и то да су у склопу јединица из околине Тешња дјеловали и кажњеници из Гвантанама, припадници тзв. Алжирске групе (које је Шемсудин Мехмедовић лично вјенчавао са локалним дјевојкама и женама) и Француске, међу којима је најзначајнија интернационална криминална група из Рубеа, у којој су кључни били конвертити (као што је Зеид Дукменић), Лионел Думонт (Абу Хамза) и Кристофер Казе (Абу Велид). Ова група позната је по организовању напада на Самит Г8 у Лилу (Француска), као и по планирању напада на сједиште НАТО-а у Бриселу – те по чињеници да је Димон побјегао из затвора у Сарајеву и послије седам година ухапшен у Њемачкој, а да је Казе убијен у једној полицијској акцији у Белгији.
Такве околности доказаних дјела ратног злочина – уз хиљаде докумената и изјава, фотографија и видео-снимака, те постојање два логора у којима су затвореници мучени а неки и убијени (стадион у свлачионици ФК „Тошк“ у коме је 18 дана провео и овај аутор), те логор-затвор у подрумским просторијама и гаражама уз Полицијску станицу Тешањ, отварају важно питање одржавања лажне слике протеклог рата.

ИСКАЗ ЗАШТИЋЕНОГ СВЈЕДОКА Злочини су чињени овако.
У шокантном исказу заштићеног свједока, чију су изјаву обезбједили Капетановић и Омерхоџићка, тврди се да је Мехмедовић муџахедину Зеиду (Дукменићу, личном пријатељу министра безбједности Драгана Мектића и припаднику јединице „Црни лабудови“, тјелохранитељу и Алије и Бакира Изетбеговића…), који је Мехмедовићу донијео одсјечене српске главе, заузврат поклонио никловани пиштољ и обећао да ће га похвалити код вође злогласног одреда Ел муџахедин, с којим је начелник тешањске полиције током рата блиско сарађивао! У истом свједочењу Мехмедовић се оптужује и за ратне злочине, који укључују убиства, мучења и малтретирања заробљених српских цивила из Тешња и околине који су држани заточени у логору у кругу полицијске станице у том граду.
Према исказу тог свједока, одсјечене српске главе из базе у селу Јабланица донијео је муџахедин по имену Зеид, који се, у пратњи полицајаца Енвера и Амира Беше, те Бесима Сејдића, довезао пред полицијску станицу у Тешњу у теренском возилу.
„… Зеид је узео пртену врећу и унео је у зграду полиције, бацивши је на сто дежурног полицајца Хакије Хаџана, који је исхитрено упитао: ’Шта сте то донијели, браћо?’ Зеид је на то одговорио: ’Што је начелник тражио, ми смо урадили. Донели смо, брате, четири влашке главе њему на поклон’, испричао је свједок, наглашавајући да је након тога у станици полиције настало опште грљење и љубљење муџахедина и полицајаца.“
Свједок наводи и то да је Мехмедовић дошао у станицу на позив дежурног полицајца, који је путем мотороле користио шифру „Хум 101“.
„Дежурни полицајац радосно му је саопштио да су браћа из Јабланице донијела хедију (поклон) и да он тражи муштулук. Недуго затим дошао је Шемсо (Мехмедовић) у друштву Емира Ахметовића. Тада је Зеид узео врећу и истресао главе у ходник. Главе су биле крваве, са стравичним изразом лица. На мјесту на ком су одсјечене видјело се да су нечим тупим одваљене, а по тјемену су се видјеле рупе, највероватније од удараца тупим предметом. На једној глави није било ушију и носа, а на једној није било ока“, наводи свиједок у овом стравичном исказу датом инспекторима агенције СИПА.
Према даљим наводима свједока, Мехмедовић је пљунуо у правцу одсјечених глава и рекао да је штета што су одсјечене само четири.
„Да сте, богдо, одсекли и хиљаду других“, рекао је Мехмедовић и, према исказу свједока, наредио полицајцима Емиру Ахметовићу, Смаилу Смаилбеговићу и Хакији Хаџану да покупе одсјечене главе и закопају их испод зграде болнице у Тешњу. Мехмедовић је, потом, муџахедина Зеида наградио никлованим револвером који је донео из канцеларије: „Ово је пронађено код једног Србина одавде. Њему више сигурно никада неће требати, а ево теби. Јесте да ћеш њиме моћи само шест Влаха убити“, рекао је Мехмедовић и додао да ће Зеида и лично похвалити главном емиру одреда када дође у Јабланицу.
Заштићени свједок је том приликом оптужио Мехмедовића за убиства и злостављања српских цивила заточених у гаражама полицијске станице у Тешњу. Детаљно је описао методе мучења, од одвођења логораша на копање ровова на првим линијама фронта до поливања водом из шмркова усред зиме у дворишту станице полиције, по његовом наређењу. Навео је и случај убиства старца из села у околини Тешња, ухапшеног јер је пекао ракију: „Мехмедовић је специјалцима наредио да туку старца, који се презивао Аврак. У једном моменту старац је од удараца пао низ степенице. Кад је утврђено да је мртав, Мехмедовић је наредио да га пребаце у болницу, где је установљено да је подлегао повредама од пада са степеница, пошто се наводно сам саплео.“
Ову изјаву обезбједили су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске и она, уз спремност заштићеног свједока да се појави на суду и објасни догађаје и прилике, представља кључни доказ у утврђивању кривице Мехмедовића.
Након 18 мјесеци суспензије, виши инспектор Марио Капетановић се вратио у агенцију СИПА, док Џенана Омерхоџић још увијек води тешку правну битку. Али то није све.

ТИХА ОПСТРУКЦИЈА И ОТВОРЕНА ПОДРШКА На питање борбе против разних врста радикалних и екстремистичких идеологија на тлу БиХ никада није консеквентно одговорено од стране СДА и заједничких институција, али је након успоставе „нове власти“ у Сарајеву првих дана 2015. године, тиху опструкцију замијенила отворена подршка екстремистима. Главни извршилац ове политике заштите екстремиста био је студент Више школе Хрватског МУП-а, министар безбједности Драган Мектић, уз помоћ СДС-а.
Ствар је постала јаснија када се у јавности појавила заједничка фотографија Зеида Дукменића и Драгана Мектића. Мектић се бранио да „не зна човјека“ и да је „човјек исказао жељу да се са њим слика“ а сам Зеид Дукменић је рекао да је пријатељ с Драганом Мектићем и да поштује све што овај министар ради.
Рођен као Жељко Дукменић у Белишћу у Хрватској, Зејд Дукменић је бивши првак Њемачке у те-квон-доу. У овој земљи је каријеру започео 1978. године, а био је и првак бивше Југославије. Након рата, у раздобљу од 1996. до 2004. године, био је и селектор те-квон-до репрезентације БиХ, а оснивач је и те-квон-до академије која носи његово име. Дукменић је у овом дијелу Европе једна од најпознатијих особа које су прешле у ислам. Био је један од главних инструктора у кампу за обуку исламиста у општини Високо, у Основној школи „Братство и јединство“ у насељу Добриње, при чему су регрутовани младићи бошњачке националности из овог места.
И, наравно, судбина муслиманке, Бошњакиње, више инспекторке агенције СИПА Џенане Омерхоџић, која плаћа најскупљу цјену повезаности врха политичке власти у Сарајеву, појединих тужилаца Тужилаштва БиХ, ратних команданата и шефова полиција који су били покровитељи ратних злочина, посебна је прича. Сукоб са обавјештајним подземљем у Сарајеву отворен је у предмету Мухидина Башића, бившег челника Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ (ОБА/ОСА), кога је почетком 2013. године Суд БиХ осудио због злочина почињених у Варешу. Од тада крећу отворени напади и подметања. Иако правоснажно осуђен за ратни злочин против цивилног становништва, Башић је покушао Капетановића и Омерхоџићку оптужити за монтирање процеса и затражио од директора СИПА Перице Станића да их суспендује. На крају је то и учињено.
Националне елите у Сарајеву нескривено штите своје злочинце од прогона и то представљају националним интересом, потврђујући властити порив кршења закона и прикривања злочина као дубоко иманентан њиховој колективној психологији и увјерењима. Свакако су ове деструктивне активности и психологије постигле видне резултате и довеле до искривљене слике рата кроз коју су стварани услови за нападе на Републику Српску и присиљавање да се у политичком смислу креће према унитарној БиХ.
Кад у Тужилаштво БиХ дођу нови људи и кад се закон буде примјењивао једнако на све грађане, Шемсудин Мехмедовић, Насер Орић, Шефик Џаферовић, Зеид Дукменић и њима слични ће бити много мање самоувјерени. И биће коначно процесуирани због учешћа у тешким ратним злочинима којима се дрско поносе, на срамоту државе и људи.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *