Косово је наше

Истину да Косово и Метохија историјски, културолошки, међународно-правно, по Уставу Србије и по Резолуцији СБ УН 1244, у целини припада Србији треба вратити на њено право место и одлучно бранити

Наводно не знамо какво се решење припрема за статус Косова и Метохије. Наводно, позиције преговарача још увек су удаљене па смо још далеко од договора, односно од решења. Наводно, Београд и Приштина преговарају, а други само подржавају „свеобухватан“ договор који ће бити у интересу мира. Наводно, не постоје никакви рокови али је, ипак, састајање првих личности Београда и Приштине, што формално што неформално, учестало а септембар изабран за „историјски значајне“ говоре и саопштења. Ту и тамо промакне јавно тумачење да се структурама ЕУ жури да се „свеобухватно решење“ постигне и обелодани као велики успех одлазеће Комисије ЕУ, пре избора за Европски парламент идуће године. Има, разуме се, и другачијих, мање бизарних тумачења.

ТРАМП И МЕРКЕЛОВА Ипак, медијска вест о телефонском разговору између америчког председника Доналда Трампа и немачке канцеларке Ангеле Меркел 29. августа 2018. зазвучала је као откривање да су преговори поодмакли, ако већ нису у финалној фази, и као упозорење, а можда и најава некаквих обећања онима који су забринути да решење за статус Косова и Метохије неће бити преседан, односно да неће изазвати „домино ефекте“. Јер шеф највеће војне силе на свету и шефица владе најутицајније чланице ЕУ ретко излазе у јавност, или се упуштају у јавно изношење својих позиција о ефектима коначног решења неког проблема, док је преговарачки процес у раној фази, и док бар принципи и оквири решења нису добро познати.

Речено је не једном – да је проблем Косова и Метохије дуготрајан и сложен, да су га страни, ванрегионални фактори кроз вековну историју увек чинили тежим и сложенијим јер су им прилази увек били у функцији њихових геополитичких интереса. И данас је тако. НАТО агресијом 1999. која је представљала најдрастичније кршење Повеље УН и Финалног документа ОЕБС-а од њиховог усвајања до данас, проблем је учињен далеко сложенијим. Једна од последица је и отимање Косова и Метохије од Србије применом најгрубље силе, окупација и противправно проглашавање једностране независности 2008. САД и Немачка имале су водећу улогу у покретању те агресије, успостављању окупације и сондирању противправног отцепљења.
[restrict]

ПРАВИ ЦИЉЕВИ СПОРАЗУМА Прави циљеви евентуалног потписивања „свеобухватног, правно обавезујућег документа“ су: накнадно амнестирање, ослобађање од одговорности учесника агресије за злочине против мира и човечности; за разарање и трајну контаминацију природне околине; одбијање одговорности за разарање међународног правног и безбедносног поретка успостављеног на резултатима Првог и Другог светског рата; прихватање тезе да је за све то одговорна Србија, смањивање и кажњавање Србије уз награђивање српских непријатеља; отклањање важног разлога нејединства унутар ЕУ у којој пет чланица одбија признање Косова и Метохије као нове државе.

Примарни геополитички циљ Запада је успостављање потпуне контроле Балкана у функцији глобалне конфронтације с Русијом и Кином. Саставни део такве геополитике је признавање једностраног отцепљења Косова и Метохије, смањивање Србије и њено увлачење у конфронтацију с Русијом. Признавање Косова и Метохије од стране Србије, са тзв. „корекцијом граница“ или без ње, улазак „Републике Косово“ у Уједињене нације били би само први корак ка његовом чланству у НАТО-у и ка отвореном захтеву да Србија у најкраћем року, такође, поднесе захтев за улазак у НАТО, уз могуће „аргументе“ да ће, иначе, остати без Војводине, Рашке области и друге сличног нивоа уверљивости. Нису ли представници САД својевремено упозоравали Шпанију – или чланство у НАТО, или отцепљење Баскије, Каталоније?! Шпанија је прихватила чланство у НАТО-у, а да ли је сачувала суверенитет и територијални интегритет, будућност ће тек показати. Србија је утолико лакши залогај за НАТО јер је ИПАП-ом, као и низом других споразума с НАТО-ом (слободан транзит НАТО трупа, СОФА), свесно или несвесно, и тако све то већ припремила, остајући вербално – војно неутрална.

ДОМИНО ЕФЕКАТ Када је реч о бризи Ангеле Меркел да решење за Косово буде без „домино ефеката“, ваљало би се подсетити на чињенице. Све је почело подршком коју су САД, Велика Британија, Немачка и друге земље Запада пружале сепаратистичко-терористичкој ОВК у дугом периоду пре оружане агресије и отвореног савезништва с њом 1999. Да подсетимо само на ноторну чињеницу да је Немачка деценијама пружала гостопримство тзв. „Косовској влади у избеглиштву“ Бујара Бакошија одржавајући истовремено дипломатске односе са СФРЈ, односно СРЈ. Немачке власти су годинама „жмуриле“ на убирање илегалног пореза од Албанаца у Немачкој, често уз претње и уцене, за финансирање „ослободилачке борбе“. И друге земље су наоружавале, финансирале и обучавале терористе на Косову и Метохији игноришући упозорења о повезаности са Ал Каидом и Бин Ладеном лично. Све то, како је добро знано, није било толико „уникатно“, јер су екстремистичке и терористичке групације на разним странама света коришћене увек када је то било у интересу водећих западних центара моћи, све до финансирања, обуке, наоружавања и савезништва са тзв. „умереном опозицијом“ у Сирији. О томе говоре и бројне резолуције СБ УН.

Да би 1998. и 1999. убедиле поједине своје, не нарочито вољне, европске савезнике у неопходност оружаног напада на СРЈ, представници Клинтонове администрације су прихватили да ће то бити изузетак од принципа да НАТО, као одбрамбени савез, не интервенише изван свог уговорног подручја, односно од принципа „колективне одбране“. Дакле, да ће напад на СРЈ бити изузетак, а не преседан. Колективни консензус, решеност и дух НАТО-а су остварени, знамо на каквим моралним, правним и демократским нормама и по коју цену – у људским животима, економским разарањима и потресима у самом систему глобалних међународних односа.

Међутим, непуну годину после тог „уникатног“ напада, већ априла 2000. године, на НАТО конференцији у Братислави, амерички представници, како је забележио немачки политичар Вили Вимер, саопштили су следеће: „Не умањујући значај легалистичке интерпретације Европљана да се код ширења задатака НАТО-а преко граница уговорног подручја у рату против Југославије радило само о изузетку, јасно је да се ради о преседану, на који се свако може позивати у свако доба или ће се позивати.“ Уследиле су оружане интервенције „вољних“ у Авганистану, Ираку, Либији, Малију… Свет је добио нови феномен – глобализацију интервенционизма, или рата.

Госпођа Меркел, одједном, тек сада, у својим сусретима и разговорима са страним колегама, укључујући и телефонски разговор с председником Трампом, изражава бојазан да би договор Београда и Приштине могао запретити „домино ефектом“. Чудно је то, бар за део јавности који зна да ништа слично није изговорила о опасностима „домино ефекта“ одлуке своје владе о признавању једностране, противправне независности „Републике Косово“ 2008. године, јавности која зна да се ефекти таквих одлука увелико осећају у Европи, укључујући и унутар ЕУ, на Блиском истоку, у Африци, Америци и да ће се тек осећати. Свеједно, госпођа Меркел брани незаконито, једнострано отцепљење Косова и Метохије као „новостворену вредност“, јер каже: „Говоримо наравно да је територијална целовитост каква је сада створена једна вредност.“ Термин „сада“ звучи прешироко, али треба признати да је резултат канцеларкиног умећа да једном речју обухвати НАТО агресију 1999. и једнострано отцепљење 2008!

Све што су западни центри моћи, јавно или тајно, дипломатијом, медијима или новцем, стручњацима и оружјем, подржавали и помагали на Косову и Метохији и око њега, од исламистичких екстремиста и сепаратиста, затварања очију пред злочинима против Срба и етничким чишћењем Срба, до рушења споменика српске средњовековне културе, већ је постало преседан. Преседан је и учешће немачке у НАТО агресији 1999. Не само зато што није било одобрења СБ УН већ ни одобрења Бундестага иако се Немачка поноси својом демократијом. Пошто је пустио „духа из боце“ рачунајући да ће му користити за ширење геополитичких интереса ка руским и кинеским границама, Запад се сада у чуду пита – откуда с Косова и Метохије и из Босне и Херцеговине толико муџахедина међу борцима Исламске државе? Откуда екстремизам, тероризам, неофашизам у Европи, на улицама Лондона, Берлина, Париза, Мадрида, Кијева… „Домино ефекти“ „вредности“ које су на Балкану произвели западни центри моћи, укључујући и владе неких земаља, све теже се могу контролисати или усмеравати само на туђа врата. „Мечка је заморена предугом игром пред чичином кућом“! То је поражавајућа истина којој треба погледати у очи и не заваравати се „вредностима“ ствараним, у садејству сепаратизма, тероризма и НАТО-а, агресијом, кршењем Повеље УН, националних устава и основних моралних норми.

РЕШЕЊЕ ЗА КиМ Што се самог решења за Косово и Метохију тиче чини се да треба поћи од следећег.

Прво, да Косово и Метохија у целини припада Србији – историјски, културолошки, међународно-правно, по Уставу Србије и по Резолуцији СБ УН 1244. У мору свакојаких „аргумената“ којима се нагриза, иначе, пољуљано самопоуздање српске нације, као што су – да на Косову и Метохији немамо ништа, да су други све предали и за све одговорни, да спасавамо само што се спасти може, да нам нико не нуди ништа, да је Запад суспендовао Резолуцију СБ УН 1244, да друге не интересује ништа осим да Србија призна независност, да Косово није увек било српско и слично – неопходно је истину вратити на њено место и одлучно је бранити. Ако неко то не прихвата, доводи у питање, потцењује, то не значи да Србија мора да прихвати лажи, преваре, уцене или трговину националним идентитетом и државном територијом као робом. Тако се нико није понашао и кад је меркантилизам био у зениту.

Друго, треба се оканити огољене пропаганде, „испирања мозга“, ружења свог народа, његове историје, вере и морала, пребацивања одговорности на друге и свега што олакшава позицију противника и прикрива диктат, уцене, ароганцију и нови вид расизма одређених  центара моћи Запада према Србији и српској нацији!

Треће, да је свеобухватно, праведно и одрживо решење могуће једино у свеобухватном формату који није ни ЕУ, ни ЕУ+САД, већ једино Савет безбедности УН.

Четврто, једини, свеобухватни, правно обавезујући споразум највише правне снаге као и једини општеприхватљив оквир за решење питања статуса јесте Резолуција СБ УН 1244 за коју не постоје ни замена, ни промена без одлуке СБ УН.

Пето, у складу са одредбама Повеље УН, једино Савет безбедности има овлашћења да одлучује о интересима међународног мира и безбедности, поготову у случајевима у којима већ постоје његове одлуке које су и даље на снази, као што је то Резолуција 1244.

Шесто, евентуални договор ЕУ и САД, односно Немачке и САД, поготову телефонски разговори, нису довољни за свеобухватно, праведно и одрживо решење. Неопходни су темељни преговори под окриљем СБ УН. Не постоје, нити могу постојати, одлуке које искључују надлежност СБ УН утврђену Повељом УН и резолуцијама СБ УН.

Седмо, ако је у условима униполарног поретка 90-их година прошлог века, за окончање тзв. југословенске кризе, а потом и за окончање НАТО агресије 1999. на СР Југославију, било неопходно директно ангажовање Русије с владом председника Бориса Јељцина, онда је данас у условима дубоко измењених глобалних односа моћи далеко неопходније да се у решавање питања статуса Косова и Метохије директно укључе Русија председника Владимира Путина и Кина председника Си Ђинпинга. Са становишта најбоље заштите интереса Србије не може бити довољно да било ко Русију и Кину „држи у току“, односно да их информише о току преговора „уз посредовање ЕУ“, већ да те две глобалне силе буду директно укључене у преговоре под окриљем УН. Без тога ниједно решење за будућност не може бити уравнотежено, истински компромисно и одрживо.

Осмо, Србија не треба да се понаша као да очекује да јој неко било шта нуди, а да се она изјашњава да ли то прихвата или не, већ да заузме и непрекидно одржава позицију с јасно дефинисаним захтевима, полазећи од чињенице да је Косово и Метохија њена покрајина – правно, историјски, по култури и духовности, а отета силом и кршењем међународног права.

Девето, неправедно решење на штету Србије, трговина по формули Косово и Метохија за обећање чланства у ЕУ, које би било израз геополитичких интереса водећих земаља Запада – САД, ВБ и Немачке – не може бити у интересу мира и стабилности. Не на Балкану већ у Европи. Напротив, оно би убрзало раст конфликтног потенцијала због немирења Запада са процесом убрзаног губљења привилегија и монопола у европским и глобалним односима.

И десето, уколико би Србија, упркос свему, одустала од својих неотуђивих права и признала криминалну отимачину своје државне територије „правно обавезујућим документом“, тај докуменат би доживео исту судбину као и сви претходни чији су гаранти биле водеће земље Запада – извршило би се само оно што је против Србије и ништа од оног што је у њену корист, макар то и не било значајно. Искустава у том смислу, нажалост, има превише. Однос ЕУ према тзв. Бриселском споразуму само је једно од најновијих.

Што се тиче става САД, чињеница је да су њени садашњи највиши представници, укључујући председника Трампа, својевремено јавно осуђивали НАТО агресију против Србије, односно Србије. Многи аналитичари и политичари су закључили да је то био приватни рат Клинтонових да скрену пажњу америчке и светске јавности са бешчашћа, неморала и злоупотреба положаја Била Клинтона са стажисткињом у Белој кући Моником Левински. Аутор ових редова дубоко не верује да било ко из садашње администрације, најмање председник Доналд Трамп, има интереса да срамну баштину Клинтоновог клана, у које спада и противправно једнострано отцепљење Косова и Метохије од савезничке Србије, прихвати као баштину САД. Отклон садашње америчке администрације од криминалног и неморалног рата Клинтонових 1999. и од свих његових разорних последица је оно што се очекује и што може обавезати и Европу да, у свом интересу, изврши катарзу.         
[/restrict]       

Један коментар

  1. Vrlo je tesko objasniti sve ovo..jedno je sigurno da se svet mnogo menja od kad se pojavila licnost u USA koja nekako gura ovaj svet ekonomije i politike u obrnutom smeru..da ali??!!
    Neznam koliko je mocna nasa psiholoska ili mudrost da prokljuvi ovo novo SUTRA..ali veruj te da Kosovo i Metohija moraju ostati u glavama,srcu i drzavi SRBIJE i srpskog naroda..ZASTO??

    Pa drzava Kina mnogo pravi lomova u svetu pa cak i SAD..mnogo i Canadi..to su takvi lomovi da neznamo gde je kraj..ili veliki novi rat..ili prihvatiti to novo doba iza koje stoji Kina..
    Nemacka je mnogo jaka ali ovaj broj imigranata lako lomi kicmu jer je Nemacka tolko se podigla da isto tako lako moze da pukne i vrlo brzo..neznam da li Srbija ima pravog coveka za Nemacku ali veliki giganti kao mercedes polako klizi iz ruku Nemacke..pa i Simens..uskoro se to cuje..takodje i Dojcebanka je klimava..a Francuska je pukla samo se vrlo pa cak neverovatno dobro prikriva reaeno stanje..a inace to je i jedan od glavnih razloga izlaska G.Britani iz EU..pogledaj malo London i protok kapitala tj….pogledaj sta rade svi vodeci bivsi direktori(koji su sad u penziji)..VODECIH BANAKA sa svojom dividentom..gde ulazu u novac..mala pomoc pronadjite najbogatijeg Mexikanca koji vlada seceranama i secerom po svetu i malo se posavetujte..mislim da Vucic samo gleda u jednom smeru..sta je sa tankerima..sa rafenerijama….a sta sa Afrikom..neko spava..ovi samo nas razvlace da mislimo da imamo nesto DOBRO!!!!!!!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *