Почетна / БРОЈ 535 / Ко то крије српски средњи век?

Ко то крије српски средњи век?

Поглед на сталну поставку недавно отвореног Народниг музеја (Србије)

Како се десило да су, упркос многим годинама што су их стицајем неприлика имали на располагању, изазови сталне поставке надлежне кустосе и музејске стручњаке затекли неспремне, те због тога она још није коначна, опремом је недовршена и стручно недоречена, а у располагању добијеним излагачким простором непромишљена

У свеопштем и разумљивом одушевљењу што је напокон, после петнаестак и више година, отворен за посетиоце Народни музеј, нико се није нашао да постави логично питање: ко сноси кривицу што је исти био толико дуго недоступан корисницима? Односно како се могло догодити да више генерација наших ученика и студената, о љубитељима уметности да не говоримо, буде ускраћено да преко остатака материјалне културе и уметности што су их наши преци с пуном свешћу о њиховом значају, уз неизмерну љубав и често у тешким историјским и економским неприликама сабрали и поверили најстаријој музејској установи Србије на чување, коришћење, стручну обраду и представљање, спозна многе битне вредности, незаобилазна сведочанства о животу на њиховим просторима данас.

ВАЈНИ СТРУЧЊАЦИ Коме је то пало на памет и ко је то потом спровео у дело, да се у дугогодишњим санкцијама економски исцрпљеној државици, уз то разореној немилосрдним бомбардовањем светских силеџија, приступи такозваној темељној реконструкцији Народног музеја и изградњи, наводно, најмодерније музејске установе на овим просторима?

Уместо да се, као што је на крају урађено, приступило делимичној реконструкцији, тачније темељној санацији монументалног здања, од наших предака мудро направљене Управе фондова илити Хипотекарне банке, у којој је Музеј био угодно и по мери човека смештен почетком пeдесетих година прошлог века, а за то очито није било потребно више од годину-две, колико су ти радови сада и трајали, као и онолико средстава колико их је за све то овом згодом издвојено.

Наравно да знам одговор. То су учинили вајни музејски стручњаци у тренуцима када је на привремени рад у Музеј доведен и постављен за директора археолог Никола Тасић, неостварени музејски и научни радник, додуше потоњи генсек и потпредседник САНУ. Тада су, по већ добро нам познатом рецепту, надобудни или лепотом датих обећања заведени стручњаци Управног одбора Музеја донели одлуку о поменутој велелепној колико и нерeалној реконструкцији. Па, када се показало да се из минималних фондова, од којих је једва таворила култура у Србији, ти и такви планови не могу остварити, онда је најлакше било упрти прстом у државу и њено надлежно министарство зато што нису у стању да реализују нечије и некакве музејске идеале и снове.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *