Почетна / Дух времена / Између нема их и били су

Између нема их и били су

Фотографије: Небојша Зрновић

Како смо се у најбољој панорами античких мозаика на свету, у модерном и светлом простору музеја Бардо, суочили са величанственим призорима испуњеним митолошким представама, и како нас је потом, у дотицају са исламском свакодневицом туниског лета, путања закривљених линија одвела у Медитерански свет, преслојен траговима разних векова

Ускоро би, у издању Catene mundi, требало да се појави књига Мила Ломпара Слобода и истина (белешке о промени свести). Да бисмо најавили ову књигу разнородног садржаја, у којој су спојени ауторови полемички и политички одговори на критике упућиване његовом заступању српског становишта с његовим оштрим и критичким анализама и освртима на духовну ситуацију нашег времена и, посебно, наше земље, доносимо завршни есеј у њој.

Августовска киша у Тунису: зар то није чаробно? Али не зато што је, како бисмо очекивали, било неподношљиво врело, па је намах наступило освежење. Ствари су друкчије. Јер било је облачно, ниски и плесњиви облаци су притисли топлоту тла, влага је настајала у збијеној атмосфери удисаја: отуд иронични одсјај у речи чаробно. Он сугерише наше незадовољство, а не одушевљење кишом. У нама је похрањено схватање да реч чаробно доноси фантазматске садржаје, које иронија може подрити само уз промену спољашњег контекста, готово насилно. Али иронија – и кад подрива – не укида фантазматски садржај: освежење које доноси киша у афричку врелину мање је чудна ствар од стереотипне представе о афричкој врелини која не познаје ниске, бледе и тамне, непроменљиве облаке. Наша иронија почива, дакле, на стереотипима, као да зависи од њих. Фантазматски садржај, запретан у речи чаробно, као и садржај неког сна, остаје исти са иронијом или без ње: само се мења његов правац простирања, али не и његова чар.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Наставак у следећем броју

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *