Почетна / Култура / Герилски атак на Венецију

Герилски атак на Венецију

Поводом овогодишње јубиларне Мостре

Кустуричино гостовање 75. филмском фестивалу у Венецији с документарцем о чувеном уругвајском председнику Хосеу Пепеу Мохики, бившем герилцу и политичком робијашу, кога је чак и довео пред публику, најупечатљивији је утисак овогодишњег Филмског фестивала у Венецији. Много већи и од победничког остварења из мексичке продукције и учинка свих осталих лауреата. Скоро да је могао да буде политички револуционарни чин нашег мајстора за провокацију и политичке изазове

У обиљу уобичајених састојака који чине ткиво сваког великог филмског фестивала овогодишњи утисак најстарије смотре филмова, седемдесетпети пут одржане у Венецији, чини се да преовладава један можда и од старта непланирани утисак. Филмски фестивал у бајковитом северноиталијанском граду на води који и даље некако успева да се отима од одавно најављеног његовог нестајања у њој показао је да су социјалне бриге победиле уметничке и оне уобичајено хедонистичке и извештачене углавном присутне и отуда стално везиване за и свет филма. Најпре, јер је ове године тријумфовао филм из Мексика, земље која је одавно у драматично бројној групи држава девастираних од стране глобалистичке империје суровог капитализма. Славни синеаста из ове земље, Алфонсо Куарон, приказао је како изгледа живот у његовој земљи у свом снажно социјално ангажованом остварењу „Рома“ и од жирија којим је председавао његов сународник Гиљермо дел Торо, прошлогодишњи, иначе, лауреат исте награде за филм „Облик воде“ тиме је био озваничен као најбољи ове године. Иако је Куарон освојио „Златног лава“ за причу о најпре свом животу у Мексику и иако је радња смештена у време седамдесетих година прошлог века, вредност препознавања његовог рада, па и саме теме којом се бавио, је да се од тада све променило на горе, а не на боље. Мексико и добар део читавог нижеразредног света који такозване напредне земље цинично називају трећим светом је под још страшнијим и исцрпљујућим јармом и иако делује да (као и Венеција подривању мора) успевају да одоле, приче о томе, бројне и у филмовима изабраним у разне програме овогодишње Мостре, као да најављују скоро долазећи доказ да није тако. Да је свеопште потапање на помолу. И међу чак двадесетједним филмом који су били у трци за награде, као и међу стотинама других, директне социјалне теме и оне које се у разним варијантама посредно дотичу њих, обојиле су програм овогодишње, за поштовање времешне Мостре.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *