Почетна / Србија / Генералско питање

Генералско питање

Кадровске промене у војном врху, које су привукле велику пажњу српске јавности, неће угрозити него ојачати наш одбрамбени систем

Одмах на почетку анализе недавних промена у војном врху једно треба да буде потпуно јасно – у последњих неколико година наша војска доживела је прави препород упркос чињеници да то не одговара некима у нашем окружењу и неким моћним силама на Западу.

КАДРОВСКА ПОЛИТИКА Па, када је већ тако, треба ли сумњати у кадровске одлуке које су сада донете? Ако су актуелне власти биле у стању да се супротставе натуреним НАТО „пројектима“, које су послушно спровеле неке бивше владе, зашто би сада вукле некакве штетне кадровске потезе? Зашто би у току реализације успешне политике о питању одбране, кроз војнотехничку сарадњу с две моћне силе као што су Русија и Кина, где се пружају до сада неслућене могућности наоружавања, модернизације и препорода војске и војне индустрије, све то кварили непотребним или погрешним кадровским потезима? Зато се логичним чини закључак да су промене у војном врху саставни део процеса јачања одбрамбене моћи Србије.
Није чудо што је наш народ опрезан и неповерљив када су промене у војсци у питању, зато што је свеже сећање на кадровски и формацијски масакр и уништење квалитетног наоружања који је спроведен у време Бориса Тадића и Драгана Шутановца. Они су били у функцији туђих интереса, да се Србија војно ослаби и своју безбедност повери НАТО-у, који нам је кроз злочиначку агресију јасно показао да нам не жели добро.
Зато се сваки потез који и један промил слути на улазак Србије у НАТО прима са жестоком одбојношћу и неповерењем. Овога пута за сумње и неповерење нема разлога.
Највише пажње, разумљиво, привукле су промене на местима с којих се планира и реализује употреба војске у целини и у тајним војним службама (агенцијама). Остале промене, у школству, неким управама и нижим јединицама, нису привукле велику пажњу и не треба их објашњавати.
Ако се промени само једна личност у врху војске, то изазива велика померања и унапређења по дубини. А ако се промени неколико генерала у врху, онда та померања могу да личе на некакву чистку, иако то у стварности неме никакве везе, него се ради о стандардним и редовним кадровским померањима без којих армија не може да функционише. Јер сваки официр, да би био унапређен, мора претходно бити постављен на формацијско место вишег чина.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Потпуно се слажем са начином на који је ово питање постављено. Слажем се са аутором текста, и не видим посебан разлог за бригу. Додуше, кога су змије уједале, тај се и гуштера плаши, па треба бити опрезан у данашњим смутним временима. Не треба дозволити да нам на избор најодговорнијих кадрова утичу са стране. Бојим се да је то ипак, у овим условима веома тешко. Генералу Мојсиловићу и његовим сарадницима желим успех у раду




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *