Почетна / Србија / Десант на Балкан

Десант на Балкан

Каква је веза између предстојећег референдума о имену (Северне) Македоније, избора у Босни и Херцеговини и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација?

Празна је била столица резервисана за Србију за конференцијским столом када су се с бесним псом Џимом Матисом, америчким министром одбране, у Загребу 13. јула ове године састале све остале његове колеге са Западног Балкана, од Вардара и Тиране па до, такорећи, Крапине на хрватско-словеначкој граници.

БАЛКАНСКА СЛАГАЛИЦА Александар Вулин, српски министар одбране, био је тада оправдано одсутан јер му је неколико дана раније био забрањен улазак у Хрватску – забрана му је, узгред буди речено, дошла сасвим згодно, јер је захваљујући њој пропустио прилику да се са осталим колегама, укључујући и Рустема Беришу из Приштине, појави на заједничкој фотографији с коцкастим шалом хрватске фудбалске репрезентације око врата – но кудикамо је, у односу на то Вулиново (не)очекивано одсуство, била речитија чињеница да је и за Србију било, и јесте, предвиђено место у оваквом друштву америчких НАТО савезника.
„Међу присутним балканским лидерима“, указала је тада агенција „Ројтерс“, „била је и министарка одбране (Радмила Шекеринска-Јанковска) из Македоније, која је формално позвана да започне преговоре о приступању НАТО-у. Позив је Македонији упућен упркос противљењу Русије, чији утицај у региону нестаје… Позив Македонији оставиће само Србију и српски део Босне отвореним за руски утицај на Балкану“.
И ето нам кључа за разумевање текућег десанта на Балкан који се протеже на фронту од Скопља до Бањалуке, с преломном тачком која се налази, а и где би другде, на Косову и Метохији. При чему се суштина ове балканске слагалице, наравно, састоји у покушају потпуног америчког овладавања читавим овим простором, који очигледно остаје непотпун ако не буде употпуњен и Србијом и Босном и Херцеговином, то јест Републиком Српском; управо се у овладавању овим простором, уосталом, а не у његовом доприносу безбедности, на пример, Сједињених Америчких Држава, и налази једини разлог пријема Словеније, Хрватске, Румуније, Бугарске, Албаније и Црне Горе у НАТО, томе служи и убрзано решавање македонског питања, али и све оно што се сада дешава у Републици Српској и у Србији и њеној јужној покрајини…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. unutrašnji dijalog.r.j.

    STRATEŠKA POLITIKA Amerike jeste u tome da preovlada u svim balkanskim i baltičkim državama i uključi ih u NATO, proširi svoj uticaj do granice Rusije, kao pritisak za ostvarivanje svojih vojno-političkih i ekonomskih ciljeva i potencijalnu agresiju na Rusiju da je neutrališe kao vojnu silu. Sledeća će biti Kina. Zato se komšijske države (Rumunija, Bugarska, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska…) ubrzano primaju u Nato i EU, a Srbija se kao medjunajjačim balkanskim državama i najjačim verskim i kulturnim saveznikom pravoslavne Rusije na duge staze rasparčava oduzimanjem KiM i nadalje… da se uključi u zapadni savez?
    JEDINSTVO I SAMOODBRANA svih pravoslavnih i ostalih država u svetu je neophodno da ne bi došlo do globalnog rata. Zato je neshvatljivo zašto Srbija, Makedonija, Bugarska, Grčka, Rumunija, Crna Gora… nisu zajedno u jednom savezu, jer je očigledno da Amerika pored ostalog koristi i islamski (ekspanzionistički) faktor za slabljenje pravoslavnih država (Srbija, Makedonija, Kipar…). Takodje nije jasno kako Milošević nije uspeo da ujedini (politički savez, ne teritorijalno…) SRB – MKD – CR, GORU…? …




    3



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *