Бумеранг сепаратизма – од Дежеле Штајерске до Крањске вахте

Ако осуди сепаратисте из Штајерске и Крањске, Словенија ће морати да осуди и саму себе и начин на који је стекла независност

Снимци шездесетак особа одевених у мајице сивомаслинасте боје, војничке панталоне и цокуле, с црним маскама које крију лице остављајући само прорез за очи, наоружаних различитим „дугим цевима“ (међу којима има и калашњикова) па чак и позамашним секирама, које у ставу мирно „поздрављају заставу“ сиво-беле боје са змајоликим створом у грбу, и заклињу се на верност Дежели Штајерској, шокирао је прво словеначку, а онда и ширу јавност.

ЧЕТИРИ СЛОВЕНАЧКЕ ДЕЖЕЛЕ За егзерцир маскираних словеначких одметника код села Апаче, надомак аустријске границе, сазнало се случајно, преко друштвених мрежа, пошто су се припадници „Штајерске варде“ (архаичан израз за стражу) подичили фотографијама „постројавања“ 4. септембра, објављеним што на твитеру, што на фејсбуку.
Али не на приватним профилима већ на вардином. С обзиром на то да је идентитет „вардиста“, глава покривених кукуљицама налик на кју-клукс-клан, остао тајна, медијима се обратио њихов вођа Андреј Шишко, једина особа која на фотографијама са обуке новопечених стражара Штајерске нема фантомку на глави већ црвени качкет, уз аутоматску пушку на боку. Новинарима је објаснио да народ има право да се (само)организује како жели, позивајући се на друштвено устројство које је важило све до слома Аустроугарске монархије, када су (до пре 100 година) на тлу данашње Словеније постојале четири дежеле: Штајерска, Корушка, Крањска и Приморска.
Није Шишко ништа измислио. И словеначки медији последњих година, поводом обележавања различитих битки из Првог светског рата, истичу да су „Словенци увек били на бранику Велике Аустрије“, негодујући што су „школски уџбеници приказивали Аустроугарску као тамницу народа, и словеначког, иако је истина да су Словенци до краја били одани Хабсбуршкој монархији“. За Шишка 1991. година и оснивање словеначке државе није био крај, зато се латио (пре)уређења Словеније. У новој творевини – Дежели Штајерској, која обухвата југ некадашње Доње Штајерске из доба Аустроугарске, а он је на тлу данашње Словеније – Шишко је изабрани војвода. Тврди да његове саборце не треба потцењивати, јер су међу њима припадници словеначке војске и полиције. Што се циљева тиче, вардини непријатељи су избеглице с Блиског истока а тик уз њих левичари, ту убраја и владу у Љубљани на челу с мрским му премијером. Оснивање Дежеле Штајерске објашњава нуждом, јер је стање у Словенији о питању економије, одбране, очувања националног бића тако лоше да је са следбеницима, за које наглашава да их није мало, одлучио да преузме иницијативу.

[restrict]

(ПАРА)ДРЖАВНИ УДАР Словеначке власти су се нашле у чуду. Зар су међу „замаскиранима“ полицајци, чак војници? То је државни удар, сложни су медији. А полиција? Прво оклева, не зна шта да ради. На крају ју је сам Шишко изазвао на мегдан, изјавивши у камере да ће јој, ако га буде игнорисала, покуцати на врата па да виде шта и како даље с обзиром на то да нема сумње да је Словенија признала његову Дежелу Штајерску, проглашену пре годину дана, још 24. јуна 2017. С те тачке гледишта, тврди он, све је јасно ко суза: нико не пориче Дежелу Штајерску, па зашто би њену варду? Према Шишку, само још да се уреде међусобни односи између два енитета, и готово. На питања новинара јесу ли пушке (виђене на снимцима вардиног војничког кампа) праве, самоуверено одговара: „Па нису ваљда играчке!“
Политичари с деснице, предвођени прваком опозиције Јанезом Јаншом, сваљују кривицу за Шишкове превратничке пориве на левицу и „средину“ којој припада како досадашња, тако и нова влада премијера Марјана Шарца. Власт, међутим, заузима став да Шишко само сеје смутњу са својом „преторијанском гардом“ у циљу самопромоције, зато га не узима озбиљно. Правни експерти се, одреда, повлаче у мук, а правосуђе долази до фрапантног закључка – што се тиче санкционисања варде и Шишка, не постоји правна пракса ни основа за покретање поступка. По слову закона, они нису починили никакав деликт. Јавност је запрепашћена. Упозорава да „уз Шишка нису само четири туцета средовечних, дежмекастих авантуриста“, већ потенцијал за далеко веће невоље, будући да је на председничким изборима прошлог октобра освојио невероватних 16.500 гласова бирача. А ни он не крије да Дежела Штајерска и њена варда нису усамљен пројекат, већ открива да сличне наоружане чете имају и остале словеначке „дежеле“: Крањска, Корушка, Приморска и Прекомурска.

ХАПШЕЊЕ У ЗОРУ Коначно, Шишку се испунила жеља на тему дијалога са влашћу у Љубљани, али не онако како је хтео. Полицајци у цик зоре 6. септембра упадају у кућу Шишкових родитеља у Марибору, у којој живи и 49-годишњи Андреј. У потрази за субверзивним материјалом и оружјем, проналазе око 50 метака (и за калашљиков), одузимају компјутер и штошта друго. Са собом одводе и Андреја Шишка, с лисицама на рукама. У притвору проводи цео викенд. Суочен с претњом пет до десет година затвора због покушаја пуча, хушкања на рушење уставног поретка и бруталног атака на власт, он окреће плочу и истражног судију уверава да су пушке биле лажне, а цео хепенинг уприличен „ради провокације, да покаже снагу појединца“. Маневар му успева; у недостатку доказа, пуштен је на слободу. Али убрзо га поново хапсе, чим су на друштвеним мрежама осванули нови снимци марша Штајерске варде по пропланцима надомак Марибора. Истражитељи сада јасно виде да су пушке – праве. Међу њима има и калашњикова, забрањених у Словенији. Шишко узалуд прича да му је оних 50 метака, пронађених у родитељској кући, „сувенир из рата 1991“. Тужилаштво трага за његовим јатацима, позива све који „нешто знају о оружаном устанку“ да не чекају да их надлежни нађу, већ да се сами јаве, ако неће да прођу као Шишко.

КРАЊСКА СТРАЖА И таман се слегла паника, Шишко је опет иза решетака а тужилаштво је покренуло машинерију због „хушкања на насилну промену уставног реда у периоду од најмање годину дана“, кад ето нове медијске бомбе: 17. септембра се јавља нова милитантна група – Крањска вахта. Вахташи на свом фејсбук профилу, по угледу на штајерске колеге, кажу да им је име архаично, и они су стража, али Дежеле Крањске. У грбу им круна плус неко биће плаве боје, раширених крила, а са стране две секире. Уз фотографије, опис: „Обука крањске страже у шумама Дежеле Крањске“. На сцени, мушкарци наоружани до зуба, намерно засенчених лица, зато нема фантомки; сви су у правим војничким униформама, изгледају као права војска. Полиција реагује брзином муње – креће у лов за „протагонистима“, а вахтин профил нестаје с фејсбука.
Зашто је словеначкој полицији и осталим актерима у ланцу одлучивања требало толико времена да се саберу и крену у (контра)акцију, избило је на површину тек после претреса и првог хапшења коловође тог медијског спектакла. Иако Шишка терети за један од најтежих деликата, издају земље, истражни судија га експресно пушта на слободу, уверен да нема начина да му то и докаже. Тужилаштво, под притиском јавности, пише жалбу а вансудско веће одлучује да самозваног војводу и команданта Штајерске варде поново стрпа иза решетака. У грозничавој потрази за доказима, допада им шака податак да је Шишко, ветеран из „рата за осамостаљење Словеније“, својим вардистима наредио да, „у случају сусрета са словеначком полицијом, полицајцима пуцају прво у ноге“. Што целу причу враћа на „изворни грех“ на коме почива сама држава Словенија.

ПРЕСЕДАН ИЗ 1991. ГОДИНЕ Све до 1991. на тлу Европе није било успешне сецесије; у свету је „једнострано проглашење независности“ делимично успело само Бангладешу. Све се мења 25. јуна 1991. када је Словенија прогласила отцепљење од тадашње Југославије. Сутрадан је почео оружани сукоб између словеначких територијалаца и полицајаца на једној страни, и регрута ЈНА на другој. Све је окончано за 10 дана. Словенија је добила државност, не бринући што то води у распад СФРЈ и ратове у Хрватској и Босни. Само због те последице (распада СФРЈ) та, прва успешна сецесија у историји међународних односа, провукла се кроз „иглене уши“, а Словенија због отцепљења није стигматизована онако како би јој следовало. Тако је под окриљем Запада настао историјски фалсификат – признање Словеније није се сматрало признањем сецесионизма, који је забрањено воће у међународном праву. У Словенији нико и не зна за те правничке „финесе“; службено, словеначка „самосталност“ је производ лобирања код великих сила и снаге оружја у тзв. рату за осамостаљење. Зато је у Словенији дубоко усидрена вера да су једностране сецесије не само праведне него и оправдане, а отуда и неограничено право народа на самоопредељење; ако не иде милом, онда силом, без обзира на последице. Последично, у Словенији су добродошли и уживају подршку бројни сепаратистички покрети, од оних с Косова преко афричких до каталонских, због чега службена Љубљана није презала да се закрви како са Србијом, тако и са Шпанијом. И онда стиже разоран удар, попут атомског: проглашење Дежеле Штајерске, Дежеле Крањске, устоличење варде па вахте. То је шамар и за словеначку политичку елиту, и обичан пук. Зар да им се сепаратизам, који су широм света хвалили и здушно подржавали, врати као бумеранг и погоди где су најостељивији, на сопственој територији?!
Џабе Шишкови јуришници правдају своје прегнуће заштитом граница Дежеле Штајерске од инвазије миграната. А ко тражи – тај и нађе, па словеначко тужилаштво у домаћем казненом закону најзад проналази члан који не дозвољава сепаратизам. Тај ће Шишку доћи главе због проглашења Дежеле Штајерске, иако за исто дело није одговарао 1991. већ је хваљен због учешћа у сецесионизму који је за Словенију био готово три деценије оправдан метод за стварање нових држава. „Када смо оснивали Дежелу Штајерску, пре 14 месеци, обавестили смо више од 600 медија“, објашњава Шишко иследницима разлог зашто је мук државних органа протумачио као признање да се не противе васкрснућу нове државе на тлу Словеније. Уз то истиче да је Дежелу Штајерску основао ван правног реда Словеније. Звучи познато? И „креатори“ декларације о независности Косова тврдили су да је „њихова држава“ настала ван косовског правног режима. Шишко се, на исти начин као творци декларације о независности Косова, позива на чињеницу да таква проглашења нису незаконита. Уосталом, није ли тако пресудио и Међународни суд правде у Хагу у „случају Косово“, а Словенија је оберучке подржала ту пресуду. Али сада, у складу с њом, није кажњиво ни шепурење наоружаних Шишкових гардиста на границама Дежеле Штајерске, јер би територијални интегритет Словеније могла да „угрози само нека спољна сила, а не људи који живе унутар граница неке државе“. Хоће ли се Словенија и у Шишковом случају сетити тог мишљења хашких судија, иако јој сада штети?

ОПТУЖБА И САМООПТУЖБА Мариборско тужилаштво, док Шишко седи у притвору, спрема оптужницу на основу 359. члана казненог законика према коме је кажњиво „свако позивање ка насилној промени уставног уређења“. Ту су и кажњиве радње пописане од 348. до 357. члана истог законика; све то прети да Шишко остатак живота проведе „о трошку државе“, јер само 348. члан предвиђа до десет година затвора за свакога ко „покуша силом, или под претњом употребе силе да отцепи део територије Републике Словеније или да припоји део територије другој држави“. При чему је сам Шишко тужилаштву увелико олакшао посао својим хвалисањем да је отац Дежеле Штајерске. Јасно је да је све то за Словенију још већа мука, јер ће морати да санкционише оно што је сама заговарала, од Косова до Каталоније. Јасно је и да неће дозволити Штајерску варду, нити ће поступати другачије од Савезног извршног већа Анте Марковића јуна 1991. Подсетимо, он је после проглашења независности у Љубљани, послао пут спољних граница тадашње државе – војску. Иронијом судбине, сада и Словенија у одбрани властитог суверенитета, уколико жели да опстане у садашњим границама, мора да се лати истих аргумената које су против сепаратиста потезале Шпанија, Србија, Аргентина, Кипар, Румунија, Грузија, Украјина… Све те државе су тврдиле да једнострано отцепљење никада не може бити законито без пристанка матичне државе и да зато ниједна држава не може бити осакаћена путем насилног и једностраног отцепљења. То значи да ни Дежела Штајерска ни Дежела Крањска нити њихове „страже“ нису легитимне, ако их не призна Република Словенија. Словенија је у прошлости све те аргументе одбацивала и дисквалификовала као „застареле и неважеће“, чак је Међународном суду, приликом српске тужбе, самоиницијативно писала писмо у коме се заузела за „Косоваре“ и њихово апсолутно право на самоопредељење.
Како год се окрене, Словенији предстоји тежак задатак: мораће да докаже да је Шишкова варда стварно угрозила уставни поредак државе и да је он лично радио на рушењу највиших представника власти, уз готово немогуће доказивање „злочиначке намере“. А баш ту вреба замка, јер би Шишка најлакше осудили ако га оптуже за отцепљење, пошто је тај чин већ признао пред милионским аудиторијумом. Таква оптужница би за Словенију била салто мортале, јер руши мит о њеном безгрешном зачећу, што би било неизбежно с обзиром на то да се Дежела Штајерска отцепила од Словеније на исти начин као што се Словенија отцепила од Југославије – једнострано. Тако се Словенији сепаратизам, који је прокламовала широм планете од 1991. надаље, сад вратио као најцрња ноћна мора.

[/restrict] payday loan займ онлайн с 18 лет на картузайм финансзайм на киви без отказов

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *