Жене су постале лоше и зле, што је добро!

Чини се да сви траже да из године у годину колорит зла буде све богатији. У том смислу занимљиве су нове серије које се емитују на ХБО каналима „Оштри предмети“ и „Убити Ив“

Текући тренд мењања прихватљиве појаве комерцијалног женског лика на месту главне јунакиње у телевизијској продукцији намењеној најширем слоју конзумерске масе коинцидира с бројним скандалима и њима иницираним устаничким женским покретима од којих су неки усмерени коначном демаскирању силеџија и система који их подржава или су од њих створени баш у ту сврху.
Док се најутицајнији могули телевизијске и холивудске продукције прозивају као мизогени и похотни манијаци с вишедеценијским некажњеним стажом угњетавања, искоришћавања и понижавања жена с којима су сарађивали, најновија продукција из њихових или супарничких студија нуди све жешће хероине у серијама које се сматрају ударном понудом забавне индустрије.

[restrict]

У МОДИ СУ АНТИХЕРОИНЕ. И ТО КАКВЕ! Рецимо, актуелна нова серија из ХБО продукције „Оштри предмети“ („Sharp objects“) осваја публику новом врстом комерцијалног реализма у експлоатацији „женске ствари“ постављајући у центар приче, и самим тим њене прихватљивости, уверљивости па чак и оригиналности, сложен лик антихероине саздане од бројних доскора за женски лик потпуно неприхватљивих особина. Новинарка у овој серији, по задатку послата у родни град у забити Минесоте одакле је својевремено побегла с препуним кофером породичних фрустрација и траума, функционална је алкохоличарка, промискуитетна психички тешко оштећена жена склона самоповређивању и агресивном суочавању с проблемима. Иако је оптицају било мноштво мање-више сличних ликова, овај значајно предњачи у поменутој ескалацији предизајнирања онога што се сматра прихватљивим састојцима „модерне жене“, чак се намеће као нека врста лидера. Јер не само да је бременит елементима суштинског зла, односно декадентности која је била дозвољена само мушким протагонистима, већ су им уграђене до сада невиђена уверљивост и дубина у социо-психолошком склопу. „Оштри предмети“ отуда су искорак који завређује пажњу најпре због сасвим оправданог очекивања да је у питању постављање основа за ескалацију тренда не само декларативног већ и практичног нивелисања мушког и женског форматирања ликова иако се оно обавља на страни зла, а не било чега позитивног.
Мада, када смо барем код суштинског зла, до сада још непревазиђена „напредност“ у његовом комерцијалном углављивању у кључне женске ликове, „Игра престола“ и убер зло у лику Серсеј и даље је светионик тог новог продора у овом смислу када је реч о ТВ писању.
Изопаченост, суровост, садизам, крволочност, безобзирност и крајња поквареност тог лика су постали домаћи задатак за писце жељне да ову деценију потроше као период за потпуни преображај жене на малим екранима.

ЕСКАЛАЦИЈА ДЕМОНИЗАЦИЈЕ Са ове стране текуће деценије Серсеј је дочекала психопатска плаћеница из серије „Убити Ив“ у којој, додуше, ни хероина на позитивној страни није без својих демонских недаћа и помодних психопатолошких недостатака. Али ова која је на страни зла, патолошки убица, има све атрибуте да настави ескалацију женске демонизације започету изненађењем деценије у појави поменуте Серсеј. Отуда, када је реч о контроверзности антихероина које се корисницима ТВ забаве нуде као оригинална забава врхунског квалитета, ове нове серије су, као и „Игра“ којом је скандализован данас већ непостојећи слој пуританске публике, стожери новог тренда који обећава потпуни преврат у комерцијалном телевизијском стваралаштву. Затворска драма са циничним црним хумором „Црно је у моди“, која је прошла три пуне сезоне хвалоспева и успеха, препуна је управо оваквих антихероинских жена свих узраста, културних и етничких као и, наравно, сексуалних разлика. Иако је колико јуче деловала као пионирски подухват управо у смислу драстичног мењања перцепције о питању онога што је прихватљиво када су женски ликови у питању, ова серија је у налету нових, које су наставиле њеним храбрим стопама, сада само степеница у том правцу која је брзо и лако прескочена не би ли се преко ње досегао неки нови, још сензационалнији и „ослобађајуће“ напреднији ниво. Ствари се, дакле, драстично мењају на горе и то се прихвата као позитивна промена.

ХВАЉЕНА „ДУБИНА“ Већ смо видели, рецимо, мајку која гаји марихуану („Трава“), медицинску сестру која се дрогира и вара мужа, а све то крије безочним лажима („Сестра Џеки“), патолошки крволочну, манипулативну и инцестним нагонима мотивисану мајку у пренаставку „Психа“, вишегодишњу успешну серију „Хотел Бејтс“. Седам сезона срчано навијамо за оперативца ЦИА у „Домовини“ која је тешко психички оштећена, константно фрустрирана, али и даље недодирљиво супериорнија од свих мушкараца с којима се сусреће и непрестано бори. Знамо и за неодољивост суровости и крволочности притајене руске шпијунке у серији „Американци“, антихероине до те мере другачијег статуса у рангирању жена у серијама да се може рећи да и нема одговарајући еталон поређења.
Ширу слику на још компликованији начин допуњују функционално антисоцијалне и психички разорене антихероине у скандинавским хит серијама „Убиство“ и „Мост“, које су одмах, разуме се, управо на рачун тог „квалитета“ добиле своје америчке верзије.
И да се вратимо тренутном исходишту ове дуготрајне, али упорне трансформације комерцијалне и „оригиналне“ хероине у ономе што се намеће као најквалитетнији и најкомерцијалнији искорак телевизијске понуде, серији „Оштри предмети“. Шта је, дакле, посматрајући хваљену „дубину“ протагонисткињине серије, потребно да има савремени забавни главни женски лик? Прихватљива антихериона је препуна психичких тегоба, фрустрирана је и промискуитетна. Мушки агресивна и то не само у свакодневној комуникацији са светом или мотивацији када је у питању каријера, већ и уопште, у љубави, односно њеном изостанку, што је далеко чешћи случај. Мушки је борбена чак и у физичком смислу. Склона је, разуме се, свим пороцима, цинична је и неприлагођена, па и беспримерна. Њен је положај у друштву, међутим, потпуно неизмењен и тај се контекст ових нових „женских“ прича уопште не мења. Не зна се шта је поразније, што то нико (па ни жене!) не само да не осуђује већ и не примећује!

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *