Почетна / Уводник / УСАМЉЕНОСТ

УСАМЉЕНОСТ

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

Господин Бујар Нишани, бивши председник Албаније, није раније завредео посебну пажњу српске јавности, али то се променило када је изрекао (не зна се колико и ауторизовану) мисао свог живота: „Косово није питање само једне државе већ представља Јерусалим Албанаца.“

Тако су савременици ове значајне објаве сазнали оно што беше ускраћено претходним генерацијама: Албанци имају свој Јерусалим, а он је, гле само тог чуда (!), баш на истом месту на ком је и српски Јерусалим, са стотинама манастира, цркава (ниједном албанском!) и у светским размерама јединствених споменика српске културе и вере.

Пре него што овај духовни пастир косметских Албанаца поново утоне у анониму из које је дошао, појаснимо због чега је потребно поклонити пажњу његовом открићу, свеједно што је ту реч о јавно оглашеној карикатури смисленог говора у којој се на логички и чињенично немогућ начин спајају појмови. Зашто, дакле, верујемо да не би ваљало игнорисати овај пример из пребогатог фундуса менталног и свих других облика нетипичног терора (типично се овде не искључује, већ подразумева) којем су Срби изложени деценијама? Разлог да са својом завидном кондицијом трпљења сила меке агресије (поновимо: чврста се подразумева), српска нација овог пута не пропрати равнодушно и Нишанијеву досетку је у чињеници да није далеко од разума претпоставка да би речена бесмислица могла да заживи као део неког будућег стратешког што да не – пројекта. Са искуствима новије неолибералне праксе, зар не би било баш згодно да се српски Јерусалим преко ноћи преименује у албанско свето место? Идеја да би Албанцима требало омогућити да се боре и сачувају „своју духовну светињу“ (у магновењу доконаше како је на тој светој српској земљи у ствари место на којем су кроз историју ницале албанске буне) подстицај је који би светска јавност, осетљива на митско име светог града, препознала као добар разлог за понашање Албанца итд., итд…
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *