Почетна / Документи / Учитавање могућег смисла – Смрт села

Учитавање могућег смисла – Смрт села

Никад се у мом родном селу није живело боље него данас, и никад оно није деловало празније и безнадежније. Животна енергија, очигледно, не зависи од повољних материјалних услова. Можда је немаштина за њу подстицајнија

Ове године сам провео пет месеци у отаџбини. И путовао сам по њој, помало. Углавном сам седео у једном углу свог низбрдитог имања, загледан у врло висок, устрептали јасен. Сећања су нежна старачка привилегија.
Никад се у мом родном селу није живело боље него данас, и никад оно није деловало празније и безнадежније. Животна енергија, очигледно, не зависи од повољних материјалних услова. Можда је немаштина за њу подстицајнија. Поредећи некадашњицу са садашњицом, избегавам коначне закључке, и онда кад се они намећу. Говорим о ономе што знам и што сам видео.
У први разред сеоске основне школе пошао сам у јесен 1944. У две учионице седело је преко осамдесет ђака.
Данас их је шесторо.
У кућама није било струје, ни текуће воде, дакле, купатила и клозета.
У међувремену је све то уведено. Нема, додуше, водовода и канализације, али пошто је крај брдовит, вода пристиже у куће природним падом.
Сељанке су прале рубље на реци лупајући га, душмански, пракљачама, као да је прљавштина нека врста бацила које треба истерати насилним путем.
Данас се то ради као у Њујорку.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *