Сорошев план за Косово

Каквом је то историјском тренутку присуствовао аустријски председник Александер Ван дер Белен на Европском форуму у Алпбаху, мењају ли се немачки и амерички ставови о подели Косова и Метохије, и какву улогу у свему томе има Александер Сорош, син Џорџа Сороша?

Погрешили су сви који су мислили да је ситуација у вези с Косовом и Метохијом страшно компликована. Она је, наиме, још компликованија, а компликује је безмало сваки разговор који се о њему поведе где год да се поведе, од аустријског Алпбаха преко украјинског Кијева и Берлина и Вашингтона па до Приштине и Београда. А јавност је, зато што је нико не обавештава о чему се преговара и докле се у тим преговорима стигло – немамо сви ту срећу, ако је то срећа, да будемо Александер Сорош па да будемо обавештени из прве руке – остављена да нагађа шта се то тачно догађа иако је то што се догађа од највећег замисливог државног и националног интереса који се, као такав, директно и превасходно тиче свих нас. Наша је земља у питању, наш је народ у питању а живимо у поретку који се назива демократским, па би због тога ваљда требало да имамо и право да будемо, макар, обавештени уместо остављени да нагађамо, с перспективом да затим будемо стављени пред свршен чин.

ПОЗИЦИЈА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ А да се, заиста, у разговорима између Србије и њене (наше) јужне покрајине нешто крупно догађа или се већ догодило, сазнали смо захваљујући – треба ли заиста да му захвалимо? – председнику Аустрије Александеру Ван дер Белену који је у недељу, како преносе медији, „говорећи о дебати у оквиру Европског форума у Алпбаху, у којој су учествовали и председник Србије Александар Вучић и Хашим Тачи“, рекао: „Синоћ се нешто догодило. Имам утисак да сам присуствовао историјском тренутку.“

Основаност Ван дер Беленовог загонетног утиска као да потврђују речи ЕУ комесара за преговоре о проширењу Јоханеса Хана – он је „истакао да је добро чути да се ради на билатералном решењу“ – и речи Хашима Тачија: „Сада је време за обавезујући правни споразум Косова и Србије, имамо одшкринут прозор који треба да искористимо.“

Зашто је баш сада време? Зато што – враћамо се аустријском председнику – „тренутно имамо позитиван тренутак, посебно имајући у виду решење спора око имена са Македонијом. Треба да искористимо тај тренутак и урадимо што више пре него што дође до промене… Постоји кратак временски период, јер предстоје избори за Европски парламент“.

Уосталом, није лоше знати да се с решењем нашег проблема жури због тога што Европска унија очекује да ће ускоро запасти још дубље у сопствене проблеме. Па ће имати још мање да нам понуди у замену за правно обавезујућу жртву коју од нас очекује.

Имајући то у виду, заправо и не чуди што лидерчићи ЕУ сад стидљиво почињу да исказују склоност ка прихватању решења о коме би се евентуално договорили Александар Вучић и Хашим Тачи – реч је о могућој промени граница јер „не смемо да будемо таоци граница које су утврђене у Титовој Југославији. Југославије више нема“, како примећује Тачи – под условом да им, тим лидерчићима ЕУ, такво решење не изазове додатне главобоље у виду ефекта домина на читавом Западном Балкану. Па отуда комесар Хан и каже да би „Брисел требало да прихвати договор Срба и Албанаца“ јер се „ради о билатералном решењу које не може да се користи као пример за друга питања“ нити би било коришћено као „паус-папир“ већ би то било (некакво) „специјално решење које би покрило потребе обе стране“, а на истом трагу и Маја Коцијанчић, портпаролка Европске комисије, каже да „ЕК сматра да Србији и Косову треба дати простор да се договоре о садржају споразума о нормализацији односа“, а да је – ово је најважније – комесар Хан „рекао да је добио уверавања“ од Вучића и Тачија „да ће споразум бити специфичан и кројен по мери односа Србије и Косова, а не преседан“.

И Вучић и Тачи, најзад, оваква уверавања износе и јавно, све иако често не разумемо одмах шта њихове поруке заправо значе. „Евентуални договор Београда и Приштине тиче се само Срба и Албанаца“, каже тако Вучић, наглашавајући да је „мало уморан да објашњава на свакодневном нивоу да Србија никада неће угрозити територијални интегритет Хрватске, БиХ, или било које друге земље у региону“. Кључ је овде, наравно, у Босни и Херцеговини, то јест у зарицању да корекција границе са Косовом не би била искоришћена као преседан за отцепљење Републике Српске. Најзад, слично ће и Тачи: „Из моје перспективе, корекција граница у циљу проналажења решења је опција. Нико из нашег региона, чланице ЕУ и друге (државе) у свету не треба да се супротставе или плаше потенцијалног мировног споразума, чак и ако такав договор садржи корекцију граница.“

Али да се не заваравамо. Рок трајања Јоханеса Хана, или ЕУ шефице дипломатије Федерике Могерини, ограничен је на пролеће идуће године. После тога, после избора за ЕУ парламент и новог састава ЕК, они ће доспети у политички еквивалент бестежинског стања. Каква је, на пример, данашња политичка тежина Кетрин Ештон, или претходних комесара за проширење Штефана Филеа и Олија Рена, сећа ли их се још ико? Што ће рећи да је заправо потпуно неважно шта о споразуму Вучића и Тачија мисле и Могеринијева и Хан.
[restrict]

СТАВ НЕМАЧКЕ И САД Хоћемо да кажемо да је немерљиво значајнији однос који према овом споразуму имају стварно велике силе.

Будући да и сам Тачи, ове среде на фејсбуку, понавља да је „главни циљ“ споразума на коме се ради „признање Косова од стране Србије и наш улазак у чланство у ЕУ, НАТО и УН“, очигледно је да ће се о томе – што се чланства у УН тиче – питати и Русија и Кина. О њиховом смо ставу, да је дозвољено само оно решење које је засновано на Резолуцији 1244, а она искључује могућност корекције граница и уласка Косова у УН, опширно писали прошле недеље па сада на то само подсећамо.

И питаће се Немачка и Сједињене Америчке Државе. О косовском питању, потврдила је немачка канцеларка Ангела Меркел, разговарала је телефоном с америчким председником Доналдом Трампом. Није прецизирано која је од две стране покренула ову тему, а било би значајно то знати јер бисмо онда знали и која је од две стране за њу заинтересованија.

Тек, Бела кућа није се огласила ни речју саопштења о разговору, а Меркелова је рекла следеће: „Ми подржавамо све разговоре који воде ка циљу – решењу тог питања, али говоримо да је наравно територијална целовитост каква је сада створена једна вредност, и ја сам то исто рекла када су овде били председници Владе БиХ и Владе Црне Горе, морамо бити опрезни да потези на једној територији не доведу до потеза на другим територијама.“

Шта је Меркелова тиме рекла? С једне стране, сада је била мање изричита него у споменутим сусретима када је рекла да је „територијални интегритет земаља Западног Балкана неприкосновен“ и „одбацила све покушаје да се преиспитају границе нацртане после рата“. А опет, да се у ову разлику у тону не сме олако учитавати исувише значења упозорава оно што је, дан после разговора Меркелове и Трампа, овог уторка у Београду поручио Јохан Вадефул, заменик председавајућег посланичког клуба ЦДУ/ЦСУ-а у Бундестагу, после разговора с Вучићем и својим српским колегама: „По нашем мишљењу, исцртавање нових граница између Косова и Србије није добро, тако да је, што се тиче става Немачке, неопходно да две стране преговарају и пронађу решење за нормализацију између Приштине и Београда, али нећемо променити своје мишљење што се тиче граница.“

Да ли је, међутим, Америка променила мишљење о том питању? Преноси амерички Радио Слободна Европа: „САД се неће укључивати у расправу око идеје о размени територија између Србије и Косова, изјавио је у Кијеву Џон Болтон, саветник председника Доналда Трампа за националну безбедност, одговарајући на питање новинара РСЕ. ’Међутим, постоје нови знаци да обе владе веома можда желе да веома тихо о томе преговарају. Америчка политика је да, ако две стране могу да се о томе међусобно договоре и постигну споразум, ми не искључујемо територијалне корекције. Заиста није на нама да то кажемо. То је очигледно тешко питање, да није тако, одавно би било решено. Но, ми се нећемо у то мешати и не мислим да ће ико у Европи то спречавати ако две стране у спору постигну узајамно задовољавајуће решење’, рекао је Болтон… ’Ако Косово и Србија постигну међусобно задовољавајуће решење, сматрам да ћемо то без сумње подржати’, речи су Болтона.“

А шта је њима заправо рекао? Под један, открио је да САД нису гадљиве на помисао о промени граница, што јесте одступање од њиховог досадашњег непомирљивог става. И под два, рекао је и да свој став САД неће наметати, што је такође одступање од досадашњег става утолико што су нас досад, с више или мање интензитета, САД присиљавале да поступимо по њиховом налогу док сада – каже Болтон – то неће чинити. Укратко, управо оно од чега западне дипломате, које је цитирао портал „Базфид“ а ми смо пренели у прошлом броју, и страхују: „Оно што, међутим, узнемирава дугогодишње познаваоце прилика на Балкану није то што САД активно подржавају или не подржавају ову идеју, већ недостатак јасне позиције САД, као и осећај да се администрација повлачи из овог региона.“

Да ли смо могли да замислимо бољи развој догађаја? Ово, разуме се, са становишта борбе за очување нашег уставног поретка, државних и националних интереса. Јер у једној смо ситуацији ако нас Америка активно притиска, а у другој ако нас не притиска да одустанемо од те борбе, на страну сад њихов беневолентан став о могућој корекцији граница, све и ако о граници овде не би ни смело да се говори него, јел’, о административној линији.

ГУЖВА У ПРИШТИНИ Озбиљну непознаницу, па и компликацију, представља и даљи развој догађаја у Приштини, јер не само да Хашим Тачи није једини који се тамо пита него би лако могло да се догоди да се он више ни за шта не пита.

Приштинска „Коха диторе“, наиме, пише да ће се Рамуш Харадинај и Фатмир Љимај, чије су странке чланице владајуће коалиције, придружити сопственој опозицији „у захтеву да се из преговора с Београдом искључи Тачи“. „Према тврдњама тог листа“, преносе наши медији, „две чланице владајуће коалиције, Алијанса за будућност Косова премијера Рамуша Харадинаја и ’Нисма’ Фатмира Љимаја, придружиће се захтеву да се сазове седница парламента на којој би била донета резолуција којом би се Хашиму Тачију забранило да са Београдом преговара о ’територијалном интегритету Косова’… Мухарем Нитај из Алијансе за будућност Косова потврдио је учешће посланика те странке на седници скупштине на којој ће се на дневном реду наћи папир који, како је рекао, има за циљ да заустави иницијативу Тачија да у Бриселу преговара о ’мењању границе’, пренео је лист.“

„Косово има своје границе, има границу са Албанијом, Црном Гором, Македонијом и са Србијом. Ми поштујемо те границе и не мислимо да нам је потребна креативност за ново дизајнирање граница“, поновио је и Харадинај свој већ познати став, а корак даље отишао је његов партијски заменик, градоначелник Јужне Митровице Агим Бахтири: „Позивам Скупштину Косова да одржи хитан састанак и донесе одлуку о забрани преговора у Бриселу о питању територијалне размене. Ако се у Бриселу појави питање промене граница и територијалне размене, Митровица неће мирно седети и посматрати поделу.“

И потпредседник владе Фатмир Љимај: „Верујемо да председник преузима индивидуалну позицију без консултација. Такође, верујемо да је његов став у супротности са Уставом.“

И министар спољних послова и први потпредседник владе Беџет Пацоли: „Наша земља је већ довољно подељена. Не постоји ни најмања могућност за даљу деобу наше територије. Верујем, и надам се, да ниједан лидер Албанаца неће бити тако наиван.“

Најзад, и Кадри Весељи, председник Скупштине Косова и Тачијев наследник на челу Демократске партије Косова коју је актуелни председник Косова морао да напусти када је изабран на ту функцију, иако се оштро обрачунава са опозицијом и њеним захтевом за седницом – требало би да буде одржана 4. септембра, три дана пре наставка бриселског дијалога – у интервјуу за РТК понавља да је „територијални интегритет Косова неповредив“, те каже да ће „епилог разговора бити српско признање и улазак у УН“ а да ће Косово „заштитити територијални интегритет, без поделе и без размене територија“.

Тачи пак најављује да ће коначну реч дати грађани на референдуму…

УЛОГА АЛЕКСАНДЕРА СОРОША Хашим Тачи похвалио се ових дана, у интервјуу за бечки „Стандард“, и да је „идеја о корекцији граница моја“. Ипак, има индиција да се он заправо кити туђим перјем, што нас и доводи до загонетне улоге Александера Сороша, сина озлоглашеног филантропа Џорџа и другог човека Фондације за отворено друштво, у читавом процесу чији смо неми посматрачи.

Како је, наиме, у уторак саопштено из кабинета председника Србије, „Александар Вучић састао се са замеником председника Управног одбора Фондације за отворено друштво Александером Сорошем, са којим је разговарао о начину на који цивилно друштво и његова организација могу да помогну јачању мира и стабилности региона. Председник Вучић упознао је представнике Фондације са током преговора између Београда и Приштине, и нагласио да је унапређење односа веома важно за одржање стабилности региона Западног Балкана. Он је захвалио Фондацији на анализама о развоју Србије које је добио од ове организације. Александер Сорош је истакао да је Балкану и Европи потребно решење косовског питања које је одрживо и које доприноси миру и стабилности. Он је нагласио да је потребна подршка цивилног друштва и у Београду и у Приштини за проналажење компромиса.“

Са своје стране, на инстаграму, Сорош је записао: „Одлично је бити поново у Београду због још једног продуктивног састанка са српским председником Вучићем, настављајући напредак ка решењу за Косово, кључном не само за стабилност на Балкану већ и за читаву Европу!“

Сорош се с Вучићем, обавештавао је јавност преко свог инстаграм профила, састао и 20. новембра 2017, и 20. априла ове године и поново 27. јула, када је уз заједничку фотографију записао: „Још један продуктиван састанак са српским председником Александром Вучићем како бисмо размотрили напредак ка решењу између Косова и Србије и демократски и економски развој и Србије и региона.“

Исти овај Сорош, и ту сад ствари постају нарочито интригантне, састао се у Приштини 12. јануара ове године с Хашимом Тачијем, и том приликом забележио: „Одлично је бити дочекан на Косову од стране председника Хашима Тачија, како бисмо размотрили путеве ка већем признању Косова!“

Имајући све ове информације у виду, не може се избећи питање каква је тачно улога Александера Сороша у дијалогу Београда и Приштине, и какав тачно напредак и решење он заговара? Ово тим пре што његово шатл мешетарење (није то шатл дипломатија јер он није дипломата а отац му јесте берзански мешетар) у читавом процесу представља потпуно страно тело за кога ту не би требало да буде места ни по једном основу. И ко је он да га председник Србије извештава о току дијалога с Приштином, а о том току није известио народ који га је изабрао, образлажући то следећим речима: „Не могу износити детаље, јер ништа није договорено док све не буде договорено, као што је мото високе представнице Федерике Могерини.“

При чему додатну упитаност изазивају оне анализе о развоју Србије које је Вучић добио од Сорошеве Фондације за отворено друштво, зато што документ о коме је реч – „Економски, демографски и социјални ефекти различитих сценарија нормализације односа између Београда и Приштине“ – топло препоручује размену територија као најповољнији замисливи сценарио који ће нас одвести право у благостање, док се одржање статуса кво представља као пут директно у пакао на земљи. А управо је некаква подела, признаје то отворено ових дана и шеф српске дипломатије Ивица Дачић – „Нико не нуди да цело Косово остане у границама Србије“ – неформална платформа Београда.

Па је отуда нужно и питање да ли је старија кокошка или јаје – да ли је српска (и Тачијева) идеја о подели Косова, корекцији граница, разграничењу, назовимо то како год суштина је иста, заправо Сорошев план, или је обрнуто?

Али једно је сасвим сигурно. Јавност има право да зна шта се дешава. И то пре него што све буде договорено, јер после може да буде прекасно.

[/restrict]