Почетна / Србија / Рачун без крчмара

Рачун без крчмара

Ако су и Русија и Кина с једне, то јест наше стране, и Немачка, Велика Британија, Француска и САД с друге стране, против поделе Косова и Метохије, због чега се о томе уопште говори као о опцији која је ишта друго до чисто теоријска?

Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије, потрудио се да не остави ни зрнце сумње у погледу руског става према Косову и Метохији када се овог понедељка у Сочију састао са својим српским колегом Ивицом Дачићем.

РУСИЈА, КИНА И ПОДЕЛА КОСОВА „Русија се“, рекао је Лавров, а Лавров је дипломата те су му речи које користи прецизно одмерене, тако да су испуњеније значењем него што се то на први поглед чини, „непрестано залаже за потпуно и ригорозно (полное неукоснительное, према транскрипту Министарства иностраних послова Русије) спровођење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.“ И још, у наставку исте мисли: „Подржавамо акције које Београд предузима како би овај, најважнији међународни документ био испуњен.“

Пун значај ових Лавровљевих порука, наравно, открива се тек када се оне ставе у контекст онога што нам се дешава, а тај се контекст добрано искристалисао после (пре)дугог периода скривања иза нејасних формула као што су свеобухватна нормализација односа, односно компромисно решење у склопу кога ми треба да добијемо нешто, а не ништа. Свеобухватна нормализација у међувремену је, као што смо и знали да ће бити, демаскирана као захтев да се сагласимо с уласком Републике Косово у Уједињене нације, компромисно пак решење за којим трага званични Београд, испоставило се током протеклих неколико недеља, представља позив на поделу Косова и Метохије који се назива разграничењем између Срба и Албанаца иако смо већ јасно разграничени на Проклетијама.

Узгред буди речено, кад смо већ код тога, „Викиликс“ и његове депеше америчке дипломатије откривају упадљиву сличност оваквог решења с настојањима за која је званични Београд сумњичен још у време Бориса Тадића. „Према Француској, Србија разматра само две опције пред предстојеће преговоре с Косоварима. Једна је отцепљење севера, друга ’међунемачки’ модел“ (депеша 10BRUSSELS85 од 26. јануара 2010), односно депеша 10BELGRADE25 од 5. фебруара исте године: „Извесно разумевање за већу српску улогу на северу и над пет манастира на југу, у ком случају ће Београд ’прихватити’, премда не и признати Косово. (…) Ова опција највероватније осликава идеју за коју је Београд највише заинтересован.“

Елем, пошто су напокон и Запад и Београд открили своје ставове, открила их је и Москва, цитираним речима свог шефа дипломатије које су намерно срочене тако да не оставе простора за недоумице. Нема предаје, нема поделе, него потпуно и ригорозно поштовање Резолуције 1244 која, треба ли на то подсећати, прописује суштинску аутономију (а не независност) читавог (а не подељеног) Косова и Метохије у оквиру Савезне Републике Југославије, односно Републике Србије као њене међународноправне наследнице. Па, с тим у вези, како јасно рече Лавров, Београд има подршку Москве у оним својим поступцима који служе испуњавању одредби „најважнијег међународног документа“, Резолуције 1244, али је нема – руску подршку – за поступке у вези с Косовом и Метохијом који томе не служе.

Хоћемо да укажемо да је, стојећи поред једног од најгласнијих домаћих заговорника поделе Косова и Метохије какав је Ивица Дачић, Сергеј Лавров поручио, а Дачић је то стоички издржао, да Русија не подржава званичну Србију у њеном покушају да подели сопствену јужну покрајину. А и како би, будући да се више и не крије да би евентуални улазак Косова у Уједињене нације убрзао његов (уз то можда и онога што преостане од Србије) улазак у НАТО, а познато је какав је став Русије према даљем ширењу НАТО-а.

При чему се не сме из вида изгубити ни став Кине о нашем проблему, а кинески је став истоветан руском. Амбасадора Кине у Београду Лија Манчанга већ смо цитирали на овим страницама, сада на то подсећамо: „Питање Косова треба решавати на основу Резолуције (1244) Савета безбедности… Резолуција 1244 Савета безбедности је оквир у коме треба да се реши питање Косова… Ми сматрамо да тај проблем треба решити, али у оквиру резолуције СБ и међународног права. У том смислу подржавамо Србију.“
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

3 коментара

  1. unutrašnji dijalog.r.j.

    KONTRADIKTORNI POLITIČKI STAVOVI I INTERESI ZA R-1244. Politika Rusije po pitanju Kosova je vrlo jasna, objektivna i precizna: poštovati Rezoluciju 1244, i akcije Beograda da se ispuni ovaj dokument. Zabunu stvara politika Srbije o KiM, jer sa jedne strane se poziva na R-1244, a sa druge strane se Briselskim sporazumom-BS odredjuje status Kosova koji nije u skladu sa R-1244? Kada se odredi status Kosova (u završnoj je fazi) R-1244 gubi pravosnažnost. Takodje se postavlja pitanje da li se podržava politika Srbije o Kosovu (BS nije prošao skupštinsku proceduru i referendum), ili politika Aleksandra Vučića?
    NEMA PODELE KOSOVA. Razumljiv je stav Rusije zbog strateških interesa, ali ako jedna strana (albanska) sprovodi dugoročni separatističku i demografsku politiku da osvoji-otme teritoriju tu mora da se donese adekvatno rešenje, ali protiv širenja Nato baza i Nato država prema Ruskim granicama koje su pretnja teritorijalnom integrittu Rusije.
    SVEOBUHVATNA NORMALIZACIJA, da Kosovo udje u UN je razotkrivena. Da se potsetimo: Dačić je kao premijer i pregovarač u Briselu o tome govorio 2013 god sa Hašimom Tačijem, citiram: „Kosovo može da dobije stolicu u UN ako se Srbi i Albanci dogovore“. Kada je u Srbiji dobio kritike, Dačić se pravdao da je mislio na sveobuhvatni sporazum na kraju pregovora, da je loše protumačen(!). U nastavku petogodišnjih briselskih pregovora Srbija je na zahtev Kosova sve ispunjavala, a ništa nije tražila (Zajednica večinskih srpskih opština je procedura po zakonima i Ustavu Kosova na nivo statusa kosovskih opština), na primer da se vrate 250.000 proteranih Srba, entitetski status za Srbe (Kiparski model, BiH)? Govorilo se da samo dijalogom može da se reši Kosovo.

    KOMPROMIS. Odjednom pred finalizaciju BS Vučić se dosetio KOMPROMISA kojim će rešiti Kosovo (dogovorio se sa Tačijem da od njega dobije prednacrt STATUTA rada ZSO, interni akt, kojim će predstaviti NORMALIZACIJU odnosa (ulaznica za članstvo Kosova u UN). Kada je proteklih meseci Hašim tači pokrenuo demarkaciju integrisane administrativne linije u državnu granicu sa albanskom carinom 2013 godine – usledio je i zahtev Aleksandra Vučića za

    RAZGRANIČENJE SA ALBANCIMA. – Nikako Vučić da kaže jel misli na razgraničenje na Kosovu, ili izmedju Srbije i Kosova (što predstavlja prikrivenu nameru po BS), što stvara sumnju u namere. Takodje opcije: podela, razgranićenje, korekcija granice, zamena teritorije… nisu obuhvaćene Briselskim sporazumom, što znači da nemaju značaja, i da treba da se stopira i promeni Briselski sporazum. Zato je potrebno unapred da se zna „kakvo razgraničenje“ a ne da se to kaže pred svršen čin. što je vrlo moguće!
    STAV da je Ivica Dačin najveći zagovornik podele Kosova ne stoji (kada je trebalo i kada je moglo da Srbija dobije Kiparski model: dva entiteta, pola-pola, ali to Srbija nije tražila. Zašto je Dačić pre potpisivanja Briselskog sporazuma govorio, citiram: „… lažu vas 10 godina (Srbi) da je Kosovo srpsko(!), „neka neko uzme Ustav Srbije pod mišku i neka ide u Prištinu da vidi da li je Kosovo srpsko“? Nastavak…




    10



    0
  2. Родољуб Дрекаловић

    Поштовани уредници, а посебно господин Врзић: дуго година у мислима имам неке податке о КиМ које сам негде ”усисао” из неког часописа – можда чак из НИН-а кад га је урећивао уважени гдин Рељић? Или чак можда из првих година Печата, у 21 веку ненадмашног на спрској медијској територији? Наиме, поред свих ваших и бројних других јавно изложених аргументованих ставова како по Божјој тако и по људској правди (надати се и по мећународном праву – бар од великих сила) да КиМ апсолутно треба остати у држави Србији! Ту дилеме нема. Е сад овај ”мој” изузетно ретко јавно спомињан аргумент ( мој по сеђању да сам га читао): како стоји катастарско стање територије ( земљишта) на просотру КиМ? Шта је тог трагичног дана 24.3.1999 заиста катастарски (својински) непобитно припадало држави Србији: земљиште, / и ту: шуме, воде, друга имања, привредни објекти / и црквена имовина посебно имања СПЦ рачунајући обавезно са одузетим површинама ( црквено стање земљишта 1941)? Колики део територије КиМ дакле апсолутно правно и данас је државе Србије и СПЦ? Моје присећање каже да је то више од 50% теритроије КиМ. Затим наравно колики је неспорни део земљишта у формалном власништву грађана Срба па чак и другин неалбанаца? И ту је чини ми се, минимум минимума – сигуран податак више од 10%. Зашто то не форсирате ви и српска страна на свим фронтовима? Знам да је добар број Срба у времену социјалистичке државе (1945- 1990) из разних мотива продавао легалним и илегалним Албанцима своја земљишта. У реду, ти подаци сигурно нису прецизни јер се радило доста на реч / на ”бесу”/. Али, мећународно правично, обавезно учешђе руских и кинеских стручњака, може се 99% тачно извршити правична укњижба оних Албанаца који су стварно купили ту земљу, правно валидно. И ето слике. Хвала и поздрав




    2



    2
  3. Nema tu nepoznanica, sa jedne strane je pravno validna rezolucija SBUN 1244 gde se jasno definise da su KiM sastavni i neotudjivi deo drzave Srbije, sa druge strane imamo drzave siledjije koje nasino otimaju nasu teritoriju na silu i ucenjuju Srbiju da to prizna? Dok god imamo Rusiju i Kinu na nasoj strani nemogu nam nista, ali mi sami treba da branimo nase interese mnogo srcanije i ubedljivije. Po meni treba proglasiti Okupaciju, dozvoliti Rusiji da otvore baze, vratiti vojni rok, naoruzati dobro vojsku i onda drugacije razgovarati sa Okupatorima. Ekonomija se mora ponovo podici u svim sferama, sankcionisati pljacku imovine, urediti da pravna drzava deluje, poboljsati standard a imamao dobre strucnjake i kvalifikovanu radnu snagu da to uradimo. Vratiti SUP gde ce se skolovati mladi ljudi zanatlije da imamo stalni priliv kv radnika itd. Setimo se kako je njemacka okupirala i otcepila od Ceske Sudete i posle rata se vratilo sve Cesima tako ce biti i ovde sa KiM.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *