Почетна / ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ / Мобилни Албанци

Мобилни Албанци

На какав закључак о бројности становништва на Косову и Метохији упућују подаци Светске банке и америчке ЦИА о броју корисника мобилне телефоније у свету и у нашој јужној покрајини?

Након што су егзактни подаци Евростата, статистичке агенције Европске уније, а уз Евростат и осталих за то надлежних тела, развејали митове о демографском буму међу Албанцима у Албанији и нарочито на Косову и Метохији, буму који наводно прети да Албанце учини бројнијим од Срба па је зато боље разграничити се с њима док је још време – прираштај је међу Албанцима безмало изједначен с нашим, па овај изговор за разграничење одлази на ђубриште пропагандних опсена – неки други званични подаци приморавају нас да у питање доведемо и тврдњу да на Косову и Метохији, према попису из 2011. године који су бојкотовали Срби из четири северне општине, има 1.739.825 становника, односно 1.895.250 како наводи америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) у свом најновијем „Светском алманаху“ (CIA World Factbook), позивајући се на процену из јула 2017. године.

ЧУДНЕ КОСОВСКЕ БРОЈКЕ Реч је о броју корисника услуга мобилне телефоније на подручју Косова и Метохије. Ова цифра мора се сматрати егзактном из простог разлога што нико не може на црно да се прикачи на мобилну мрежу, као што је то могуће у случају, на пример, водовода или струје, што ће рећи да је сваки корисник мобилне мреже на њој и регистрован, те се отуда и укупна бројка корисника мора сматрати релевантном.
Зашто је то индикативно у случају Косова и Метохије, у контексту који спомињемо?
Зато што споменути „Светски алманах“ наводи да у нашој јужној покрајини има – реч је о податку из јула 2016. године – укупно око 562 хиљаде регистрованих корисника мобилне телефоније, а нерегистровани не могу да постоје. На 100 становника Косова и Метохије, каже статистика ЦИА, долази 31 мобилни број.
Сам по себи овај број не говори много док се не укрсти с подацима Светске банке, заснованим на информацијама Међународне телекомуникационе уније.
Какве то везе има са сумњом у пропагирани број становника Косова и Метохије од око 1,8 милиона становника?
Основ за сумњу почива на томе што Светска банка (и Међународна телекомуникациона унија) наводи да је светски просек у 2016. години био 100,68 мобилних телефона на 100 становника. А на Косову и Метохији, на (наводних) 100 становника, долази више него три пута мање – само 31.
Овај податак утолико је необичнији, сумњивији, када се и детаљније стави у контекст. Испада, наиме, да на Косову и Метохији има мање мобилних телефона него у ратом разореном Авганистану (тамошњи просек је 62 на 100 становника), Сомалији (46 на 100 становника), Судану (70 мобилних телефона на 100 становника), у Западној обали и Гази (78)…
Косовски 31 мобилни телефон на 100 становника још је теже прихватљив ако се упореди с просеком за Европу и Централну Азију који износи 126 мобилних телефона на 100 становника; и ако се упореди с просеком за „земље у крхкој и конфликтној ситуацији“ (постоји и таква статистика) од 67 мобилних телефона на 100 становника, за „тешко задужене сиромашне земље“ (66), за „најмање развијене државе по класификацији Уједињених нација“ (67), најзад, драстично је нижи чак и од подсахарске Африке, тог синонима за технолошку и сваку другу заосталост, где на 100 становника долазе 73 мобилна телефона.
Слична се слика добија и када сагледамо регионални контекст. У Босни и Херцеговини на 100 становника постоји 97 мобилних телефона, у Хрватској 105, у Црној Гори 166, у Србији 130, у Словенији 115, у Македонији у којој живи значајна албанска мањина 99, у самој Албанији, која је овде нарочито интересантна због културолошке подударности, 115 мобилних телефона на 100 становника. А на Косову, да поновимо, свега 31.

ДВЕ МОГУЋНОСТИ О чему се ради? Постоје само две реалне могућности, ако се сложимо да оволико одступање делује изузетно нереално.
Прва: да је америчка ЦИА нешто драстично побркала и то на три места (укупан број мобилних телефона, број телефона у односу на број становника, ранг у свету), на страници која је последњи пут освежена 14. августа ове године. Али биће да то није случај; пробе ради, упоредили смо овогодишњу бројку са, насумично одабраним, податком из истог извора за 2015. годину, и резултат је идентичан.
Преостаје дакле друга могућност. А то је да на Косову и Метохији има далеко мање становника него што се приказује, па је зато и ова (иначе егзактна) телефонска статистика у косовском случају толико непрецизна и показује толико одступање од свега упоредивог. Једноставно, тачан је број мобилних телефона, нетачан је укупан број становника с којим се број телефона упоређује.
О колико мање становника говоримо? То је, наравно, тешко одредити прецизније, али ако је косовски просек више него три пута мањи него светски, регионални, албански…, па и ако на бројку од 562 хиљаде додамо кориснике српских мобилних мрежа који евентуално нису убројани у косовски просек, долазимо до могућности да је Албанаца на Косову и Метохији можда и за читав милион мање него што се тврди.
Превара толиког обима је немогућа? Можда и јесте, али на косовским изборима 2017. године гласало је тек нешто више од 700 хиљада тамошњих Албанаца, односно укупно 777.093 са Србима и осталим мањинама… Тако да, и на основу тога, мора још једном да се постави питање: колико Албанаца заиста живи у нашој јужној покрајини?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *