ИЗБАЦИВАЊЕ ФИДЕСА

 

Миграција поделила идеолошки блиске странке у Европском парламенту

Пред наредне изборе за Европски парламент поставља се питање хоће ли Европска народна партија из своје породице избацити мађарски Фидес

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Владајућем, десно-конзервативном Фидесу највећи улог од априлских парламентарних избора у Мађарској (на којима је трећи пут заредом победио) представља – европска политика! Кабинет премијера Виктора Орбана трпи нападе на више фронтова. Последице мајске одлуке ЕП да подржи Извештај Европске комисије, уз предлог да одузме право гласа Мађарској унутар ЕУ, све су видљивије. У тај корпус још треба додати и негативну оцену Венецијанске комисије о пакету закона Стоп Сорош, као и све изгледнији мораторијум на субвенције Будимпешти због нетранспарентних јавних набавки, као и тужбу Европском суду правде због непоштовања законодавства ЕУ.

Али ту није крај. Мађарска влада је у сукобу и са посланичком групом ЕП којој Фидес припада. Највише са странкама из Бенелукса и скандинавских земаља које заступају став о искључењу Фидеса из Европске народне партије. Зато није случајно ни то да су баш те партије гласале у мају да се прихвати одлука о активирању члана 7 против Мађарске (без обзира што је Народна партија предложила блажу варијанту). Видљива оштра подела у групи народњака има три узрока.
[restrict]

СЕМЕ РАЗДОРА Први узрок су миграције. Решавање овог проблема сасвим другачије виде западноевропске државе и оне средњоевропске. Историјска, културно-идеолошка разлика довела је до поделе деснице. Зато нема заједничког одговора на овај изазов на нивоу ЕУ, па ни у оквиру Народне партије.

Предлози решења миграционе кризе су не само различити него су и супротстављени. ЕУ прети и политичко-безбедносна криза, а у исто време популарност мађарског модела постаје опасан изазов западном систему вредности. Док представници Народне партије из западноевропске елите заступају либерално-демократски модел, мађарско-пољска осовина заступа  демохришћански. Политичке смернице бриселског руководства добиле су досад невиђену конкуренцију, што потврђују недавни изборни резултати. За разлику од западноевропских земаља, Мађарска је политички стабилна, у Аустрији и Италији створене су антимиграционе коалиције, а у Немачкој се пробила АФД, што је изазвало напетост у владајућој коалицији.

ФАКТОР ИЗБОРА Ту је и тренутна кампања за изборе за ЕП, што објашњава тајминг и интензитет поделе. Искључење Фидеса из Народне партије (у јуну је актуелизовано) било је тема и 2013, годину пре прошлих европских избора. Уочљива је паралела између тадашњих и садашњих догађања. Пре пет година, мађарска влада је од Венецијанске комисије такође добила негативно мишљење и тада је изгласан, политички пристрасан – Таварешов извештај. Циљ Комисије је био да континуираном претњом искључења ствара и негативну слику о партијама које не желе да се прикључе главном току ЕУ, уз могућу примену дисциплинских мера током кампање.

Венецијанска комисија није рачунала да би идеолошко-културни расцеп у Европи могао прегруписати део „западних“ чланова Народне партије и Левицу на исту платформу! Потпредседник социјалистичке фракције у ЕП половином јуна позвао је Народну партију да искључи Фидес из чланства. Исто су урадили и по један члан холандске и финске Народне партије. Предлогу се приклонио и „Хјуман рајтс воч“, који је започео прикупљање потписа за искључење Фидеса, а озбиљност предлога показала је и јулска изјава белгијског посланика народњака да је почело лобирање за широку подршку овој иницијативи на највишем нивоу. По Статуту Народне партије, за искључење потребна је двотрећинска већина.

Фракција Европске народне партије подељена је на три, углавном, једнака дела. Једну представљају чланови Бенелукса и скандинавских држава – на страни су оних који пропагирају искључење – другу чине земље које држе страну мађарској влади (Чешка, Словачка, Пољска, Аустрија, баварски ЦСУ), а трећи су неутрални – предводи их ЦДУ немачке канцеларке Ангеле Меркел. У крајњем случају однос снага био би пола-пола (као што је био случај и при изгласавању Саргентини извештаја). Очигледно је да тема о искључењу нема за циљ искључење него је стварни мотив да то буде средство притиска. И ако искључење из чланства не би био акт без преседана, у садашњој ситуацији то је мало вероватно.

Након искључења, противницима Фидеса из редова Народне партије не би преостала никаква непосредна средства притиска што би довело до тога да би изгубили непосредан утицај на политику мађарске владе. С друге стране, гласачима који се противе миграцији не би била нимало популарна одлука о искључењу партије која најодлучније заступа њихов став.

Мада о појединим питањима нема сагласности, мало је вероватно да ће посланике јаких савезника на националном нивоу олако жртвовати. Такође, вероватно је да ће Народна партија након избора имати мање посланичких места у ЕП, а све у корист партија које заступају строжу миграциону политику, тако да ће им бити врло потребни Фидесови посланици да би и даље били фракција са највећим чланством.        

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *