Почетна / Култура / Миље болесно амбициозног друштва

Миље болесно амбициозног друштва

Док се у Читачу и Повратку кући Бернхард Шлинк бавио темом одговорности за нацистичке злочине и односом синова према политичким и моралним гресима својих очева, у најновијем роману Олга отворио је поглавље немачке историје из времена великог канцелара Бизмарка

Сада, после већ скоро двадесет година, може се рећи да је Читач Бернхарда Шлинка постао култни роман, а сам Шлинк се због њега, али и потоњих својих радова, издвојио као писац који је обележио почетак 21. века. Маестрално комбинујући у заплетима својих романа или прича сложена етичка преиспитивања у оквиру специфичног политичког и историјског контекста са интимним драмама јунака, Шлинк ствара прозу која дотиче сва болна места наше цивилизације и обичног човека који у њој постоји. У свим његовим прозним преиспитивањима кључно место, очекивано, заузима немачко историјско наслеђе и грешке претходних генерација. Док се, тако, у Читачу и Повратку кући Шлинк бавио темом одговорности за нацистичке злочине и односом синова према политичким и моралним гресима својих очева, а у Викенду и Жени на степеницама осветлио позадину бунтовне „Бадер Мајнхоф“ револуције, у најновијем роману Олга отворио је поглавље немачке историје из времена великог канцелара Бизмарка.
Већ наслов романа у великој мери открива, или макар наговештава, да би његова радња могла имати везе са темом словенства у Немачкој будући да име насловне јунакиње упућује на њено словенско порекло. Исприповедан као животопис жене рођене крајем 19. века у Померанији а проживљен у Шлезији, овај роман отвара једно заборављено историјско-географско поглавље, у којем су постојале велике државотворне територије настањене Словенима, а чијим је прекрајањем прекројена и судбина, али и идентитет читаве једне расе. Међутим, као и увек код Шлинка, ни овде нема великих теза и политиканства. Његово приповедачко око је загледано у интимну драму јунакиње, која је условљена и покретана историјским и политичким импулсима тог доба. Премда своје име и словенско порекло Олга носи само преко породице своје мајке, њена је судбина класно одређена без обзира што има немачко презиме. Рођена у породици лучког радника и одгајана као сироче у кући своје бабе Немице која није с благонаклоношћу гледала на њено име, Олга је имала врло скучене могућности за трасирање свог животног пута. Сусрет две класе или „две Немачке“ овде је представљен, најпре, дечјим пријатељством а потом љубави између јунакиње и сина из велепоседничке породице. Љубавни заплет овог романа, означен мотивом забрањене љубави, иако има централно место, остаје све време у другом плану у односу на тежњу да се изрази с једне стране прегалачки, еманципаторски дух напредног немства, који оличава Олга и, с друге стране, опседнутост националном изузетношћу и империјалном мегаломанијом, принципима према којима се у животу управља Херберт.
Сукоб или сусрет ова два начела у немачком народу долази до пуног изражаја управо у време Бизмаркове владе, последњих деценија 19. века. Национално уједињење и колонијалне претензије које су Немачку почеле да сврставају у центар светских политичких збивања истовремено су активирале и националне митове о изузетности, настале на погрешној интерпретацији великих филозофских учења. Како је Шлинков јунак изданак те нове генерације која је с ентузијазмом прихватила прокламације своје владе упуштајући се у колонијалне ратове и геополитичка освајања, аутор је кроз његову личност и његову судбину хтео да покаже манипулативност и погубност таквих митоманских стремљења. Осликавајући популаризацију сваке врсте освајачког и такмичарског авантуризма којем подлеже Херберт чинећи трагичну жртву, Шлинк представља атмосферу и политику болесно амбициозног друштва на чијој подлози ће и моћи да настане најстравичнији идеолошки поредак, фашизам.
Други, позитивни, импулс Бизмаркове Немачке – вредноћа, рад, еманципација и сваки облик напретка, онда када је персонификован у Олгиној личности, ослобођен је свог експанзионистичког аспекта. Такво одсуство империјалног принципа код Олге остварено је управо активирањем словенског слоја њеног бића. Иако је то словенство главне јунакиње тек узгред помињано у самој нарацији, Шлинк је примером њене судбине и симболичним актом побуне против оца немачке нације подсетио на постојање читавог једног народа национално неодређеног између Немаца и Словена, а који се према природном (али и политичком) закону јачег асимиловао, утопио и, изгубивши своја национална и језичка обележја, унео колико-толико у немачку нацију словенску душу, њену топлину и људскост.
Изграђена на трагу Хане Шмиц, јунакиње Читача, као самостална, усамљена, интровертна али врло упечатљива жена, Олга Ринке такође оставља снажан утисак на младог приповедача овог романа, али за разлику од своје књижевне претходнице лишена је њеног еротског принципа. Она плени и осваја словенском топлином, која је недостајала ранијим Шлинковим јунакињама. Пратећи врло узбудљиву и дирљиву животну причу, проткану тајнама и прећуткивањима, читалац ће овим романом добити фину прозу која усмеравајући поглед ка прошлости освешћује позадину данас врло актуелних моралних и политичких питања.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *