Почетна / Интервју / Миладин Шеварлић: ГМО – пројекат Трећег рајха

Миладин Шеварлић: ГМО – пројекат Трећег рајха

Да ли је случајно то што је „Бајер“, фирма која је у време нацистичке Немачке експлоатисала рад 83.000 логораша, купио озлоглашену компанију „Монсанто“?

Разговарала Невенка Стојчевић Фотографије Милан Тимотић

Немачки концерн „Бајер“, власник озлоглашене агрохемијске компаније „Монсанто“, мораће америчком држављанину Двејну Џонсону (46) да исплати одштету од 289 милиона долара, уколико пресуда суда у Сан Франциску постане правоснажна, јер је доказано да је у контакту с канцерогеним хербицидом оболео од агресивног облика лимфома. Џонсон је прва особа која је тужила агрохемијску корпорацију, и његова „победа“ је веома значајна за цео свет пошто је судија током процеса дозволио Џонсоновом тиму да изнесене научне чињенице о штетности спорног хербицида на људско здравље. Хербицид раундап је, иначе, регистрован у 130 земаља и одобрен за употребу на више од 100 усева иако је Светска здравствена организација 2015. године његов основни састојак глифосат квалификовала као потенцијални изазивач карцинома.

О значају Џонсонове победе, која је дошла баш у време када српске власти законом покушавају да обезбеде увоз и промет ГМО производа у државу, разговарамо с проф. др Миладином Шеварлићем, нестраначким послаником у Скупштини Србије и највећим борцем против намере да Србија као земља огромног пољопривредног потенцијала постане зависник од „Бајера“ и његових ГМО производа који на људско здравље доказано остављају дуготрајне и несагледиво штетне последице.

У чему је суштински значај првог добијеног спора против америчке компаније „Монсанто“, односно њеног однедавног власника?

Уколико пресуда америчког суда у случају Џонсон постане правоснажна, то практично значи да је „Монсанто“, као идејни творац и главни произвођач тоталног хербицида раундап, базираног на глифосату као потeнцијално канцерогеном састојку, за тотално уништавање свих биљних врста изузимајући генетички модификоване, лажно декларисао тај производ као здравствено безбедан и по пољопривредне произвођаче и по потрошаче хране ако се тим тоталним хербицидом запрашују пољопривредне културе. Судско разоткривање лажи практично значи и лавину процеса по истом основу који ће се појавити уколико ова пресуда буде правоснажна, или уколико нека од наредних пресуда буде правоснажна, с тим што ће у различитим америчким савезним државама, због разлике у судској процедури и судском систему, морати да се спроведе барем по један поступак који ће постати правоснажан да би сви остали по аналогији били прихваћени.

Шта то, практично, значи за „Бајер“, који је за власништво над „Монсантом“ уложио невероватну суму капитала, и због тога покушава да оспори донету пресуду?

Ова пресуда је само најава за будуће проблеме „Монсанта“, јер у октобру следи судски процес у Сент Луису по парници коју води чак 4.000 људи уверених да су оболели или да им је здравље угрожено због производа хемијског „дива“, парници која би у случају позитивног исхода компанији наметнула одштету у милијардама долара и нанела јој несагледиву штету у репутацији. Све је то велики ударац за империју коју је „Бајер“ купио 7. јуна 2018. када су се у истом дану догодиле три важне ствари – „венчање“, „сахрана“ и дужничко ропство. Наиме, у истом дану „Бајер“ је преузео „Монсанто“, што смо фигуративно назвали „венчање“, и то за износ од невероватних 66 милијарди долара. Друго, „Монсанто“ је истог тренутка „сахрањен“ јер је престао да постоји као озлоглашена фирма (тај придев за произвођача ДДТ-ја, дефолијанта наранџастог агенса и тоталног хербицида на бази глифосата, постоји деценијама, поготово у Покрету за заштиту животне средине и анти-ГМО покрету), иако таква квалификација није званично донета. И треће, то је дан када је започело дужничко ропство „Бајера“, јер је то једина компанија у свету која је по основу само једног уговора добила кредит од чак 30 милијарди евра да би могла да исплати преузимање „Монсанта“. Будући да знамо како послује међународни банкарски систем, да су то виртуелни новци за које нема чак ни трошкова штампања банкнота или ковања кованица, него се ради само о додавању нула на компјутерским виртуелним рачунима, таква издашност банкарског лобија уопште не чуди јер он стоји иза свих глобалних неетичких стратешких пројеката. Један од њих је свакако и стварање апсолутне зависности пољопривредних произвођача од генетички модификованог семена.

Јесу ли тиме, коначно, разоткривени и циљеви и последице вишегодишњег хемијског запрашивања неба изнад целе земљине кугле?

Апсолутно, и више о томе може да се сазна гледањем филма Зашто, за име света, прскају? на линку: https://www.youtube.com/watch?v=mEfJO0-cTis&feature=youtu.be) јер је до сада према америчким подацима испуштено више од 20 хиљада тона, или 20 милиона килограма алуминијумског праха који падањем с неба загађује земљиште. А нови задатак истраживача генетички модификованих организама јесте како да произведу семе отпорно на алуминијум, а да би генетички модификовано семе било једино могуће гајити. И то је разлог што се пољопривредници жале да аутохтоне сорте све теже успевају и доносе мање приносе од раније уобичајених. Поред тога, у атмосферу се избацује баријум, и још много опаснији стронцијум. И није више питање „зашто нас прскају?“, већ „зашто им дозвољавамо да нас прскају?“ Очигледно да је људска цивилизација изгубила етички компас!
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Један коментар

  1. Bravo profesore sve istina od A do Z Imali neko u Srbiji da ovo procita, a za prskanje iz vazduha to je pitanje svih pitanja. Da neduzim i danas je treci rajh na vlasti i kontrolisu dobar deo planete sa vatikanom.




    0



    0

Оставите одговор на miki Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *