Ко је помислио на слона?

Шта би председник Европског парламента Антонио Тајани и француски председник Емануел Макрон могли да науче од Момчила Бајагића Бајаге?

У чему је разлика између Антонија Тајанија, председника Европског парламента, председника Француске Емануела Макрона и Момчила Бајагића Бајаге, рокера чији је посао да увесељава народ „од Аљаске до Аустралије“? Колико год вам ово питање на први поглед делује апсурдно, паралела ипак постоји. Реч је о вештини несналажења, односно сналажења у лавиринтима модерне комуникације. Јер уколико се неко у њима изгуби, може доћи до озбиљних проблема, попут скандала изазваних „грешком у комуникацији“ који ових дана потресају Италију и Француску. А без обзира на невиђену хајку и количину лажи којом је део „хрватског тиска“ дочекао српског хит мејкера, и упркос бројним претњама љубитеља поздрава ЗДС (За дом спремни) које су уследиле, нико није могао да спречи на хиљаде људи добре воље да се окупе на спектаклу његове музике, али првенствено на празнику позитивне енергије у пулској Арени.

ЛАКОФОВА ТЕОРИЈА Изненада, неко вам каже: не мисли на слона, и десиће се управо супротно – ви ћете истог часа, аутоматски, помислити баш на слона. Није у питању нека шала или експеримент из трећеразредних приручника популарне психологије већ озбиљна студија Џорџа Лакофа, професора неуролингвистике на калифорнијском универзитету Беркли и једног од највећих светских експерата за комуникацију – у свом капиталном делу „Немој да мислиш на слона“ доказао је колику моћ имају свака реч и реченица, па чак и нека смешна и апсурдна, типа немој да мислиш да слона.
Наиме, једно од основних правила ефикасне комуникације је да никада не треба почињати излагање негацијом јер ће се у подсвести оних којима се обраћате десити супротно – ваше негирање ће изазвати контраефекат, тако да ће чак и они који и не сумњају да сте ви можда нешто најгоре на свету помислити да сте баш оно што тврдите да нисте. Испробајте сами и уверите се шта ће се десити ако вам неко каже да не мислите на слона. Пред вама су три приче, као илустрације за Лакофову теорију.

[restrict]

ПРИЧА ПРВА Антонио Тајани је председник Европског парламента. Недавно се нашао у центру скандала око избора првог човека италијанске државне телевизије РАИ, која је обећала корените промене у државном ТВ извештавању, поготово што је већина Италијана схватила да их РАИ већ деценијама бесрамно лаже и побунила се тако што се одавно информише преко независних интернет-портала. Прва европска „популистичка влада“ на ту стратешку државну функцију предложила је Марчела Фоа, чији лик и дело сигурно могу да гарантују да ће се нешто драстично променити. Наиме, Фоа се целог живота бори против „лажних вести“ које се медијски лансирају, а после изазивају ратове, смрт, јад и беду и некада просперитетне земље претварају у „дим, пепео и прах“. Поред тога, Фоа је и у првим редовима борбе против покушаја Европске уније да се уведе контрола над интернетом и слободним протоком информација, односно истине која се не подудара са званичном верзијом онога што се данас дешава у свету. И која, према предлогу ЕУ, треба да буде цензурисана, тј. „банирана“ као „фејк њуз“, а таргетирани сајт аутоматски затворен.
Да подсетимо читаоце на оно што је претходило „скандалу Тајани“: било је сигурно да ће победничка коалиција која данас влада Италијом гласати за „свог кандидата“. Избор је требало да буде само формалност, али се изненада десило да су Берлусконијеви представници напустили салу, тако да Фоа није изабран јер је остао без њихових пет неопходних гласова.
Одмах су се појавиле приче да је „дошло до интервенције из иностранства“, односно до перфидне игре моћних играча из једне од најелитнијих масонских ложа – Three Eyes, у којој је међу челним људима Жак Атали, званично економиста, филозоф историје и интелектуалац, а незванично врло мистериозна особа и сива еминенција француске политике и њених председника. Да цела ова прича није само на нивоу трача недавно је доказао познати италијански семиолог Ђанфранко Карпеоро, који не крије да је високо котиран у масонским круговима и који је у радио-емисији Border Nights разоткрио целу мистерију око изненадног обрта у избору генералног директора РАИ и тако потврдио приче „злих језика“.
Према Карпеору, Жак Атали је позвао „колегу из ложе“ Ђорђа Наполитана, бившег италијанског председника, и дао му задатак да како зна и уме спречи избор контроверзног Марчела Фоа. Упозорио га је да би његов избор био катастрофа с несагледивим последицама, будући да би се „италијански популистички вирус“ тада дефинитивно проширио даље… Наполитано је ангажовао Тајанија који је, као потпредседник Берлусконијеве партије Форца Италија, „притиснуо“ болесног и старог Силвија да се у Надзорном одбору државне телевизије не гласа за „темпирну бомбу“ од Салвинијевог кандидата. Наводно, заузврат је Тајанију обећано продужење ЕУ мандата.
После вести да Фоа није изабран одмах се огласио лидер Лиге Матео Салвини и поручио да, без обзира на ове „мутне игре“, Фоа остаје кандидат за првог човека РАИ. Запретио је да ће раскинути коалицију с Берлусконијем и додао да Тајани и његови пријатељи у Бриселу већ могу да пакују кофере и захвалио им на бесплатној предизборној реклами за предстојеће европске изборе 2019. године.
Скандал је још увек могао да се избегне и да се све заташка као „фејк њуз“ да се није огласио сам Тајани: „Ја нисам масон. Не познајем Жака Аталија, мене никада није звао Ђорђо Наполитано…“ Укратко, прекршио је свето правило Џорџа Лакофа јер су чак и они који не прате тренутни медијски хаос око избора првог човека РАИ, а још мање знају о мистеријама и моћи масонерије, према правилу не мисли на слона, почели да мисле на слона. И то је била иницијална каписла за скандал чије последице нико више не може да предвиди.

ПРИЧА ДРУГА Још у француској предизборној кампањи почела је да кружи прича да је њихов председник Емануел Макрон хомосексуалац. Спомињана је његова веза с Матјеом Галеом, директором француског радија, тако да су освануле и фотографије „двојице љубавника“ како загрљени излазе из једног париског ресторана. Све је одмах било „архивирано“ као „фејк њуз“ које су и овога пута лансирали „зли Руси“ како би „њихова“ кандидаткиња Марин ле Пен постала председница Француске. Кренуло се у офанзиву и медијски је до отужности понављана прича о великој љубави 15-годишњег гимназијалца Емануела Макрона и његове 40-годишње наставнице Брижит Троње, љубави што је, после много перипетија, најзад окруњена срећним браком. Контроверзни Жак Атали, који је више пута истицао да је „дечко Макрон његов производ“, никада није демантовао да је управо он кумовао браку супружника Макрон тако да је „дечко“ постао председник Француске и одмах кренуо са суровим „економским реформама“ – масовним отпуштањима радника и драстичним резањима социјалне државе – које су изазвале незадовољство и кулминирале масовним протестима широм Француске. Поготово после прославе Првог маја, када је у Паризу дошло до уличних немира у којима је на десетине демонстраната завршило у болници с тешким повредама.
Осванули су снимци корпулентног момка с полицијским шлемом на глави који млати демонстранте. Посебно упечатљив је онај на коме видимо како једну жену обара на земљу и зверски је шутира. Испоставило се да је у питању Александар Бенала, шеф Макроновог обезбеђења и његов блиски сарадник још из времена оснивања покрета „Ен Марш“. Бенала је „кажњен“ тако што је суспендован са свих функција и то само на 15 дана, а поменути компромитујући снимци су мистериозно нестали са интернета. Онда је на интернету кренула права лавина рекација, али за Макрона прилично компромитујућих: да је Бенала његов нови љубавник који дивља и ради шта хоће, поседује кључеве и од његове резиденције у елитном летовалишту богатих Парижана Туке на северу Француске, и од Националне скупштине; да по специјалном председничком декрету као телохранитељ прима годишњу плату од 120.000 евра, да му по истом декрету француски порески обвезници плаћају луксузни стан у центру Париза, на обали Сене, с погледом на Ајфелов торањ… И што је посебно опасно – да он уцењује и држи у шаци свог љубавника – председника Републике.
Све ово могло је да остане на нивоу трача да се није огласио Емануел Макрон и направио кардиналну грешку, изјавивши: „Бенала није мој љубавник. Он нема приступ нуклеарним кодовима.“ Ефекат је био шокантан: према најновијим истраживањима јавног мњења против Макрона је 64 процента Француза, опозиција тражи његов опозив и први пут су се ујединили екстремни десничари и левичари, односно Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшон. Поводом „случаја Бенала“ и због притиска јавног мњења покренуте су две истраге, тако да Француску, због грешке у комуникацији, заиста очекује турбулентна и врућа јесен с врло неизвесним исходом.

ПРИЧА ТРЕЋА Спектакуларном наступу четника Момчила Бајагића Бајаге и његових Инструктора у пулској Арени 11. августа претходио је прави медијски линч дела хрватског тиска, поготово што на ту исту Арену већ годинама пикира њихов миљеник и домољуб Марко Перковић Томпсон, којем су пулске градске власти по ко зна који пут и ове године поручиле да у Арену није добродошао јер у мултиетничкој Пули нема места за „јефтине манипулаторе и продавце мржње и раздора“.
Врло је тешко дефинисати да ли је поменути уметник Томпсон фолкер, рокер или само музички дилетант који је схватио да се велики новац може зарадити ако се искористи гнев разочараних народних маса које, уместо да се запитају зашто живе јадно и бедно, налазе утеху у његовим концертима, тачније дернецима са усташком иконографијом, где долазе у црним мајицама с натписима „За дом спремни“ и лече фрустрације „музичким нумерама“ типа „Јасеновац и Градишка Стара“.
Хаос је настао када се сазнало да су пулске градске власти Арену, уместо Томпсону, уступиле Момчилу Бајагићу Бајаги, а додатно уље на ватру додао је Иван Јаковчић, дугогодишњи истарски жупан и посланик у ЕУ парламенту, поручивши Томпсону: „Ниси пјевао у Арени, али богами и нећеш!“
Одмах се огласио Тихомир Дујмовић – на десничарском порталу камењар.цом објавио је текст који би могао да послужи као илустрација студентима новинарства да схвате шта је тачно „фејк њуз“ и која је моћ његове медијске манипулације.
Овај некадашњи полазник партијске школе у Кумровцу, а данас заговорник поздрава „За дом спремни“, у свом памфлету, који претендује да буде озбиљан коментар, прво указује на то да га не чуди што су пулске градске власти дозволиле наступ у Арени четнику Момчилу Бајагићу Бајаги, дакле доказаном непријатељу хрватског народа и државе, с обзиром на то да су у Пули и Истри управо такви већ годинама на власти: „Југословени и антифашисти, али сви до једног великосрби и притајени четници.“
Као доказни материјал прилаже и видео где на Книнској тврђави неки момци аматерски свирају и урличу: Креће армија српска најјача на свету, једном заувек све ће да вас смрска / Сувише сте јадни, сувише сте бедни / бити ћете још више гладни и жедни. А то значи да су Бајага и његови момци, дан уочи „повијесне Олује“, с Книнске тврђаве навијали да се Хрвати, једном засвагда, искорене и протерају са српске земље.
У свом разоткривању опасног четништва Дујмовић иде корак даље када удара у емотивне жице „пучанства“ спомињући свог пријатеља Ивана којем, цитирамо, „и после 23 године још увијек превијају ране од четничких зверстава“. А за које је крив четник Бајага и његова четничка хорда Инструктора што сада опет слободно жари и пали Хрватском и провоцира „поштене Хрвате“. Једини проблем је што је Дујмовићев доказ чиста лаж јер је у питању наступ из 1993. книнске рок групе „Минђушари“. Али како сада објаснити неком бесном Јози из Имотског или љутој Штефици из Дугог Села да на Дујмовићевом доказу није Бајага и да он нема појма о чему се ради?!
А тај исти Бајага је у пулској Арени успео да окупи око 6.000 људи и концерт започео песмом „Римљани“. Логично, имајући у воду то да је позорница један од најбоље сачуваних римских амфитеатара на свету. И ту је за домољубе настао проблем, јер су неки велики новинари попут Дујмовића стих све је више барбара, а све је мање Римљана протумачили као безобразну четничку провокацију и директно ругање истарским Хрватима: односно да је у Истри све мање Хрвата, а све више Срба, који по најновијим теоријама „бораца за хрватску Истру“ мењају имена и презимена у италијанска и изјашњавају се као Италијани како би затрли повијесно истарско хрватство. Шта друго рећи, осим да је сваки коментар сваке сувисле особе на ову најновију будалаштину сувишан.
Иначе, Бајага је доказао да се одлично сналази у лавиринтима модерне комуникације. На све оптужбе и доказе о опасном четниковању одговорио је духовито уместо сувом негацијом која изазива сумњу: „Да сам ову спорну неочетничку химну написао и певао вероватно бих се тога и сећао. Нисам млад, али нисам баш ни толико излапео.“ У сваком случају, поводом 35 година каријере и промоције новог албума „У сали лом“ у пулској Арени он је заиста направио лом јер је чак и 40-ак инвалида у партеру у колицима цупкало, певало и истински се радовало. У сваком случају, код професора Лакофа Бајага би сигурно положио испит.

[/restrict]