Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

Синиша Љепојевић
ПРОМЕНЕ, ЛАЖИ И СТРАХ
„Белмедиа“, Београд, 2017
Књига новинара и публицисте Синише Лјепојевића дневнички су записи, белешке и сведочења кроз која аутор указује на технологију лажи – масовне лажи на свим нивоима јавног живота које су уједно и кључно извориште савремене светске кризе. Време у којем живимо време је информација, и захваљујући развоју технологије комуникација, никада није било толико вести и никада до сада вести нису тако брзо и широко биле доступне. У поплави вести човек може само збуњено да констатује да више и не зна шта се стварно догађа. Уместо у времену вести савремени човек се обрео у времену лажи. Ова књига покушај је да се укаже на технологију лажи како се оне не би заборавиле, као и на амбијент у којем живе садашње генерације. Тој идеји подређена је и селекција догађаја који најуверљивије симболизују данашње време. У највећој мери то су збивања у западном делу света јер је савремена криза пре свега криза Запада, који својом доминацијом у финансијској и информативној сфери пресудно утиче на данашње време. Велики део књиге чине британски извори и догађаји везани за Британију, али не због ауторове фамилијарности с том земљом већ чињенице да је реч о земљи идејном предводнику западног света, те оно што се у њој дешава јесте симбол актуелног тренутка Запада.
Лондон је несумњиво симбол свега што се на Западу дешава, уједно и град у којем је аутор провео највећи део радног века хроничара. Дневнички записи у књизи нису сложени по датумском редоследу већ су смештени у целине, симболе данашњег времена. Тако се и ређају поглавља. Од Симбола времена, Промене у свету, Економија, Политика страха до поглавља Тероризам, Балкан, Лондон. Намера аутора је била да представи друштвени и политички амбијент у ком живе садашње генерације и укаже на ширу слику у савременом свету. Део тог амбијента је и Србија иако се књига не бави Србијом. Такође, у књизи постоји и део о Балкану махом посвећен Албанцима о којима се изван трагичних догађаја на Косову и Метохији мало зна. Тако у једној забелешци, правећи осврт на вест која је изашла у једном швајцарском листу а у којој се констатује да се Албанци осећају јачим него икад пре, аутор истиче да се идеја о Албанцима као фактору који ће одредити судбину Балкана негује у западним политичким круговима. Они, оцењује Лјепојевић, могу за туђи рачун да изазивају кризе и ратове, али објективно немају капацитет за тако велике залогаје ма колику подршку имали од неких западних земаља.

Веселин Чајкановић
ИЗ СРПСКЕ РЕЛИГИЈЕ, МИТОЛОГИЈЕ И ФОЛКЛОРА
„Evro Book“, Београд
Ова књига изабраних студија настала је са циљем да се широј читалачкој публици бар донекле приближи обимно дело нашег првог историчара религије, неправедно заборављеног, дело изузетно важно за нашу религију, књижевност и културу.
У овај избор Чајкановићевих радова укључене су студије из религије и фолклора од 1910. до 1942, књига О српском врховном богу у старој српској религији и одабрана поглавља из недовршеног дела Стара српска религија и митологија, на основу којих читалац може пратити како је применом компаративног метода, полазећи од народног стваралаштва, Веселин Чајкановић први извршио реконструкцију старе српске религије.

Бојан Јовановић
ПАМЋЕЊЕ И САМОЗАБОРАВ
„Дерета“, Београд
Несумњиво је да је књига Памћење и самозаборав Бојана Јовановића резултат истраживања феномена меморисања и заборављања у традицији и култури српског народа, у чијим предањима откривамо како се тај народ односио према битним историјским догађајима и личностима и како је успостављањем одређених наратива као стабилизатора меморије креативно памтио своју прошлост. (…) У том контексту и памћење оног што се није догодило има важност психолошке, социјалне и духовне чињенице, чије је значење удаљено од тумачења које садржај испричаног поистовећује са стварношћу. Вера у њену истинитост има снагу ауторитета традиције која се преноси генерацијама и потврђује идентитет колектива. Као што језик памтећи нашим заборавом постаје примарно наша најсложенија културна творевина, тако и у колективној меморији преовладавање фиктивног потврђује значај креативног памћења као духовне вертикале… Према речима Петра Пијановића, ова књига је информативна, аналитична, мултидисциплинарна, научно промишљена, отрежњујућа и горка у поуци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *