Из Московског Кремља у срце Бањалуке

Пише Јован Б. Душанић Липљански

Kада је уклоњена једна од војних касарни у Бањалуци, појавио се нови простор (Алеја центар) у самом центру престонице Републике Српске. Тада је поново покренута стара идеја која се спонтано појавила у српском народу одмах после мученичке смрти цара Николаја Другог Романова и његове породице. Срби не би смели да забораве како је руски цар Николај због братске љубави наша два народа ушао у рат за Србију 1914. године, те да је потребно подићи руску цркву посвећену Светом цару Николају и његовој породици (канонизовани су 2000. године) као симболичан знак српске захвалности према Русији и њеном последњем цару.

[restrict]

УРБАНИСТИЧКИ ПЛАНОВИ Његово преосвештенство, епископ бањалучки господин Јефрем заложио се да се на простору Алеја центар урбанистичким планом предвиди изградња и храма. Планом је на централном тргу (кружног облика површине 6.500 квадратних метара) планирана изградња цркве, а одмах поред трга (наспрам олтарног дела цркве) зграда која би јој припадала и служила за њене потребе.
После доношења урбанистичког плана и решавања имовинско-правних питања, бањалучки епископ господин Јефрем је у априлу 2017. године званично објавио да ће се у срцу Бањалуке (на тргу у насељу Алеја центар) градити српско-руски православни храм о чему смо подробније обавестили читаоце (Русији с љубављу, „Печат“, 2. јун 2017). Тада је у договору с надлежним органима Републике Српске и града Бањалуке одлучено и да се уместо зграде која би служила за потребе цркве на том простору изгради српско-руски културни центар површине 3.500 квадратних метара.
Када је стигао пројект српско-руског храма, који је урадио Московски архитектонски институт, приступило се (крајем 2017) изградњи, а о чему смо такође обавестили читаоце (Русији са захвалношћу, „Печат“, 15. фебруар 2018). Бањалучки храм ће бити реплика некадашњег Храма чуда архангела Михаила који се налазио у Московском Кремљу – срцу Руске империје (изграђен средином XIV века и од комунистичких власти разрушен 1929. године). Биће то петокуполни храм (пет руских купола – луковица) са звоником у виду шатора. Храм ће имати три олтара: централни (посвећен Преображењу Господњем) и два бочна (један посвећен Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави, а други Светом Николају Другом Романову и његовој породици).

ОСВЕШТАЊЕ ТЕМЕЉА Пошто ће будући српско-руски духовни центар бити место одржавања сталних духовних и културних активности које ће привлачити бројне посетиоце (храм може да прими 400-500 верујућих, а у културном центру одржаваће се предавања, изложбе, представе, пројекције…) урбанистичким планом је захтевана и изградња подземне јавне гараже. Већ су изграђени гаража и темељи храма и културног центра. Сада се уређује простор око градилишта храма пошто се очекује да ће свечаном освештању темеља храма присуствовати много људи.
Освештање темеља храма треба да буде обављено средином септембра 2018. године уз учешће великодостојника Српске и Руске православне цркве и присуство грађана, те високих државних гостију из Републике Српске, Србије и Русије.

[/restrict]