Почетна / Регион / Имитатор који се уживео у ролу премијера

Имитатор који се уживео у ролу премијера

Словенија за свог новог премијера поново добија дојучерашњег политичког аутсајдера. Да ли ће се комедијаш показати као бољи државник од својих озбиљних претходника?

Mарјан Шарец, нетом изабрани премијер 13. по реду словеначке владе (рачунајући од 1991. године), нови је изданак тренда којим бирачи у региону већ годинама покушавају да преокрену учмалост домаће политичке позорнице на којој се деценијама смењују иста лица и више-мање исте, неуспешне политике.

ХРВАТСКИ ПАТЕНТ По угледу на Хрватску, где је крајем 2012. психијатар Божо Петров основао политичку странку независних листа „Мост“, као платформу за ангажовање младих људи који никада раније нису активније учествовали у политичком животу, ту новину је у Словенији патентирао унук Едварда Кардеља Игор Шолтес. Са ореолом дугогодишњег вође словеначке Државне ревизорске комисије која је открила низ скандала на тему арчења буџетског новца, Кардељев унук је, тик уочи избора за Европски парламент 2014. године, основао странку „Верујем – листа Игора Шолтеса“. Упркос кратком року Шолтес је успео да убеди довољно верника да је лучоноша нове политике, али је њихова вера спласла чим су схватили да његов мотив није политичко деловање за бољитак сународника код куће, већ уносна функција европског посланика у Стразбуру и Бриселу. Шолтес је спаковао кофере и напустио завичај, а листа „Верујем“ пропада већ исте године на општим изборима у Словенији, не успевши да изнедри ни једног јединог посланика у државни парламент. Убрзо ишчезава с политичке позорнице. Разлог? Бирачи су исте године (2014) свој глас поклонили новом лику на политичкој сцени који је, поучен Шолтесовим успехом, мало пре општих избора, лансирао нову партију сличних обећања, али под својим именом: Странка Мира Церара.
Миро Церар нема славног деду као Шолтес, али је зато син прослављеног гимнастичара и олимпијског првака Мира Церара Старијег, па је изборе глатко освојио. Посао председника словеначке владе, међутим, превремено напушта у марту 2018. Подноси оставку суочен с масовним демонстрацијама и растућим бесом запослених у свим јавним службама који су се жалили на живот испод границе сиромаштва, захтевали достојне плате и радничка права.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *