Имитатор који се уживео у ролу премијера

Словенија за свог новог премијера поново добија дојучерашњег политичког аутсајдера. Да ли ће се комедијаш показати као бољи државник од својих озбиљних претходника?

Mарјан Шарец, нетом изабрани премијер 13. по реду словеначке владе (рачунајући од 1991. године), нови је изданак тренда којим бирачи у региону већ годинама покушавају да преокрену учмалост домаће политичке позорнице на којој се деценијама смењују иста лица и више-мање исте, неуспешне политике.

ХРВАТСКИ ПАТЕНТ По угледу на Хрватску, где је крајем 2012. психијатар Божо Петров основао политичку странку независних листа „Мост“, као платформу за ангажовање младих људи који никада раније нису активније учествовали у политичком животу, ту новину је у Словенији патентирао унук Едварда Кардеља Игор Шолтес. Са ореолом дугогодишњег вође словеначке Државне ревизорске комисије која је открила низ скандала на тему арчења буџетског новца, Кардељев унук је, тик уочи избора за Европски парламент 2014. године, основао странку „Верујем – листа Игора Шолтеса“. Упркос кратком року Шолтес је успео да убеди довољно верника да је лучоноша нове политике, али је њихова вера спласла чим су схватили да његов мотив није политичко деловање за бољитак сународника код куће, већ уносна функција европског посланика у Стразбуру и Бриселу. Шолтес је спаковао кофере и напустио завичај, а листа „Верујем“ пропада већ исте године на општим изборима у Словенији, не успевши да изнедри ни једног јединог посланика у државни парламент. Убрзо ишчезава с политичке позорнице. Разлог? Бирачи су исте године (2014) свој глас поклонили новом лику на политичкој сцени који је, поучен Шолтесовим успехом, мало пре општих избора, лансирао нову партију сличних обећања, али под својим именом: Странка Мира Церара.
Миро Церар нема славног деду као Шолтес, али је зато син прослављеног гимнастичара и олимпијског првака Мира Церара Старијег, па је изборе глатко освојио. Посао председника словеначке владе, међутим, превремено напушта у марту 2018. Подноси оставку суочен с масовним демонстрацијама и растућим бесом запослених у свим јавним службама који су се жалили на живот испод границе сиромаштва, захтевали достојне плате и радничка права.

[restrict]

ШТАЛА И СТОКА Расписани су превремени избори, на којима је 3. јуна за релативног победника проглашена потпуно нова партија, поново основана уочи изборне кампање. Није тешко погодити да је и последња нова странка добила име по свом оснивачу и лидеру: Листа Марјана Шарца (ЛМШ). Шарец је, за разлику од Шолтеса и Церара, који су обојица правници по струци, феномен у политици, сличан „Мосту“ у Хрватској или комичару Бепе Грилу у Италији и његовом покрету „Пет звездица“. Разликују се по томе што је Шарец у Словенији својим програмом и тек основаном ЛМШ успео, а Грило на локалним италијанским изборима 2017. није, чак ни у родној Ђенови.
Марјан Шарец (40) на почетку каријере био је комичар који је без зазора у јавности извргавао руглу тада водеће домаће политичаре, од миљеника левице Јанеза Дрновшека (прво премијера па председника Словеније) до Јанеза Јанше, ветерана на челу деснице. Стога и није чудо што и дан-данас владу описује као – шталу, а министре – као стоку. Инспирација је дошла сама од себе, на сајму пољопривреде у Горњој Радгони. Упитан за састав своје министарске екипе која тек треба да прође верификацију словеначког парламента, одговара: „То је као кад сазидаш шталу, а унутра још нема стоке.“

НЕОБИЧНА БИОГРАФИЈА Није ништа мање необична ни биографија новог словеначког премијера који је, рођен 2. децембра 1977, већ стекао епитет „најмлађег“ међу својим претходницима. Није упознао биолошке родитеље нити се икад трудио да ишта о њима сазна. До своје треће године је живео у старатељској породици, а онда му се срећа осмехнула – усвојио га је старији пар без деце Франц и Марија Шарец из засеока Шмарце код Камника. Франц је био столар, а Марија рачуновођа. Породица се није убрајала у богате, али ни сиромашне, јер је имала и омање газдинство. Упркос томе он у детињству море, иако му је било надохват руке (на сат вожње), практично није видео, нити данас пати због тога. Признаје да је био одушевљен возовима, желео је да буде машиновођа. Занимала га је сва механизација, а захваљујући опонашању звукова различитих мотора, развио је дар за имитације (што га је касније одвело у глумачке воде). Успут се придружио ватрогасцима-добровољцима у свом крају, и поносан је на то.
За Марјана Шарца пријатељи тврде да је безмало без греха и мане – јесте у трећем разреду, кријући се међу кукурузима на њиви, пробао цигарету филтер 57. Била му је прва, и последња. Време је радије проводио с пензионерима него у друштву вршњака. Док су друга деца напољу трчала за лоптом, он је гледао Квискотеку на ХТВ. Иако су му (због нејасних породичних корена) опоненти с деснице током бруталне предизборне кампање протеклих месеци подметали да је ванбрачни син Албанца или Босанца, Шарец нападе концентрисане на пребројавање његових крвних зрнаца окреће у своју корист јер „зна се да су мешанци жилавији него пси с педигреом“. Не крије да је предан словеначкој народној музици (полки) и католичкој цркви; од малих ногу је био министрант, водио рачуна о звонику локалне цркве, а свештенику током мисе био десна рука. Завршио је средњу дрворезачку школу у Љубљани; прва три разреда му је загорчао професор физике „јужњачких корена“ Милић Сикирица, код кога је завршио на поправном испиту.

ОД ТУЂМАНА ДО ЈАНШЕ Глумом се испрва бавио аматерски, у локалном културном клубу, док његов таленат није уочио љубљански културни центар „Шпански борци“ који Шарца позива на аудицију за Шекспиров комад „Сан летње ноћи“ на енглеском језику. Тада, упркос недоумицама школског психолога, схвата да му је „лакше да глуми столицу него да је направи“, па одлучује да школовање настави на љубљанској Академији за позориште, радио, филм и телевизију. Успева из другог покушаја, а комисију је одушевио имитацијом – Фрање Туђмана. Колеге из класе се новопеченог словеначког премијера сећају као љубазног, уредног и тачног. Обашка је игнорисао пиће, пушење, журке.
Глумачка каријера није потрајала – до 2010. појавио се у неколико представа и кратких филмова, а ширу препознатљивост, па чак и славу, доносе му наступи на државној ТВ Словенија викендом увече, где у сатиричној емисији „ТВ бибер“ опонаша Јанеза Дрновшека и Јанеза Јаншу. Тада смишља нови лик, задртог, лукавог, патријархалног „мајстора за све“ из руралне Горењске (планинска врлет која се протеже уз горњи ток реке Саве од Љубљане преко Бледа ка Аустрији и Италији). Назвао га је Иван Серпентиншек. Тај је изгледом, животним светоназором и карактером сличан Дудеку из серије „Грунтовчани“, емитоване 1975. Серпетиншек убрзо постаје прави бренд, у Словенији врхунац бритке друштвене сатире. Тадашња влада премијера Јанеза Јанше сменама руководећих кадрова у државној радио-телевизији покушава да ућутка Серпетиншека и његове камераде, али безуспешно. Што не иде силом, може милом, па Шарец добија први стални посао на Радију Словенија, где у редакцији забавног програма креира нову емисију народне музике. Емитује се недељом, у време ручка, зато слушаоцима на крају увек пожели „Пријатно“.
Пошто је емисија скинута с програма, као стенд-ап комичар наступа у различитим емисијама ТВ Словенија. У међувремену не одустаје од историје, која му је хоби од најранијих дана. Пасионирано проучава наступе и реторику у диктатурама. Фасцинира га како диктаторима успева да наговоре људе на злочине помоћу бенигних политичара умерених политичких опредељења, који на девијације не реагују довољно одлучно.

ПОЛИТИЧКИ УСПОН Упркос пасионираној привржености индустрији забаве, одлучује да 2010. пресече ту „пупчану врпцу“ – напрасно постаје „смртно озбиљан“ градоначелник Камника, варошице надомак Љубљане. Камничани тврде да је варош под његовом управом процветала, мада је било афера због оптужаба за мобинг… Прошле године се отиснуо ка „високој политици“, окушавши се на председничким изборима против Борута Пахора, за кога каже да је „деградирао председничку функцију јер људи више немају представу шта је председник, односно шта би морао да буде, слично као што деца (због милка чоколаде) мисле да је крава љубичасте боје“. Пахор једва побеђује „политичког аутсајдера“ Шарца, у другом кругу.
Потом се окушао на овогодишњим парламентарним изборима. И 17. августа постао премијер. Политичари с деснице куде Шарца јер „није достојно да Серпетиншек, дворска луда“ буде премијер. Друштвене мреже су крцате коментарима на рачун „комедијанта, неинтелигентног типа са шест поправних испита у средњој дрворезачкој школи, који ништа друго и не зна, него да имитира“. Нападају га да ће државу повести на пут комунизма, па ће Словенија завршити безмало као Венецуела. С друге стране, Шарчеви следбеници чињеницу да је „у души комедијант“ хвале као предност. Уосталом, није ли филозоф Хенри Бергсон записао да је суштина комичара да свет око себе појми „сасвим људски“ јер зна шта је право, а шта није, уме да разлучи када људи због навике, страсти, заслепљености, похлепе, ограничености – греше; сатиричар је онај који кроз смех, карикирање људских мана и промашаја, указује публици на опасност. Зато бирачи у Шарчевом таленту да им оно што је погрешно објасни кроз катарзу смеха – виде снагу и шансу да државу и друштво поведе на прави пут.

[/restrict] unshaven girl займ без паспорта на картувзять займ онлайн на кивизайм без проверок и звонков

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *