Има ли наде за револуцију истине?

Шта може да се деси ако постоји шанса да на чело италијанске државне телевизије РАИ дође Марчело Фоа, човек који се професионално бави разоткривањем опасних медијских манипулација водећих западних кућа које бесрамне лажи пласирају као истину у ударним телевизијским терминима и на насловним страницама новина? Управо оно што се ових дана дешава у Италији

Појавила се нова јабука раздора која озбиљно прети да изазове дефинитивни разлаз Силвија Берлусконија (82) и Матеа Салвинија (45), те доведе до коначног краја италијанског десног центра. Поготово што су Берлусконијева политичка звезда и харизма на заласку због позних година, озбиљних здравствених проблема и политичке истрошености, тако да чланство, али и страначки функционери масовно из његове Форца Италије прелазе у Салвинијеву Лигу национале коју, по резултатима најновијих агенцијских истраживања, подржава више од 40 процената бирача. Када се томе додају гласови Покрета пет звездица, Салвинијевог партнера у првој популистичкој европској влади, долазимо до импозантне цифре од 65 одсто Италијана којима је доста и званичне левице и деснице.

[restrict]

МАСКЕ СУ ПАЛЕ А јабука раздора сада је Марчело Фоа, кандидат за генералног директора италијанске државне телевизије РАИ којег је предложио Матео Салвини. У овој, иначе, формалној процедури гласања у оквиру Надзорног одбора државне телевизије, који чине представници свих парламентарних странака, одмах се знало да ће опозиција из редова Демократске странке и њихове бивше страначке колеге из нове партије „Слободни и једнаки“ гласати против. Али се рачунало да ће Фоа сигурно добити потребних 27 гласова, јер је Силвио Берлускони чврсто обећао да ће његових пет представника подржати „најбољег могућег кандидата“ за ову престижну државну функцију.
И онда се десио неочекивани обрт: Фоа није изабран! Добио је само 22 гласа (од Лиге и Покрета пет звездица) јер се Берлусконијевих пет посланика уздржало од гласања, односно изашли су из сале иако су врло добро знали да су управо њихови гласови пресудни за избор Фое за генералног директора државне телевизије.
Како је у питању једна од стратешких државних функција, која је одувек била својеврстан победнички „ратни плен“ сукобљених политичких опција и идеологија, сада су коначно пале маске и свима је постало јасно да су идеолошке поделе на левицу и десницу дефинитивно превазиђена категорија и да се политичка борба данас искључиво води између популиста и суверениста с једне стране, и естаблишмента, с друге, односно оних који гласачима нуде нешто ново и оних који већ деценијама нуде исто: обећавају боља времена, по потреби се називају левичарима или десничарима, али су, нажалост, једна те иста прича коју је народ прозрео и дефинитивно јој окренуо леђа.
После овога Салвини се хитно састао с Берлусконијем у једној миланској болници где је лидер Форца Италије смештен ради оксигенације крви. Силвио се жалио на тропску врућину, умор, болове у леђима, али је постиђено ћутао о срамној издаји. У међувремену су процуреле информације да иза свега стоји притисак из иностранства. Ни мање ни више, него баш Жак Атали, сива еминенција свих француских председника, укључујући и Емануела Макрона за којег поносно тврди да је „дечко његов производ“. Наиме, Атали је позвао свог старог пријатеља Ђорђа Наполитана, бившег италијанског председника, и замолио га да под хитно спречи избор Марчела Фое. Задатак је поверен председнику Европског парламента Антонију Тајанију, који га је здушно обавио надајући се награди – продужењу мандата. Инсистирао је да Берлускони нареди својима да се елегантно повуку с гласања и напоменуо да ће се Салвини примирити и предложити неког другог.
Међутим, Салвини је по ко зна који пут доказао да је доследан: бесно је поручио да Фоа остаје на челу РАИ без обзира што није изабран, будући да закон предвиђа да најстарији члан већа државне телевизије може да обавља и функцију председника и то као вршилац дужности. И запретио да ће напустити коалицију уколико колеге из Форца Италије на следећем гласању не подрже Марчела Фоу.

ЛАЖИ, ВРЕЂАЈ И УВАЉАЈ У КАТРАН И ПЕРЈЕ Чим се сазнало да је кандидат владајуће коалиције за првог човека државне телевизије Марчело Фоа, одмах је отпочела и оркестрирана и не баш елегантна кампања против њега. Тако је шеф посланичке групе Демократске странке Андреа Маркучи изјавио да се треба борити свим средствима и спречити да један фашиста, расиста и хомофоб дође на чело РАИ. Занимљиво је да је Фоа, иначе један од најбољих италијанских новинара, у овом новонасталом хистеричном хаосу назван и новинарским дилетантом, патолошким лажовом који шири лажне вести, иако аутори поменутих коментара врло добро знају да се баш Фоа већ годинама бори управо против тих истих лажних вести; од Ирака, бивше Југославије, Либије, Украјине, Сирије… И да своје коментаре врло прецизно документује, да не избегава дебате с неистомишљеницима који пак упорно избегавају да се суоче с њим.
Фоа је назван и битангом, Путиновим плаћеником, издајником, јефтиним лоповом који пљује по државним институцијама и Уставу… Најдаље је отишао Емануеле Фиано, посланик из редова Демократске странке и аутор чувеног закона о забрани апологије фашизма (врло нејасног штива по коме испада да сваки глас против политичке коректности и њеног једноумља аутоматски бива етикетиран као „апологија фашизма“), пошто је све „демократске и прогресивне снаге“ позвао на устанак: „Ко вређа и презире председника Серђа Матарелу је човек без морала, поштовања према држави, закону, али и особа без елементарне човечности. Пробудимо се! Они хоће да згазе нашу државу, али ми ћемо је до последњег даха бранити од ових нових варвара.“ Опасне речи, поготово што ово позивање на збијање редова и поделу на „наше и њихове“ сваком здраворазумском човеку леди крв у жилама јер директно позива и на почетак грађанског рата.
Иначе, први неопростиви грех Марчела Фое је што је крајем маја објавио твит поводом одбијања италијанског председника Серђа Матареле да прихвати изборну вољу грађана: „Смисао Матарелиног говора је: Ја не полажем рачуне Италијанима, већ само светској финансијско-берзанској елити и Европској унији. То у нашем уставу не пише. И одвратно је!“
Фоа је затим „згрешио“ и када је дигао свој глас против неконтролисаног прихватања миграната и разоткрио многе мутне радње и огроман новац који се слива у џепове бројних левичарских душебрижника. Врхунац „ужаса“ је био када је на свом фејсбук профилу, као доказ да се ради о прљавој медијској манипулацији, објавио фотографију извесне нигеријске мигранткиње Жозефе, мученице и жртве тортуре о којој су водећи италијански медији данима објављивали срцепарајуће приче. Видимо жену чије би руке могле да буду реклама за неки маникир салон – у првом плану су неговани дуги нокти и блистави лак црвене боје…
За политички коректну елиту ништа мање шокантна није његова борба против агресивног наметања џендер идеологије, а поготово изјава да је „наводна битка за заштиту и права ЛГБТ мањине перфидна игра да се природни сексуални идентитет већине доведе у питање“. Наиме, по Марчелу Фои све је до танчина испланирано тако да се људи збуне и на крају погубе у тражењу свог сексуалног идентитета. И да тако не размишљају зашто су без посла и зашто раде све више за све мање новца.
Најновија вест некада угледног недељника „Еспресо“ је да управо Марчело Фоа чува тајну о нестанку 45 милиона евра државног новца, који је својевремено Лига за Север „проневерила“. Наиме, ради се о финансијској афери од пре десетак година за коју је већ оптужен бивши лидер Умберто Боси. А која је, гле чуда, васкрсла управо када је нова Салвинијева Лига постала озбиљни политички играч и запретила да неће променити само Италију већ и читаву Европску унију. Узалудна су била сва Салвинијева правдања да у време када је са страначког рачуна нестао поменути новац, иначе намењен за предизборну кампању, није био ни члан странке. Пресуда суда у Ђенови, на коју је недавно уложена жалба, немилосрдна је: док се не пронађе тих мистериозних 45 милиона, рачун Лиге ће бити блокиран. Марчело Фоа је на поменуту новинарску инсинуацију без икаквих аргумената, осим детаља да живи у Лугану, одговорио тужбом. И нагласио да су швајцарски судови озбиљни и да ће господа из „Еспреса“ постати свесна у какву су баруштину претворили некада угледни недељник када им стигне милионски рачун за плаћање одштете за дифамацију.

КО ЈЕ МАРЧЕЛО ФОА? И логично, овде се поставља питање: Ко је заиста тај Марчело Фоа? Рођен је 1963. у Милану, где је дипломирао на факултету политичких наука. Следе године новинарског шегртовања и бриљантно положен испит за приступ у Италијанско удружење професионалних новинара од чије је комисије добио и специјалну награду 1989. године. Легенда италијанског новинарства Индро Монтанели га позива у свој дневник „Ђорнале“. Фоа је касније изјавио да му је Монтанели био и остао професионални узор и то баш због његове учитељске новинарске мантре: „Чињенице, колеге, само чињенице! И само истина. Коментаре препустимо читаоцима.“
Следи блистава каријера специјалног извештача тако да су у историју европског новинарства ушли многи његови врло луцидни и пророчки текстови о немачком уједињењу, распаду СССР-а, Европској унији и италијанском уласку у еврозону. Већ десетак година живи у Швајцарској где на Универзитету у Лугану предаје међународну политику и новинарство, води издавачку кућу и истоимени дневник „Коријере дел Тичино“. Суоснивач је Опсерваторије европског новинарства која врло критичким коментарима прати медијски рад водећих европских медија; аутор је веома посећеног блога Cuore del Mondo (Срце света). Марчело Фоа поседује двојно држављанство, италијанско и швајцарско, ожењен је и отац је троје деце. У интервјуу за италијанско издање женског часописа „Мари Клер“ изјавио је да је срећан човек јер поштено и искрено ради оно што воли. И да зато мирно спава.

ГОСПОДАРИ МЕДИЈА

Марчело Фоа је аутор књиге „Господари медија – Спин доктори и манипулација јавношћу у служби власти“, чији је тираж од 250.000 примерака у Италији распродат за само недељу дана. Књига је објављена и у српском преводу (Clio) и уз присуство аутора представљена 3. априла 2018. у просторијама Културног центра Београда. Том приликом Фоа је изјавио: „Није лако продрети у свет спин доктора. Идите у било коју књижару и потражите неко дело посвећено овој теми. Понудиће вам обимну литературу о изборним стратегијама, али о институализованом спину не постоји, практично, ништа. Немојте имати илузија да ћете пронаћи спин доктора који је спреман да вам повери своје тајне и никада ниједан од њих вам неће јавно признати да је бесрамни лажов и манипулатор.“
„Спин доктори су за време рата у БиХ и на Косову наметнули frame (оквир) и обавеза сваког новинара који је рачунао на неку уносну каријеру била је да понавља да су Срби зли и ружни. Да су то нови нацисти и да је Слободан Милошевић нови Хитлер. То је утицало на западно јавно мњење. Када се после много година у Хагу утврдило да Милошевић није био крив за геноцид, за истину је било касно. Од рата је прошло много година, Милошевић је већ био мртав и истина више никога није занимала. Али је у колективном памћењу целог света он остао нови Хитлер, одговоран за сва зла која су се десила у бившој Југославији… Џејмс Харф, директор пи-ар агенције Рудер и Фин признао је и врло детаљно описао како је утицао на америчко јавно мњење да прихвати оквир по којем су Срби лоши, а Хрвати и Муслимани добри момци. Посебно је био поносан што је успео да убеди чак и америчке Јевреје да су Срби нацисти одговорни за масовне гробнице. На питање да ли је имао доказе о тим масовним гробницама, одговорио је да није. А онда је, без имало гриже савести, додао да његов посао није да утврђује истину, већ да шири информације које иду у корист његових клијената“, написао је Марчело Фоа у својој књизи.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *