Почетна / Интервју / Горан В. Ђорђевић: „Овера“ урушеног правосудног система

Горан В. Ђорђевић: „Овера“ урушеног правосудног система

Последњи трагични догађај у српској адвокатури, убиство познатог београдског адвоката Драгослава Мише Огњановића, представља брутални приказ урушавања правног поретка у целини. Тиме пуцањ у адвоката јесте пуцањ у правосудни систем. При томе, овај трагични догађај представља звоно које звони на узбуну указујући на забрињавајући статус не само адвоката већ и других носилаца правосудних функција у Србији

Пише Невенка  Стојчевић Фотографије Лична архива

Недавно, гнусно убиство познатог београдског адвоката Драгослава Мише Огњановића поново је на болан начин отворило питање – куда иде српско друштво и шта се догађа с реформом правосудног система као једног од темеља правне државе. До одговора смо покушали да дођемо у разговору с др Гораном В. Ђорђевићем, перспективним адвокатом млађе генерације из Ниша, човеком који адвокатуру сматра неодвојивим делом нарушеног правосудног система Србије.

Адвокатска комора Србије и Адвокатска комора Београда организовале су поводом убиства угледног адвоката Драгослава Мише Огњановића седмодневну обуставу рада, под мотом да је „напад на адвоката напад на правосуђе“. Шта је суштински разлог „пуцања“ у правосудни систем Србије?

Последњи трагични догађаји у српској адвокатури представљају брутални приказ урушавања правног поретка у целини. Тиме пуцањ у адвоката јесте пуцањ у правосудни систем. При томе, овај трагични догађај представља звоно које звони на узбуну указујући на забрињавајући статус не само адвоката већ и других носилаца правосудних функција у Србији. У таквим околностима адвокати постају жртве своје професије плаћајући највишу могућу цену.

Годинама уназад слушамо о реформи правосудног система у коју ЕУ улаже велике паре. Да ли је та реформа, и поред свега, спорна, и какав је однос између правосуђа и адвокатуре у времену које живимо?

Ситуација у правосуђу Србије представља парадигму процеса којем смо сви изложени већ неколико деценија, с тим што је у правосуђу тај процес највидљивији јер су последице у њему најтеже. Реформа јесте покренута са циљем да наше друштво буде правно уређено и да се развија у складу с моралним нормама које кроз историју носе свако друштво, па и српско. Међутим, српско друштво уопште, и правосуђе, суочени су са експериментима који показују резултате. То је на првом месту губитак вере у правну државу, у правду уопште. Зато су тако учестале појаве „узимања правде у своје руке“. Човек може овако или онако да поднесе повећање или смањење плата и пензија, али осећање обесправљености, осећање да се до правде тешко стиже претвара се у осећање немоћи у очима обичног човека који од правосуђа, па и од адвокатуре као његовог неодвојивог дела, очекује правду.

Убиство адвоката сасвим сигурно не може решити вишедеценијске проблеме у правосуђу Србије, али одлука адвоката да ступе у штрајк доказује и њихово незадовољство радом свих учесника у судском процесу, почев од судова, тужилаштва, полиције… Какав је, у том смислу, значај управо оформљеног Сталног тела за праћење истрага свих напада на адвокате?

Адвокатура прати судбину читавог правосуђа, и адвокатура се од правосуђа не може одвојити. Потпуно је јасно да се све аномалије и слабости правосуђа одражавају и на адвокатуру. То су спојени судови. Наравно, цену плаћају грађани који од правосуђа и од адвокатуре с правом имају велика очекивања. Када се те основе поремете, сви постају лака мета. Зато је значајно брзо привођење правди починилаца овог и сваког другог напада на носиоце правосудних функција. У том смислу рад формираног Савета заслужује подршку и помоћ.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *