Почетна / БРОЈ 532 / Добрица Ћосић – Од одбране до oслобађања од Косова!

Добрица Ћосић – Од одбране до oслобађања од Косова!

СРПСКА КОБ У ИСТОРИЈИ КОЈУ ЖИВИМО

Да ли је стварни творац идеје о разграничењу с косметским Албанцима писац и државник именован као „отац и савест српске нације“? Шта је те давне 1991. одлучило да док јавно брани српско Косово и Метохију, Ћосић размишља о територијалном разграничењу ове покрајине, да би неколико година касније овај приватни став учинио јавним? Да ли су пресудни били Ћосићево „лично очајање и посебна психологија“? Одговоре на ова и друга важна питања о сукобу Срба и Албанаца, као и о догађајима који су створили актуелне прилике на КиМ, ексклузивно објављујемо из рукописа будуће књиге аутора овог текста: Политика и Добрица Ћосић

Косовском питању Добрица Ћосић је посветио бројне текстове; трагедију Косова записује у Личној историји једног доба, објавио је књигу Косово („Новости“, 2004). Већину ставова и погледа на косовско питање Ћосић понавља и брани у књигама У туђем веку 1 (2011) и У туђем веку 2 (2015).
Косово је део комунистичке и антикомунистичке политичке мисли Добрице Ћосића. Ношен вером у братство људи и народа и у долазак „срећне будућности“, Ћосић иде с албанским писцем Есадом Мекулијем на Косово и Метохију да помогне изласку албанске народности из културног заостајања. „Тамо, на Косову и Метохији, осетим инспиративан понос и радост, што сам Југословен и савременик потпуног оживотворења Марксовог интернационализма у политици, економији и култури, у целокупним друштвеним и људским односима“ („Политика“, 1958). Идеолошки занос је и у овој прилици гурнуо под тепих албанску борбу на КиМ од Призренске лиге 1878. до балиста у току Другог светског рата. Али тепих се мора подићи кад-тад.
Радост интернационализма почиње да се мути са ширењем обавештења о чињеницама српско-албанских односа на КиМ и обмањујућих политичких говора шиптарских комуниста. До Ћосића стижу гласови о притисцима делова албанске мањине на Србе а у једном кабинетском разговору 1963. године с Фадиљом Хоџом овај му потврђује да је циљ Албанца да остваре циљеве Призренске лиге.
Да се догађаји крећу у супротном смеру од Марксовог интернационализма, Ћосић се уверава 1966. године, када се врх југословенских комуниста с Титом на челу обрачунава с Александром Ранковићем. Оптужен је и од српских и шиптарских комуниста за „српски национализам на КиМ“. Ћосић сведочи о овом обрачуну и констатује да нико од српских комуниста није проговорио о албанском насиљу над Србима у Покрајини.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

У наредном броју:
Који су Ћосићеви разлози за ослобођење од Косова?

2 коментара

  1. Kakav nacionalista ?! Cosic je bio sitni komunisticki komesar koji je ogromnu statu nanaeo srpskim nacionalnim interesima.




    2



    1
  2. Apsolutno nevazno sta je on mislio i planirao, vazno je da je Ustav jedini koji definise u detalje sta i kako se treba vladati i to za sve, posebno politicare.Mogu politicari davati razne definicije i maglovite izjave da slude srpski narod , ali ostaje cinjenica da KiM po Ustavu i Rezoliciji 1244 SB UN sastavni deo drzave. Svaki onaj ko potpise kapitulaciju i potpise predaju KiM zato sto mu je naredjeno ili sto je ucenjen od nekoga. Svi taki politicari moraju odgovarati po Ustavu Srbije radi nepostovanja istoga. KiM su veoma bogati rudnim bogatsvima i to je razlog okupacije i radi geopolitickog polozaja. Sa pravim saveznicima moze se do pobede, nezuriti a i zasto bi zurili, jer ce se steci uslovi za vracanje u politicko pravni sistem Srbije dali ova ili neka buduca generacija Srba ce ga sigurno vratiti. Kada se to sredi nikada vise AP u Srbiji pod hitno ih ukinuti kao recidive komunizma




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *