ДА ЛИ СЕ СМАЊИЛА БОРБЕНА СПОСОБНОСТ ИЗРАЕЛСКЕ АРМИЈЕ?

На генерала Брика, заштитника права војника Израела, сручила се лавина оптужаба из израелског генералштаба. Повод је студија у којој се говори о тешкој кризи морала у ЦАХАЛ-у (Израелске одбрамбене снаге). Да ли има истине у оцени „да се једна од јачих армија света“, коју су постављали уз раме руској, преобраћа у „гомилу неспособњаковића“

У Израелу се наставља бурно разматрање студије коју је недавно објавио заштитник права војника тамошње војске генерал-мајор Брик, јер је студија у којој се говори о тешкој кризи у ЦАХАЛ-у (Израелске одбрамбене снаге) представљена и у државном парламенту – Кнесету. Представници генералштаба су, у своју одбрану, навели да се генерал Брик бавио нечим што није у његовој надлежности. У студији, цитирамо, генерал наводи: „ЦАХАЛ није спреман за рат, нема пуномоћја, ни кадрове, ни базе података, ни могућности да дефинише да ли је нешто тако или није.“

[restrict]

ПРОБЛЕМ С КАДРОВИМА Према студији, у ЦАХАЛ-у постоји „проблем с кадровима“, посебно у копненој војсци. Брик се позива на жалбе војника, који указују на тешку моралну кризу у армији, док се више команде не интересују за проблеме припадника копнених јединица. Млади официри напуштају службу због превеликих обавеза, одсуства перспективе и лоших награда за рад (не мисли се само на плате), а када оду, нема ко да их замени. Брик оцењује да на официрским положајима остају само просечни војници, и цитира једног пуковника: „Ситуација је веома лоша, људи се боје да говоре отворено, јер уколико то учине, сматрају их издајницима.“
Израелско издање „MIGnews“ сабрало је мишљења официра ЦАХАЛ-а, који су, уз услов да остану анонимни, подржали генерала Брика. „Ништа се не сме критиковати, нити се сме отворено говорити о постојећим проблемима… Генерали један другом показују презентације на којима је све предивно, што нема никакве везе с реалношћу. Рука руку мије, а ми смо се претворили у гомилу смећа“, наводе речи неименованог команданта бригаде.
Војном омбудсману одговорио је и начелник генералштаба ЦАХАЛ-а, генерал-лајтант Гади Ајзенкот, који уверава јавност (и парламентарце) „да обука и оперативна готовост израелских одбрамбених снага говори о великим могућностима и доброј обучености наших војника, уз упоредно откривање проблема и енергичног рада на њиховом елиминисању“. Могућности и спремност ЦАХАЛ-а показане су и прве недеље августа за време вежби северног војног округа, што обухвата и Голанску висораван која се налази уз Сирију. Начелник је подсетио на прецизне ударе ратног ваздухопловства Израела на сиријској териорији, као и по борбеним положајима Хамаса у сектору Газе. Додао је да је 5. августа на вежби специјалаца „Маглан“ (својевремено су се истакли на гушењу палестинске Интифаде) показана завидна борбена спремност. Поред свега, израелска армија продужава да негује имиџ најспособније силе на Блиском истоку, јер „ни један једини пут нису изгубили у рату са суседима“, као и једне од најбољих армија света, која може стати уз раме руској војсци.

ВАТРЕНА МОЋ Чињенице су, изгледа, нешто другачије. Према међународним рејтингу „Глобал фајерпауера“ ЦАХАЛ је 2014. оцењиван као 11. армија света, а 2018. као 16. Руска војска је према истом извору на другом месту у свету. Традиционални противници Израела, на пример либански проирански покрет Хезболах, све чешће иступају са потцењивачким изјавама, што раније није био случај. Лидер Хезболаха шејх Хасан Насрала, у говору поводом прославе 12 година од завршетка либанског рата, нагласио је: „Хезболах је данас најјача армија на Блиском истоку и није јој тешко да поново разбије Израел.“ Иако ову изјаву многи доживљавају као пропаганду, експерти, посматрајући оцене из региона и света о стању у израелскј армији, у контекту оцена генерала Брика, сматрају да нападнути омбудсман није преувеличао проблеме ЦАХАЛ-а.
Бивши шеф израелске специјалне службе Натив Јаков Кедми објашњава ово недостатком озбиљних претњи за Израел. Тренутно је јавно мњење против давања било каквих привилегија војницима. „Смисао се може свести на следеће: услови који се нуде припадницима израелске армије, не регрутима већ професионалним војницима, могу довести до смањења квалитета кадрова, као и општег пада квалитета официрског састава. А све зато јер ће способнији људи тражити алтернативе на цивилном тржишту рада уколико им војна служба не омогући боље услове“, појаснио је Кедми. Тачно је, наставља бивши шеф специјалне службе, да издржавање армије кошта, па је почело умањивање и плата, и пензија и укидања фондова за професионалне војнике итд. Осим тога, нестало је и мотивације за служење у армији која се раније заснивала на осећању опасности и потребе да се све снаге усмере на одбрану државе, јер је нестало објективних претњи за Израел из његовог непосредног окружења.
У истом духу изјаснио се у војни аналитичар и публициста Израел Шамир, који је био један од бораца десантних јединица и учесник у рату „Судњег дана“ почетком 70-их прошлог века, а сада критичар израелске политике. Постоји проблем с мобилним телефонима, приметио је Шамир. „Војници проводе много времена на друштвеним мрежама. Противник преко њих може да сазна и планове и расположење војника. Израелска армија је купила за 100 милиона долара телефоне с повећаном крипто заштитом, али нико не зна где су завршили. Зна се да нису код војника. У Гази су, да не говоримо о другима, научили да прислушкују војничке телефоне и тако сазнају где су и шта намеравају. Иако је ово техничко питање, оно урушава морал.“ Такође, неки официри се „животињски односе према својим војницима“, чега раније није било. Узрок је очигледан. Војска је велика, а дуго није ратовала. Преостало јој је да патролира око караула на окупираним територијама, а народ је тамо без оружја. Последњи пут израелска армија је ратовала, и то с тешким последицама, 2006. године. Тако је било јер су војници испуњавали обавезе пазећи да их не оптуже „за малтретирање“ цивила. На другој страни о борбеној спремности неке армије могуће је судити само у току рата, све остало почива на рационалном расуђивању и веровању у конкретне податке.

[/restrict]