Почетна / Свет / ДА ЛИ ЈЕ ЛЕЊИН ИЗДАО АСАНЖА?

ДА ЛИ ЈЕ ЛЕЊИН ИЗДАО АСАНЖА?

Каква судбина чека човека који је постао глобални симбол слободе говора и борбе обичног грађанина против државних лажи, манипулација, лицемерја, цензуре и надзора? Хоће ли оснивач „Викиликса“ морати да напусти уточиште у амбасади Еквадора и суочи се с потенцијалном смртном казном уколико буде изручен Сједињеним Државама?

У време када се појачава прогон дисонантних гласова и то не само оних за које би се могло рећи да су „контроверзни“ као што је Алекс Џонс и његов „Инфо ворс“, који је протеран са свих друштвених платформи од „Јутјуба“ до „Фејсбука“, него и оних умерених попут бившег америчког дипломате, а сада извршног директора Рон Пол института Питера ван Бурена, по свему судећи решава се и судбина тренутно најпознатијег глобалног дисидента Џулијана Асанжа. Неки, попут уредника „Интерсепта“ (једног од најугледнијих „алтернативних“ медија) Глена Гринвалда, верују да је ово питање већ решено и да се само чека повољан тренутак за предају Асанжа британским властима које би га, како се страхује, одмах изручиле Вашингтону. Председник Еквадора Лењин Морено ће „ускоро склопити, ако то већ није учинио, споразум о предаји Асанжа Британији у наредних неколико недеља“, објавио је Гринвалд позивајући се на извор близак еквадорском Министарству спољних послова и председничком кабинету.

Гринвалд, иначе чувен после серије текстова о америчким програмима за надзор заснованим на документима које је јавности доставио бивши сарадник америчке Националне агенције за безбедност Едвард Сноуден, наводи да би Асанж у „најбољем случају“ остао у британском заточеништву. „Највећа бизарност Асанжовог случаја је то што је практично затворен већ осам година иако никада није ни оптужен, а камоли осуђен за било какав злочин, а то ће се, готово је извесно, продужити када га Еквадор преда Британији. Једини познати кривични процес са којим се Асанж тренутно суочава је налог за хапшење из 2012. због ’нејављања суду’, што је суштински мањи прекршај кауције начињен када је затражио азил у Еквадору и није се појавио пред судом који је одлучивао о томе треба ли га изручити Шведској где је, у то време, био оптужен за силовање“, навео је он. Овај прекршај по британском законодавству кажњава се затвором у трајању до три месеца и новчаном казном. Британски тужитељи могли би, међутим, тврдити да се овде не ради о кршењу кауције, него о непоштовању суда, за шта је предвиђена казна до три године затвора. У овом контексту важно је напоменути да је Шведска 2017. одбацила и последње оптужбе против Асанжа, као и да су УН фебруара 2016. процениле да је његово заточеништво у Британији „арбитрарно“ и самим тим противзаконито. Британија, дакле, тренутно жели да ухапси Асанжа јер је избегао налог за хапшење због одбачених оптужби и то супротно одлуци УН.

Слично Гринвалду размишља и бивши председник Еквадора Рафаел Кореа, који је Асанжу и дао политички азил и дипломатски пасош Еквадора, а који се сад и сам налази на потерници због оптужби нових еквадорских власти да је организовао отмицу једног политичког противника. „Бојим се да су Асанжови дани у нашој амбасади одбројани“, рекао је он и додао: „Можете бити уверени да је он (Морено) лицемер. Он већ има споразум са САД о томе шта ће бити с Асанжом, а причом о дијалогу само покушава да прогура горку пилулу.“ Морено „прича о дијалогу, али све је већ договорено са британском владом, посебно после посете потпредседника (САД Мајка) Пенса Еквадору пре неколико недеља“, рекао је Кореа.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *