ДА ЛИ ЈЕ ЛЕЊИН ИЗДАО АСАНЖА?

Каква судбина чека човека који је постао глобални симбол слободе говора и борбе обичног грађанина против државних лажи, манипулација, лицемерја, цензуре и надзора? Хоће ли оснивач „Викиликса“ морати да напусти уточиште у амбасади Еквадора и суочи се с потенцијалном смртном казном уколико буде изручен Сједињеним Државама?

У време када се појачава прогон дисонантних гласова и то не само оних за које би се могло рећи да су „контроверзни“ као што је Алекс Џонс и његов „Инфо ворс“, који је протеран са свих друштвених платформи од „Јутјуба“ до „Фејсбука“, него и оних умерених попут бившег америчког дипломате, а сада извршног директора Рон Пол института Питера ван Бурена, по свему судећи решава се и судбина тренутно најпознатијег глобалног дисидента Џулијана Асанжа. Неки, попут уредника „Интерсепта“ (једног од најугледнијих „алтернативних“ медија) Глена Гринвалда, верују да је ово питање већ решено и да се само чека повољан тренутак за предају Асанжа британским властима које би га, како се страхује, одмах изручиле Вашингтону. Председник Еквадора Лењин Морено ће „ускоро склопити, ако то већ није учинио, споразум о предаји Асанжа Британији у наредних неколико недеља“, објавио је Гринвалд позивајући се на извор близак еквадорском Министарству спољних послова и председничком кабинету.

Гринвалд, иначе чувен после серије текстова о америчким програмима за надзор заснованим на документима које је јавности доставио бивши сарадник америчке Националне агенције за безбедност Едвард Сноуден, наводи да би Асанж у „најбољем случају“ остао у британском заточеништву. „Највећа бизарност Асанжовог случаја је то што је практично затворен већ осам година иако никада није ни оптужен, а камоли осуђен за било какав злочин, а то ће се, готово је извесно, продужити када га Еквадор преда Британији. Једини познати кривични процес са којим се Асанж тренутно суочава је налог за хапшење из 2012. због ’нејављања суду’, што је суштински мањи прекршај кауције начињен када је затражио азил у Еквадору и није се појавио пред судом који је одлучивао о томе треба ли га изручити Шведској где је, у то време, био оптужен за силовање“, навео је он. Овај прекршај по британском законодавству кажњава се затвором у трајању до три месеца и новчаном казном. Британски тужитељи могли би, међутим, тврдити да се овде не ради о кршењу кауције, него о непоштовању суда, за шта је предвиђена казна до три године затвора. У овом контексту важно је напоменути да је Шведска 2017. одбацила и последње оптужбе против Асанжа, као и да су УН фебруара 2016. процениле да је његово заточеништво у Британији „арбитрарно“ и самим тим противзаконито. Британија, дакле, тренутно жели да ухапси Асанжа јер је избегао налог за хапшење због одбачених оптужби и то супротно одлуци УН.

Слично Гринвалду размишља и бивши председник Еквадора Рафаел Кореа, који је Асанжу и дао политички азил и дипломатски пасош Еквадора, а који се сад и сам налази на потерници због оптужби нових еквадорских власти да је организовао отмицу једног политичког противника. „Бојим се да су Асанжови дани у нашој амбасади одбројани“, рекао је он и додао: „Можете бити уверени да је он (Морено) лицемер. Он већ има споразум са САД о томе шта ће бити с Асанжом, а причом о дијалогу само покушава да прогура горку пилулу.“ Морено „прича о дијалогу, али све је већ договорено са британском владом, посебно после посете потпредседника (САД Мајка) Пенса Еквадору пре неколико недеља“, рекао је Кореа.
[restrict]

ЛАЖНА ХУМАНОСТ Чудноват, али потпуно очекиван детаљ у садашњој ујдурми око Асанжовог боравка у амбасади Еквадора у Лондону је чињеница да и британске и еквадорске власти своју жељу за укидањем азила оснивачу „Викиликса“ правдају хуманим мотивима и бригом за његово здравље. „Наша је жеља да се ово (Асанжов боравак у амбасади) оконча и желели бисмо да осигурамо да ако изађе из амбасаде, буде трениран на хуман и одговарајући начин“, рекао је високи званичник Форин офиса Ален Данкан. „Први приоритет био би да се побринемо за његово здравље, које мислимо да се погоршава“, рекао је он. „Да неко буде тако дуго тако затворен представља кршење људских права“, изјавио је Морено и додао да „Еквадор жели да обезбеди да ништа не угрожава његов живот“. Испада да они који желе да Асанжу укину азил и због чијег се прогона већ шест година налази у заточеништву више брину о његовој добробити и благостању, него он сам и да његови напори да избегне изручивање Вашингтону у ствари представљају суицидални чин. Следећи ову логику, његово извлачење из амбасаде и пребацивање у затвор (свеједно британски, или амерички) представљало би „хуманитарну интервенцију“ баш као што су то била и бомбардовања народа и држава које су САД и Британија нападале протеклих деценија. Да је британска забринутост за Асанжово здравље искрена, они би проблем његовог заточеништва у нехуманим условима одавно решили на врло једноставан начин – тако што би му гарантовали да га неће изручити Сједињеним Државама, али уместо тога званични Лондон упорно одбија да се о том питању изјасни.

С друге стране, више је него јасно да сада Велика Британија и Еквадор, а раније и Шведска, малтретирају Асанжа због жеље Вашингтона, тамошњег (бившег) естаблишмента и „дубоке државе“ да се овом човеку освете због тога што је светској јавности разоткрио њихову ружноћу и поквареност. Како и сам Си-Ен-Ен, главно гласило „дубоке државе“, извештава, Морено намерава да Асанжа изручи британским властима „под притиском САД“. „Новоизабрани председник Еквадора Лењин Морено је под све већим притиском САД да протера Асанжа, тврде извори“, јавио је Си-Ен-Ен 25. маја ове године. Амерички министар правде Џеф Сешонс изјавио је априла 2017. да је хапшење Асанжа његов „приоритет“ и да министарство под његовом управом „увелико ради на оптужници“.

Да овде није реч о потрази за правдом или истином, него о простој жељи америчке „дубоке државе“ и естаблишмента за осветом због срамоте коју им је Асанж нанео, говори и чињеница да је Вашингтон одбио Асанжову понуду за парцијални имунитет у замену за његову помоћ у расветљавању афере око хакерског упада на сервер Демократске странке у време председничких избора у овој земљи. „У пролеће 2017. један од Асанжових адвоката Адам Волдмен преговарао је са Министарством правде о могућем споразуму о ограниченом имунитету за оснивача ’Викиликса’ и безбедан одлазак из амбасаде у Лондону на разговоре са америчким званичницима. У замену Асанж би обезбедио техничке информације Сједињеним Државама за брисање са списка одређених осумњичених за објављивање хакованих имејлова Демократске странке кључних за аферу с Русијом, идентификацију рањивости компјутерских система ЦИА и о мерама заштите одређених осетљивих информација које би ’Викиликс’ објављивао у будућности“, навео је истраживачки новинар Џон Соломон у угледном вашингтонском политичком дневнику „Хил“ 25. јуна. Према његовим сазнањима, овај споразум спречио је директор ФБИ из времена Обамине администрације Џејмс Коми. Други амерички истраживачки новинар Чарлс Ортел оценио је да је Коми повукао овакав потез да би заштитио себе и друге важне личности из Демократске странке. „Пре председничких избора 8. новембра 2016. Коми и други су веровали да би неке њихове активности могле да им обезбеде добре позиције код Хилари Клинтон која ће, како је већина претпостављала, лако победити Доналда Трампа. Њихове наде нису се, међутим, обистиниле и вероватно је да су многи из Обамине администрације, укључујући и бившег председника, били озбиљно забринути да би се ускоро могли наћи у правним проблемима“, па су, како је навео „одлучили да униште преговоре с Асанжом.“

Лењин Морено

МОРЕНОВА ДВОСТРУКА ИГРА Како пише чак и британски „Економист“, Морено је од доласка на власт уложио све напоре како би „покопао заоставштину свог претходника“, суверенистичког председника Рафаела Корее и да на сваки начин спречи његов повратак на власт. Поред већ поменутог налога за хапшење бившег председника расписаног због потпуно измишљене афере, Морено је у фебруару ове године одржао референдум са седам тачака од којих се највећи део односио на демонтирање система који је пре њега поставио Кореа и онемогућавања његовог повратка на власт. „Референдум је део Моренових напора да политички сахрани свог претходника“, навео је „Економист“. Иако западњачки „Економист“ то не каже отворено, јасно је да је Морено својим потезима издао свог претходника, али и ментора Рафаела Кореу, једног од предводника суверенистичког и левичарског покрета у Јужној Америци који је наставио дело преминулог председника Венецуеле Уга Чавеса. Попут Чавеса, Кореа који је владао Еквадором од 2007. до 2017. освојио је срца и поштовање милиона сиромашних Еквадораца покренувши великодушне програме здравствене и социјалне заштите. Истовремено, замерио се моћној пословној заједници и медијима главног тока угрожавајући њихове интересе борбом за социјалну правду. Морено је током највећег дела Кореине владавине био потпредседник Еквадора (од 2007. до 2013). Пошто је Кореа одлучио да се не кандидује на изборима 2017, његово место заузео је Морено, а вест о његовој кандидатури јавности је саопштио управо Кореа. Уз снажну Кореину помоћ, Морено је на другом кругу избора 2. априла 2017. победио десничарског кандидата Гијерма Ласа. Свега неколико месеци од изборне победе, међутим, Морено је почео да окреће леђа свом бирачком телу, партији и бившем ментору да би скочио у загрљај банкарских и пословних елита и ушао у отворени сукоб с Кореом.

С обзиром на овако бестидну и бескрупулозну издају свог некадашњег ментора и, могло би се рећи, политичког оца, шта треба очекивати од Морена када је у питању Џулијан Асанж? Имајући у виду остале чистке (у шта спада и хапшење и осуда бившег Кореиног потпредседника, а Мореновог партнера током избора Хорхеа Гласа) и темељну демонтажу Кореиног система на унутрашњем плану, исто би се могло очекивати и на спољном плану. Практично одмах пошто је учврстио власт, Морено је поново покренуо безбедносне пројекте у сарадњи са САД, укључујући и куповину америчког оружја, радарских система и друге опреме. Да ће жртва овог подухвата неминовно постати и Асанж, било је јасно већ крајем марта када је, по Мореновој наредби, Асанжу искључен интернет у амбасади Еквадора, чиме је практично стављен у потпуну изолацију. Сада је преостало само да му буде укинут азил и да буде изручен Британцима и Американцима на милост и немилост.      

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *