Боље електрошокови него размишљање!

Погубан утицај друштвених мрежа и видео-игара на психу младих

Живот у свету друштвених мрежа и видео-игара производи емотивно и интелектуално закржљале људе што остају на нивоу трогодишњег детета, који не само да су емотивно тешко оштећени него су и опасно социјално неразвијени, немају сопствени идентитет и неспособни су да пажњу задрже на једној ствари – погубни је закључак енглеске „научнице за мозак“, ветеранке племићке титуле Сузан Гринфилд, једне од кључних личности на истраживачкој катедри Универзитета у Оксфорду

У свету у коме владају глобалистички позициониране компаније, чији су производи и услуге мера свега, а зарада од њих ултимативни мотив због кога се стално стварају нови профитабилни подстицаји, чини се да су најисплативији потрошачи млади нараштаји јер је њихов живот у сваком смислу испуњен, па и доказан у бесконачном „он-лајн“ простору, односно у сајбер свету, ако се првом придружи и још захтевније и исплативије прожимајући свет игара. Та два света, први који је добио свеприхватљиво еуфемистичко, али орвелијански цинично име „свет друштвених мрежа“ и овај други, у који се од најмлађих дана урања у сваковрсно насиље, потпуну изолованост од стварности и свакодневног живота што резултује асоцијалношћу, свет видео-игара, јесу алфа и омега модерног живота младих, мада и не само њих. У сваком случају, огромне популације савременог света. Апсурдна последица живота у овим световима је та да су људи отуђенији једни од других више него икада раније иако су наводно константно у контакту, „друштвено умрежени“, али и социопатски настројени такође више него икада пре, што је директна последица одрастања и псеудосазревања у ултранасилном окружењу видео-игара. То су отприлике кључни закључци научног истраживања тима експерата које је око себе окупила једна од, кажу, најцењенијих научница која се бави изучавањем људског мозга, британска баронеса, ветеранка у овој области Сузан Гринфилд, водећа личност на истраживачкој катедри Универзитета у Оксфорду, а доскора је била директорка Краљевског института Велике Британије која се деценијама бавила обољењима људског мозга, од Алцхајмерове и Паркинсонове болести, до ових које генеришу модерне технологије.

[restrict]

Људи прекомбинованог ума

„Научница за мозак“, како је зову енглески медији, где је иначе одавно заступљена и као гошћа у разним научним емисијама и као аутор, водитељ и предавач, још пре четири године скренула је пажњу књигом „Промена ума“, где су сумирана њена кључна открића у области којом се бавила, а која би се могла описати као утицај нове технологије на дечји мозак. Недавно се она осврнула на ту своју књигу у емисији који води на британској телевизији, а пошто је изнела врло контроверзне тврдње, заправо забрињавајуће и застрашујуће, постала је занимљива и за светске медије. Наиме, у међувремену стеченим сазнањима проширила је запажања из књиге „Промена ума“, где је изнела научне доказе да је утицај модерне технологије на развој младог, дечјег ума изузетан, чак кључно релевантан, односно да доводи до потпуног „прекомбиновања“ мозга. Доминантно присуство технологије утиче на наше животе, далеко више на оне најмлађе, посебно ако имамо у виду да данас постоје читаве генерације које су од првих дана својих живота под утицајем те технологије. Они не могу ни да замисле другачији свет, под утицајем модерне технологије постају друге особе, ум им дословно бива, како поменусмо, „прекомбинован“ . Деца су изгубила способности самосталног размишљања, међусобне комуникације и емпатије. Уместо тога они су бомбардовани правилима сајбер света у коме највише бораве. У том свету они непрестано добијају задовољење и награде за своје позитивне реакције на његове захтеве и правила, на диктат друштвених мрежа и играња игара које их оценама и на разне друге начине приморавају на самопотврђивање и непрекидно их усмеравају на жељено понашање, а што у суштини доводи до тога да у таквим околностима они губе моћ сопственог размишљања. Остају на нивоу трогодишњака којима је неопходан спољашњи утицај како би им се подстакла машта и уопште моћ опажања.
„У тој књизи сам предвидела“, каже бароница Гринфилд, „да ће људи остати на нивоу трогодишњег детета захваљујући психолошком прекомбиновању ума коме су изложени под утицајем видео-игара и друштвених мрежа. Данас смо окружени алармантно великим бројем људи који су емотивно закржљали, социјално неразвијени, без сопственог идентитета, неспособни да пажњу задрже на једној ствари. Отуда не треба да чуди невероватно откриће научника са Принстон универзитета који су били запањени што је приликом једног експеримента већина анкетираних студената радије пристајала да буде изложена електрошоковима него да десет минута – пазите само десет минута! – седи у самоћи и размишља! Проблем је, дакле, далеко већи и озбиљнији него што је био пре само четири године када сам о њему писала. Људима је данас неопходна непрестана стимулација из спољашње средине. Данашњи свет је све више настањен људима који више нису у стању да размишљају, како се то каже, својом главом. Они заправо више не умеју да размишљају и самим тим више немају своје мисли, свој став и однос према свету.“

Игара и игара

Резултат су, рецимо, деца која не читају књиге, која, још горе, не могу да обављају ни најједноставније радње што захтевају да се поштује известан ток и редослед током њиховог обављања, као што је баш случај с поменутим читањем књига. Они су константно изложени сасвим другачијим захтевима из света игара и комуницирања посредством друштвених мрежа. У тим је световима заступљена истовременост дешавања и реакција на њих. Све се, дакле, дешава у исто време и када сте у свету игара, временски редослед не постоји јер сте у могућности да се стално враћате из наводне садашњости у наводну прошлост или идете у будућност. Деци је, каже баронеса, потребнија обична кутија за играње од конзоле за видео-игре. Јер, уз кутију ће морати да користе машту која им је потпуно закржљала. Решење за санацију поражавајућег стања ума најмлађих изданака света окорелог у модерним технологијама у суштини је једноставан и исто толико компликовано немогућ. Осим простих игара које захтевају имагинацију и размишљање, врло је важно да деца почну да буду физички заједно, да поново науче да раде оно што су одувек, хиљадама претходних генерација спонтано радила – да се играју, причају приче, читају књиге, да буду физички активна. Гринвудова није стала само на књизи и јавним иступањима у којима је свет опомињала да производи емотивно и социјално оштећена бића, нарцисоидне особе без емпатије и способности да осете чак и самопоштовање, бића која су престрављена од размишљања, отуђена и безнадежно усамљена иако су стално присутна на друштвеним мрежама. Она се окреће и произвођачима видео-игара и творцима друштвених мрежа у намери да их подстакне да учине све што је у њиховој моћи да заштите децу од оваквог социјалног и емотивног сакаћења. Покренула је и иницијативу за увођење законске обавезе поменутим компанијама да буду мање агресивне приликом комуникације са својим конзументима, односно да воде рачуна о техникама, изузетно перфидним и смишљено усмереним да изазивају зависност којима привлаче публику. Баронеса сматра да је управо то место на коме је потребно почети лечење оболелог ума света. Спутати агресивно испирање мозга од стране компанија које зарађују милијарде у сајбер свету и омогућити људима да схвате да те компаније њима манипулишу а што би требало да иницира бунт против њих. Наравно, све је лакше рећи него учинити. Не само да се ниједна од тих компанија неће одрећи профита него се бољитка од њихове глобалистичке позиције неће одрећи ниједна држава, па самим тим неће ни покренути законску регулативу којом би било ко у овој профитабилној игри испирања мозга масама био принуђен да је евентуално, не дај Боже, промени, или макар мало ублажи. Уосталом, масом безумних зависника престрављених од сопственог размишљања далеко је лакше владати, зар не? Ко се игра не буни се. А то је једино битно. Игара и игара, данашња је изрека похлепних циника који покрећу свет.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *