Почетна / Дух времена / Боље електрошокови него размишљање!

Боље електрошокови него размишљање!

Погубан утицај друштвених мрежа и видео-игара на психу младих

Живот у свету друштвених мрежа и видео-игара производи емотивно и интелектуално закржљале људе што остају на нивоу трогодишњег детета, који не само да су емотивно тешко оштећени него су и опасно социјално неразвијени, немају сопствени идентитет и неспособни су да пажњу задрже на једној ствари – погубни је закључак енглеске „научнице за мозак“, ветеранке племићке титуле Сузан Гринфилд, једне од кључних личности на истраживачкој катедри Универзитета у Оксфорду

У свету у коме владају глобалистички позициониране компаније, чији су производи и услуге мера свега, а зарада од њих ултимативни мотив због кога се стално стварају нови профитабилни подстицаји, чини се да су најисплативији потрошачи млади нараштаји јер је њихов живот у сваком смислу испуњен, па и доказан у бесконачном „он-лајн“ простору, односно у сајбер свету, ако се првом придружи и још захтевније и исплативије прожимајући свет игара. Та два света, први који је добио свеприхватљиво еуфемистичко, али орвелијански цинично име „свет друштвених мрежа“ и овај други, у који се од најмлађих дана урања у сваковрсно насиље, потпуну изолованост од стварности и свакодневног живота што резултује асоцијалношћу, свет видео-игара, јесу алфа и омега модерног живота младих, мада и не само њих. У сваком случају, огромне популације савременог света. Апсурдна последица живота у овим световима је та да су људи отуђенији једни од других више него икада раније иако су наводно константно у контакту, „друштвено умрежени“, али и социопатски настројени такође више него икада пре, што је директна последица одрастања и псеудосазревања у ултранасилном окружењу видео-игара. То су отприлике кључни закључци научног истраживања тима експерата које је око себе окупила једна од, кажу, најцењенијих научница која се бави изучавањем људског мозга, британска баронеса, ветеранка у овој области Сузан Гринфилд, водећа личност на истраживачкој катедри Универзитета у Оксфорду, а доскора је била директорка Краљевског института Велике Британије која се деценијама бавила обољењима људског мозга, од Алцхајмерове и Паркинсонове болести, до ових које генеришу модерне технологије.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *