Почетна / Уводник / АВГУСТОВСКИ МРАЗ

АВГУСТОВСКИ МРАЗ

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

Док траје ово ужарено лето на планети која се прегрејава у дословном и другим једнако опасним значењима, грађани Србије – са не баш бројним изузецима – зебу од студени којој порекло није климатско! Хладноћа и „мраз“ какве могу да уприличе само колективни лоши предосећаји и стрепња пред ишчекиваним, а чини се неизбежним невољама, лето 2018. чине посебним: забораву се предаје представа о августу као времену доколичарења, времену које је вазда било доба када се мало радило, ништа ново осим забава почињало, а све што би од провода било захтевније с лакоћом „за јесен“ одлагало. Како се то скоцкало да према тзв. емпиријским утисцима закључимо да је зебња заменила традиционалну опуштеност, а из сећања готово ишчилела свест да је август у Србији одувек био богомдани врхунац најсрећнијег годишњег доба, лета? Јесмо ли, колективно, постали наџак народ, плашљив и депресиван толико да ману свему, па и лету, налазимо, или су нам се чула, прозорљиво, изоштрила за препознавања пристижућих тешких прилика, могуће великих губитака? У регистру најважнијих колективних претпостављених зебњи најутицајнији јесу Косово и страховање за његову даљу судбину, па отуда и питање је ли ту онај „чвор“ митске стрепње и неспокоја довољног да замрачи све што је око нас присно, познато и топло? Или нам је кључни расхлађивач насушни ММФ који је са својом најновијом темом очинске штедње и чувања нашег иметка од нас самих успео да масовно угуши наду у некакву (обећану!) мање оскудну сутрашњицу? Наслућује ли се веровање да ће живот бити лакши и лепши, стварност мање налик хаосу који слуђује, а рецимо штампа, поготову она таблоидна, уређенија и професионалнија, а њени јунаци нашег доба мање одвратни?

Анкета с питањем – шта вам упропашћује лето, и због чега вам је хладно и на плус 35 у хладу – није прављена, али нека скорашња стручно спроведена испитивања јавног мњења као да су између редова укључила и поменуту мустру за упит Србима. Анкетирани су се наиме изјашњавали о томе шта их највише узнемирава, односно од чега највише зебу. Резултати ове и других сличних анализа дали су обрисе имагинарне оптужнице и изјашњавања на околности лета украденог од грађана Србије којима су наместо летњег продуженог празновања наметнути животна зебња, осећање губитништва трајне „метафизичке зиме“.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *