АВГУСТОВСКИ МРАЗ

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

Док траје ово ужарено лето на планети која се прегрејава у дословном и другим једнако опасним значењима, грађани Србије – са не баш бројним изузецима – зебу од студени којој порекло није климатско! Хладноћа и „мраз“ какве могу да уприличе само колективни лоши предосећаји и стрепња пред ишчекиваним, а чини се неизбежним невољама, лето 2018. чине посебним: забораву се предаје представа о августу као времену доколичарења, времену које је вазда било доба када се мало радило, ништа ново осим забава почињало, а све што би од провода било захтевније с лакоћом „за јесен“ одлагало. Како се то скоцкало да према тзв. емпиријским утисцима закључимо да је зебња заменила традиционалну опуштеност, а из сећања готово ишчилела свест да је август у Србији одувек био богомдани врхунац најсрећнијег годишњег доба, лета? Јесмо ли, колективно, постали наџак народ, плашљив и депресиван толико да ману свему, па и лету, налазимо, или су нам се чула, прозорљиво, изоштрила за препознавања пристижућих тешких прилика, могуће великих губитака? У регистру најважнијих колективних претпостављених зебњи најутицајнији јесу Косово и страховање за његову даљу судбину, па отуда и питање је ли ту онај „чвор“ митске стрепње и неспокоја довољног да замрачи све што је око нас присно, познато и топло? Или нам је кључни расхлађивач насушни ММФ који је са својом најновијом темом очинске штедње и чувања нашег иметка од нас самих успео да масовно угуши наду у некакву (обећану!) мање оскудну сутрашњицу? Наслућује ли се веровање да ће живот бити лакши и лепши, стварност мање налик хаосу који слуђује, а рецимо штампа, поготову она таблоидна, уређенија и професионалнија, а њени јунаци нашег доба мање одвратни?

Анкета с питањем – шта вам упропашћује лето, и због чега вам је хладно и на плус 35 у хладу – није прављена, али нека скорашња стручно спроведена испитивања јавног мњења као да су између редова укључила и поменуту мустру за упит Србима. Анкетирани су се наиме изјашњавали о томе шта их највише узнемирава, односно од чега највише зебу. Резултати ове и других сличних анализа дали су обрисе имагинарне оптужнице и изјашњавања на околности лета украденог од грађана Србије којима су наместо летњег продуженог празновања наметнути животна зебња, осећање губитништва трајне „метафизичке зиме“.
[restrict]

У међувремену, умножили су се подстицаји који су овом августу дали одличја зимских студени. Поменућемо, у непотпуном списку, а с произвољним редоследом, неке маркантне августовске прилике, по којима ћемо овај лепи летњи месец упамтити на нелеп начин.

Најпре, упливом поменутог ММФ-а, брижног чуваркуће благостања сваког српског дома и породице, супротно јел’те осећању заштићености и ушушканости, Србима је постало – баш хладно: Нови споразум са ММФ-ом, популарно назван „чуваркућа“, склопљен је на 30 месеци и аутоматски се надовезује на претходни аранжман успешно окончан у фебруару ове године. Програм предвиђа, између осталог, реформу јавне управе, Пореске управе, а постоји предлог да се измени Закон о парафискалним наметима који ће омогућити њихово обједињавање и рационализацију. Неслућени бољитак објављен усред лета већ се наслућује, али посластица је налог да „Влада Србије решава проблеме јавних предузећа или кроз приватизацију или кроз стечај…“ Услед ових препорука српско министарство привреде послушно је расписало тендер за приватизацију, односно продају имовине ПКБ-а. Чуваркућа-распикућа је дакле затражио продају ПКБ-а, а Београђане, не мање и све Србе који не живе у престоници, али добро знају шта гигант ПКБ значи за националну економију и национални понос, намах је заболео стомак од лошег предосећања. Непоетично казано питање – ко ће владати трбухом Београда расхладило је емоције и машту грађана. Слика о још непознатом јунаку који ће постати домаћи Ивица Тодорић, и који ће радити за још непознатије газде у неком, условно речено, далеком Ситију из кога се вуку конци светске контроле над ресурсима, па и над производњом хране, не може да нас угреје па ма жива показивала оних несносних 35 степени. Кренула је прича, по ко зна који пут чуло се разумно упозорење познате метафоричне опомене да се породично сребро не продаје ни када изгледа да спаса другог нема и да тако баш мора. Наравно, то важи и када се речена драгоценост чува у тако неочекиваном обличју као што су, рецимо, говеда, овце и трактори, још више непрегледна поља и оранице, чија је укупна површина скоро једнака оној коју покрива Београд! Како онда август да буде разгаћени август кад је у новој студени личним жељама ближа, чак разумнија, идеја да се ушушкамо у што дебљи, топлији и за ударце непробојнији огртач? Хоћемо ли се огрнути таквим шињелом, шалом заштитити од претеће камџије лудила које „спасом привреде од губитника“ кожу сваког од нас шиба?

И када актуелне летње жеге буду календарска прошлост, знаћемо да су језа и дрхтавица због продаје ПКБ-а сада тек почеле, али да ће трајати (извесност у коју се грађани ове земље могу кладити) до многих будућих августовских врелина.

У овом августу Србе су на посебан начин „угрејали“ и Ангела Меркел, а потом и јаки човек косметске дубоке државе Кадри Весељи. Поменимо најпре канцеларку Немачке и њено циљано летње расхлађивање духова на нашем делу западног Балкана. Поводом размишљања о могућем разграничењу са Албанцима на Космету, она је одбрусила: „Нема промена граница на Западном Балкану, то изгледа мора сваки пут да се понавља.“ Овдашњи експерти за одгонетање запретаних мисли легендарне Мути тврде да је њен став близак залагању за „креативно решење које у Немачкој очекују од Србије, од које, такође, очекују да не спречава чланство Косова у свим међународним организацијама, укључујући и УН“, уз напомену да „то можда не говоре толико јасно у јавности, али говоре врло јасно на свим састанцима са представницима свих земаља на Балкану“.

Председник Скупштине Косова и лидер Демократске партије Косова Кадри Весељи пак каже да се „никада неће преговарати о промени косовских граница, јер Косово је јединствено и није подељено на север и југ. Никада неће бити његове поделе, нити ће се та тема икада наћи на дневном реду преговора“. Толико од овог америчког ђака и некада декларисаног обавештајца.

Тако овог лета топлотом мање огрејани него што смо од студени и беса солидно „најежени“, живимо доба у коме нам без устезања, минимума обзира и уважавања цивилизоване и правно утаначене комуникације, објашњавају како је наша земља на слободној дражби високих шпекуланата и улагача глобалне геополитичке берзе. Нашом земљом, нашим животима, не мање нашим богатством и успоменама, нашом историјом… тргује се, и без фемкања извикују се цифре и лозинке. Уз присуство оваквих фрагмената налик одељцима забрањене, тј. бизарне историје,коју научни мејнстрим не признаје, лето наше патње и стрепње претапа се у „зиму нашег незадовољства“. За утеху нам је разумно предосећање да зебња од студени живота свакако није наше вечито, метафизички досуђено стање. Није неодговорно да се надамо неком будућем, свеједно да ли и временски удаљеном лету, када ће август поново бити распојасани и месец лењог уживања! Теме и садржаји које из броја у број Печат објављује чине веродостојним геополитички мозаик који оваквом очекивању даје аргументацију чвршћу од пустих жеља.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *