Почетна / Колумне / ЗОНА СУМРАКА / Старчевићев накот

ЗОНА СУМРАКА / Старчевићев накот

О сваком датуму иоле важнијем за српску историју у листу „Данас“ дешава се необична паранормална појава – указује се жена у црном под називом Стефан Милосављевић да нам крњом логиком и фаличним чињеницама демонстрира да Анте Старчевић није много погрешио назвавши Србе „накотом зрелим за сјекиру“

У овогодишњој „Видовданској посланици“ српском народу најоштријег пера Жена у црном („женске мировне групе феминистичко-антимилитаристичке оријентације“) Стефана Милосављевића упозорава се на чињеницу да се у Србији „накотило мноштво Лазара и Обилића“, али и на срећну околност да се може „наћи и по који Бранковић – издајник“. Да ли је избор термина који Милосављевић користи намеран или случајан? Да ли се ради о подсвести која вришти да избије на светлост дана, или о свести која се лоше (ако се уопште) прикрива? Нећемо да будемо малициозни и да омаловажавајући интелектуални напор активисте Милосављевића кажемо да је својом глупошћу и непажњом потврдио основну тезу којој се подсмева дуж читавог свог видовданског текста да се на Видовдан „види ко је ко“. Ценећи орканске висове његовог интелекта и поштујући његово људско право на став, рећи ћемо да је промишљеном употребом речи „накот“ у односу на Србе желео да јасно и недвосмислено на Видовдан покаже ко је и какав ће остати довека. Свесно и намерно користећи речник којим се још у 19. веку служио највећи Хрват свих времена и отац ове нације Анте Старчевић, хтео је да нас продрма и директно подсети на то колико смо заиста лоши и достојни само презира (и сјекире кад затреба и кад се укаже прилика). Милосављевић је показао и да је истинска авангарда просветљеног антимилитаристичког дела српског друштва из којег се нико до сада није сетио да посегне и за другим старчевићевским описима Срба попут „гнусна ропска створења“, „сужањска пасмина“, или „псета пуштена с ланца“, иако нам одавно говоре сличне ствари. Није Милосављевић први Србин који је схватио сву исправност старчевићевског виђења Срба. Поменимо само неке друге Србе свесне свеобухватне погрешности свог порекла и идентитета који су смогли снаге да ту болест убију прво у себи, а потом и у другима попут Макса Лубурића (пореклом из племена Дробњак), фра Мирослава Филиповића (од мајке Марице Радуловић), Љуба Милоша (Лубурићев рођак истог порекла) и многих других укључујући и најмање 13 генерала НДХ који су били Срби.
Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *