Зашто је бомбардована Србија?

Косово – најнижа тачка у интелектуалној историји Запада (2. део)

Без одобрења Савета безбедности НАТО није имао ништа више права да бомбардује Србију него Садам Хусеин да „ослободи“ Кувајт

Трећи део књиге Југославија – мир, рат, распад збирка је упечатљивих исказа Ноама Чомског о Косову. „Косовска криза је показала ретко виђену страст и визионарско величање.“ Сам догађај је без икакве мере и везе с реалношћу приказиван као „прекретница у међународним односима“, почетак нове епохе у којој ће коначно бити „окончана нехуманост“, „нови хуманизам за нови миленијум“ и шта све не. Иза буке и беса била је опскурна баналност онога што је француски интелектуалац Жан Брикмон цинично називао „хуманитарни империјализам“ и што је у суштини „употреба људских права да би се продао рат“.

[restrict]

ЗАПАДНИ МЕДИЈИ КАО СОВЈЕТСКА ПРАВДА Чомски је показао да ту главни проблем Запада није било тек неодговорно политичко блебетање Била Клинтона и Тонија Блера, него да је НАТО бомбардовање у „случају Косово“ било „невероватно важан догађај за америчке интелектуалце. Деведесете су биле вероватно најнижа тачка у интелектуалној историји Запада, не само у САД него и у Француској и Британији. То је изгледало као стрип који имитира сатиру о стаљинизму“.
Чомски сликовито и убедљиво западне медије пореди с неумереношћу совјетске Правде из „златног доба“. „Ако баците поглед на Њујорк тајмс или читате француску или британску штампу, све је пренатрпано причама како је то ’нормативна револуција’ која се шири Западом. И ’први пут у историји’ држава, именом САД, ’лидер слободног света’ делује из ’чистог алтруизма’. Следећи те извештаје, Клинтонова политика улази у ’узвишену фазу’, са ’светачким сјајем’ и тако даље и тако даље.“

КАД ЈЕ ВАЦЛАВ ХАВЕЛ БИО БОЖАНСТВО Врхунац интелектуалног одсуства потребе да се узима стварност у обзир – да је агресија НАТО противна међународном праву и директно поништавање улоге ОУН, које једине могу правно одлучивати о употреби силе у међународним односима – представљају патетична и квазивизионарска објашњења „нашег пријатеља“ Вацлава Хавела који је сву своју елоквенцију и кредибилитет употребио да објасни зашто се бомбардовање „мора подржати“.
Ево Хавела који налази да је „рат у Југославији прекретница у међународним односима: први пут људска права – конкретно косовских Албанаца – неупитно долазе на прво место“ и „развој цивилизације је коначно довео човечанство до признања да је људско биће много важније него држава“, а то открива косовска интервенција.
„Ово је важан преседан за будућност“, грми Хавел. „И може се јасно рећи да неће бити допуштено убијање људи, изгон из њихових домова, мучења, одузимање имовине.“ Ове велике речи, које наглашавају универзалност, изговарају се као да Загреб, који је управо на ономе што „неће бити допуштено“ одлучио о судбини четврт милиона протераних Срба из Хрватске, није само петсто километара далеко до Прага. Али није Хавел у свом узлету превиђао само српска страдња. Док је тај „изузетно омиљени коментатор светских односа“ говорио пред америчким Конгресом, „његови другови дисиденти су брутално убијани у Ел Салвадору“.

ЗАШТО Си-Ен-ЕН НЕ ВИДИ ЗВЕРСТВА НАД КУРДИМА Све лицемерје те ситуације Чомски објашњава случајем Турске, која ће се после појавити као једна од првих земаља које су признале бесправно проглашавање независности Косова, упркос постојању Резолуције 1244. Сетићете се, интервенција почиње тврдњом како НАТО „то“ не може дозволити на почетку XXI века и „на својим границама“. Али никоме нису сметала „зверства у границама НАТО“. Медији такође по команди жмуре пред тим чињеницама. „Није био избор Си-Ен-Ена да сам фокусира своју пажњу на Косово а да не гледа на Турску. То је избор владе САД. Колико сте видели слика о хиљадама курдских села која су разорена у југоисточној Турској? Десетине хиљада људи је убијено, било је 2,5 милиона избеглица и – колико сте слика видели о томе? Да, одговор је – нула.“
Тако је то чињено, али зашто? Чомски наводи проблем Америке са све непослушнијим УН, па је заобилажење светске организације покушај преузимања њене улоге. Тај процес је данас сасвим очигледан, али је очигледна и немоћ Америке да „недисциплину“ обузда. Тада то још није било отишло овако далеко.
Али проблем са „хуманитарним интервенцијама“ је што су то биле и операције Јапанаца у Манџурији кад „кинески бандити“ нису прихватали пружену руку; Мусолини је с истим образложењима „помагао“ Етиопији; Хитлер је с тим образложењима ушао у Чехословачку; ето ту и „помоћи“ Америке Вијетнамцима и читава серија „хуманитарних“ чињења која је уследила. То је проблем за здрав разум, али не и за болесне политичке амбиције.
У том тренутку, објашњава Чомски, поред Турске, логичније је и потребније је било да су САД одлучиле да „помогну“ Колумбији, или Лаосу, а да се и не говори о Конгу. А, иначе, „без одобрења Савета безбедности НАТО није имао ништа више права да бомбардује Србију него Садам Хусеин да ’ослободи’ Кувајт“. Тачка.
Да би све било у складу с апсурдом у коме је главни борац за „право на помоћ“ у ствари последњи на свету који би на то имао право, с обзиром на своје претходно понашање, говоре чињенице: „Сједињене Државе су биле убедљиво у вођству у стављању вета на резолуције Савета безбедности и то у широком спектру разлога, укључујући терор и агресије, а од времена кад су губиле контролу у процесу деколонизације, и то са Великом Британијом која је на другом месту, а у заостатку је Француска на трећем“.

СРБИЈА ОДБИЛА РЕФОРМЕ И ЗАТО МОРА БИТИ КАЖЊАВАНА Занимљиво је да се, на крају, све враћа на почетна настојања да се простор бивше Југославије економски затре. Пре три године Ноам Чомски је „ископао“ објашњење зашто се кренуло у НАТО бомбардовање. Он цитира предговор Строба Талбота – који је у Стејт департменту био „врло високо“ у време кад су се доносиле те важне одлуке – а за књигу његовог чиновника Џона Нориса. Талбот каже „да ако стварно желите да разумете како се мислило у врху Клинтонове администрације, то је књига коју морате прочитати. (Реч је о књизи Collision Course: NATO, Russia, and Kosovo.) Он каже да прави разлог за рат нема никакве везе са косовским Албанцима. То је било због тога што Србија није прихватала захтеване друштвене и економске реформе, што значи да је то било последње место Европе које се није подвргло неолибералном програму под вођством САД. Због тога је морала бити елиминисана. То је објашњење с највишег места.“

ЖИВОТИЊСКА ФАРМА Остаје нам да покушамо да одредимо значај ове књиге мишљења „највише цитираног живог научника, осмог најцитиранијег научника уопште“. Можда ће њену улогу најбоље описати једно уочавање самог Чомског а које се тиче чувене Орвелове Животињске фарме. Колико људи је читало предговор тог општечитаног дела? Понеко, или боље рећи нико. А зашто? Зато што су се „чувари либералне демократије“ постарали да се он не објављује. Шта је ту било неподобно за „земље старе демократије“ које су читав свет училе да је слободан говора као здравље? Па то што је „Орвел рекао да је он писао о Енглеској“, а сви су више волели да је то „сатира о западним тоталитарним непријатељима, као што је Совјетски Савез“.
Тако је, уосталом, осамдесетих година оживљена и Орвелова 1984. И на Истоку и на Западу. Али Џорџ Орвел је више волео истину, и он је „описао како се у слободној Енглеској непопуларне идеје потискују, маргинализују и никад не чују – не из истих разлога као у Русији, али резултат на крају није различит.“
Погледи Чомског су као Орвелов увод. Они вам дају слику целине, а манипулисање детаљима чине неубедљивим. Ова књига суштински подрива распрострањену лаж. Србији се не помаже, Србија се дисциплинује и уништава, јер је непослушна. А то је методологија чињења „хуманитарног империјализма“. И ту се неће спасти они који ће се клањати пред силом. Зато је боље да на време читате предговор за „Нову животињску фарму“. Губите време надајући се да лаж може постати истина. И на крају крајева, ако човек већ живи у времену расцепљеном између тога да буде део истине Чомског или део „срећног“ мозаика планетарних лажи Блера, Клинтона, Макрона, Хојта Јиа или Мичела, онда му није тешко да се определи. Јер „резултат на крају није различит“. Али се Човек не мора стидети себе.

[/restrict]
Крај

Један коментар

  1. Dobro upuceni znaju…….da bi se zataskala afera Bil Klintona i Monike Levinski.
    U jednoj emisiji, Dejan Lucic je pricao o tome.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *