Транзиција и изузетност

Сатанизација социјализма и изолација СССР-а од стране развијених земаља Запада и огромна средства уложена у антикомунистичку пропаганду – дали су резултате. Победа Запада у Хладном рату показала је да су економска изолација и „детант“ убојитија оружја од војних насртаја

Верујем да и вас увек узнемире поруке водећих политичара САД о лидерској улози ове највеће силе у савременом свету, а још више о њиховој „изузетности“, због које им ова улога припада. Библија и Стари завет обавештавају нас да је идеја о изузетности (и „изабранима“) стара готово колико и цивилизација, било да је реч о изабраном народу или о друштвеном слоју. Срећом по човечанство, током векова и миленијума, идеје о слободи и једнакости људских бића нису убијене, мада су често поражаване.
Конкуренција На крилима Француске буржоаске револуције („братство, једнакост, слобода“) капитализам је ослободио човечанство феудалних стега, а предузимљива класа капиталиста, спремна да преузме пословне ризике, а мотивисана неутаживом глађу за профитом, унапредила је производне снаге друштва до неслућених размера. Конкуренција на тзв. слободном тржишту показала се као моћан мотор раста производње и потрошње, генеришући, истовремено, непремостиве економске неједнакости између класе власника капитала („изузетних“) и огромне масе радника (пролетера), који тржишту нису могли да понуде ништа друго осим своје радне снаге. Развој капитализма у Европи пратио је и раст националне свести. Понекад су се елите појединих капиталистичких земаља ослањале на митове о „надљудским“ особинама свога народа (и своје расе), инсистирајући на сопственој „изузетности“ на расној или националној основи. Хитлерова Немачка је најснажнији, али не и једини, пример овог тока идеја. Истина је да су оне поражене у Другом светском рату, али њихов одјек примећује се до данашњег дана.

[restrict] Истовремено, јачали су отпор и класна свест пролетаријата, а у другој половини XIX и првој половини XX века комунизам је постао озбиљна политичка снага, која је довела до успешне пролетерске револуције у Русији и настанка прве социјалистичке земље. Комунистичке идеје, нарочито између два светска рата, уживале су симпатије бројних интелектуалаца у свету – може се рећи да су постали интелектуална мода. Комунистичке идеје и комунистичка пропаганда наилазили су на плодно тле. Али су на Западу брзо научили лекцију и потрудили се да капитализам, нарочито у другој половини ХХ века, постане „мода“ и „револуционарна (бунтовна) мисао“ у социјалистичком свету.
Глобализација и нова изузетност Сатанизација социјализма и изолација СССР-а од стране развијених земаља Запада и огромна средства уложена у антикомунистичку пропаганду – дали су резултате. Победа Запада у Хладном рату показала је да су економска изолација и „детант“ убојитија оружја од војних насртаја. Комунизам у СССР-у и Европи је поражен, а нови светски поредак генерише транзицију на новим просторима. Појам „изузетности“ се модификује, и он се више не ослања на нацију или расу. Штавише, победнички финансијски капитал (Волстрит и Сити) инсистира на деструкцији националне идеје, нарочито у пораженим земљама „периферије“. Свету се намеће нови систем вредности, у којем зарада (профит) заузима доминантно место. Чак се и врхунски спортисти, у медијима, више хвале због огромних зарада које остварују, а мање због способности које су, тренингом, развили.
Светско богатство концентрише се у рукама релативно малобројних власника, који, инсистирајући на сопственој „изузетности“, захтевају од остатка човечанства да своје интересе подреде интересима финансијског капитала. Капиталисти инвестирају на подручјима на којима остварују највеће профите (Кина), смањујући, истина, глобалне неједнакости између држава (нпр. између Кине и САД), али повећавајући неједнакости у приходима и богатству у сопственим (развијенијим) земљама (нпр. САД). Истовремено, припремају рат за освајање ресурса (Блиски исток, Русија, Кореја), сматрајући да као изабрани (изузетни) представници људске врсте могу, у име човечанства, тим ресурсима најбоље да управљају.
Модификација Не може се порицати чињеница да савременом технолошком развоју одлучујуће доприносе најразвијеније државе (САД), које због тога и јесу изузетне. Али им то не даје право да, у име изузетности, постану господари светских ресурса, мира и рата, или глобалне истине (медија). Поновно буђење националне свести у појединим државама подстиче отпор „новој изузетности“, а потискивање рада из производње покреће питање нових принципа расподеле и нових критеријума једнакости. Снажни процес глобализације није могуће зауставити, али је извесно да га је могуће модификовати и ускладити са хуманијим принципима. Можда и неке идеје комунизма могу допринети овој модификацији.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *