Странци, избори и дрво бонсаи

Уз припреме за октобарске опште изборе у БиХ и РС, Запад драстично појачава своју активност како би значајно утицао на атмосферу и политичке актере, све у циљу дестабилизације и дискредитације чврстих државних темеља Републике Српске

Што су ближи октобарски избори у БиХ и Републици Српској, у „босанском лонцу“ све више ври. Поред унутрашњих угарака, ватру нарочито потпаљују евроатлантисти чијем залагању за унитарну БиХ нарочито смета РС и борац за њену самосталност Милорад Додик. Додуше, и он се труди да им забије прст у око, примера ради, јавно исказаном намером да, уколико после избора постане члан Председништва БиХ, у којем би првих осам месеци био председавајући, замоли „(Владимира) Путина да у том тренутку дође и да га, као члан Председништва БиХ, иако ми није стало до те позиције, дочекам у Бањалуци“.

УЈЕДИЊЕЊЕ СРБИЈЕ И РС Наравно да се све врти око Србије и РС, односно тежње њиховом уједињењу, што Запад доживљава као директно рушење њихових геостратешких и политичких интереса на Балкану. А Додик управо о томе стално говори, као што је и у последњој изјави рекао да ће Србија и РС у овом веку бити уједињене, иако је то наишло на бројне реакције у Федерацији и међу странцима, који одбацују такву могућност.

„Дa сaм рeкao дa ћe сe тo дeсити у нaрeднoм милeниjуму, oпeт би рeaгoвaли. Српски нaрoд je у прoшлoм вeку, oд бaлкaнских рaтoвa и нa крajу oвoг пoслeдњeг, срaмнoг у кojeм су пoкушaли дa нaс сaтaнизуjу кao гeнoциднe и фaшистe, нajстрaдaлниjи нaрoд нa Бaлкaну. Нaрoд кojи je имao вeликe истoриjскe и пoлитичкe зaблудe, кao штo je Jугoслaвиja… Вeруjeм дa ћe пoлитички прoцeси кojи трajу упрaвo дoвeсти дo тoгa. Oсврнитe сe нa Пoвeљу УН кoja истичe прaвo нaрoдa нa сaмooпрeдeљeњe. Aкo нeки нaрoд имa прaвo нa сaмooпрeдeљeњe, акo су тo имaли Хрвaти, Слoвeнци, Црнoгoрци или aкo дaнaс, бeз oбзирa нa тo штo сe тoмe прoтивимo, Кoсoву дajу тaквo прaвo, зaштo ми нeмaмo тo прaвo“, каже Додик.
[restrict]

КОСОВО И СРПСКА Већ више од десет година Косово се на неки начин везује за РС. На основу те симетрије Додик је и рекао да ће молити председника Србије Александра Вучића да приликом разговора о Косову има у виду и РС, и да се та питања решавају у пакету.

О томе је говорено и на скупу одржаном ове недеље у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Београд и Представништва Републике Српске у Србији, на коме је професор Слободан Антонић са Филозофског факултета у Београду, поводом паралеле између КиМ и РС, указао на два преовлађујућа мишљења.

Једно је, како каже, мишљење да су питања РС и Косова питања близанаца. То значи да свака промена у статусу Косова подразумева и промену статуса РС. Другим речима, ако Косово буде примљено у УН, то ће отворити и питање дисолуције БиХ, односно одвајања РС од БиХ.

Друго поређење РС и Косова, по речима Антонића, није добро са становишта реалних снага. На КиМ је милион Албанаца нелојалних Србији, док је РС у свему држава, са преко 800.000 Срба лојалних матици Србији, тако да је у некој перспективи могуће да Србија привуче РС себи.

За Мишу Ђурковића из Института за европске студије управо бројеви указују на демографски проблем који се намеће као фундаментално питање. Многи се простори драстично празне, нарочито, рецимо, Херцеговина, што у будућности може представљати и безбедносни изазов.

ПИТАЊЕ ВОЈСКЕ Из поменутог склопа се намеће и питање војске. Иако је Дејтонски споразум РС гарантовао војску, она је укинута, а пре седам година укинуто је и редовно служење војног рока, што значи да седам генерација првопозиваца није обучено за одбрану своје земље.

Сведоци смо бескрупулозних метода НАТО-а и земаља из овог савеза да се он пошто-пото прошири и на остатак балканских земаља. На силу су у њега утерали Црну Гору, извели неку врсту пуча у Македонији, а све се чини да се на сличан начин и Србија и БиХ утерају у тај савез.

ЏИХАДИСТИЧКА НЕКРЕТНИНА Ту је и јачање турског фактора, нарочито од 2015. године када је промењена њена парадигма на овом простору. У књизи „Епитаф за Босну“ стручњак за безбедност Џевад Галијашевић износи податке о трајном стамбеном збрињавању потенцијалних радикалних исламиста, што је, како наводи, постало државни пројекат. Галијашевић тврди да је у сарадњи са америчком амбасадом у Сарајеву покренута сложена операција насељавања „угледних ратника“ и команданата, предводника џихада и њихових породица из Сирије, Јемена, Авганистана и Ирака у околину Сарајева. Операција је носила кодни назив „Некретнина“, а резултати касније истраге су поражавајући.

„Откривено је постојање ’туристичких насеља’ затвореног типа у којима може боравити око 5.000 људи, сумњивог идентитета и биографије. У сарадњи са Државном агенцијом за истраге и заштиту, утврђене су злоупотребе појединих арапских држављана, који уопште нису боравили на поменутој адреси, чак нису долазили у БиХ годинама“, истиче Галијашевић и додаје да је истрагом, такође, утврђено да су „лажно регистрована предузећа“ као власници некретнина углавном полагали капитал од 2.000 КМ (1.000 евра), а да вредност изграђених објеката достиже и пола милиона КМ.

НОВА БАЛКАНСКА РУТА А ту је и опасност од доласка многобројних илегалних миграната у БиХ, а помињало се и око 50.000 њих, па и више, који би у немогућности да се домогну Западне Европе могли остати у Босни.

 Тим питањем заокупила се јавност у БиХ откако су мигранти преко „нове балканске руте“ почели да долазе на њено тло, посебно када се испоставило да је граница са Хрватском довољно чврста, а власти у Загребу, као и Бриселу, одлучне да мигрантима не дозволе пролаз до жељеног циља. 

У РС од самог почетка одбијају да узму у разматрање стационирања миграната на њеној територији, мада су надлежни за безбедност у Сарајеву тврдили да таквих намера нема. Међутим, да се у том правцу ипак размишљало, стоји у наводима загребачког „Вечерњег листа“, који пише да је Савет министара БиХ разматрао план да се у РС распореди неколико стотина миграната, од кога се, пише лист, одустало услед противљења Бањалуке. 

Рекло би се да се са политиком турског председника Реџепа Тајипа Ердогана компликује позиција муслимана у Федерацији, без обзира на речит податак да у Сарајеву има више Турака и Арапа него Срба. На Западу је све израженија исламофобија, а с њом и страх да се би се унитарна БиХ лако претворила у џамахирију.

БРИТАНЦИ У САРАЈЕВУ Па ипак, све је то секундарно у односу на главни западни циљ који се огледа у сузбијању руско-православног фактора на Балкану, што и наводи на закључак да се не бирају средства за остварење тог циља. Како, наиме, другачије објаснити појачано присуство и деловање британског фактора, нарочито од 2016. године; излазак из Европске уније у Уједињеном Краљевству се доживљава као велика шанса за њихов повратак на глобалну сцену.

Већ је дошло до јавности да је у Сарајеву недавно формиран британски обавештајно-безбедносни центар, усмерен на деловање управо у вези с предстојећим изборима.

И најновија вест, објављена преко лондонског „Тајмса“, дa ћe Вeликa Бритaниja пoслaти 40 припaдникa своје вojскe кojи ћe сe придружити мисиjи EУ и НATO-a у БиХ кaкo би спрeчили рускo мeшaњe у oктoбaрскe избoрe, додатно је у функцији политичког притиска на РС.

„Кaкo сe бaш сaд oпeрaтивни кoмaндaнт EУФOР-a (Џejмс Eвeрaрд) сeтиo дa му трeбajу ти вojници? Tрeбa видeти oпeрaтивну структуру тих вojникa – дa ли су oбaвeштajци или су зa eлeктрoнскo извиђaњe, нaдглeдaњe eлeктрoнскoг спeктрa. Meђутим, свe je у функциjи и у кoнтeксту избoрa нa прoстoру Рeпубликe Српскe“, закључак је војног коментатора и посланика у Скупштини Србије Мирослава Лазанског.

Ни деманти британске амбасаде у Сарајеву, ни претње да прeдсeдник Рeпубликe Српскe „неутемељеним изјавама“ ризикује да „трајно угрози“ односе са Лондоном, нису спречили Дoдика да изјави како је циљ 40 бритaнских спeциjaлaцa дeстaбилизaциja Рeпубликe Српскe и ствaрaњe oпштeг хaoсa. Додик сматра да се ради о бритaнским спeциjaлцимa, кojи дeлуjу нa друштвeним мрeжaмa, прислушкуjу звaничникe РС и пoкушaвajу дa ствoрe oпшти хaoс кaкo би дoшлo дo смeнe aктуeлнe влaсти у РС или, у нajмaњу руку, дo њeнoг слaбљeњa.

(ДЕ)СТАБИЛИЗАЦИЈА Ту већ долазимо до још увек актуелног случаја Давида Драгичевића са познатим рукописом дестабилизације повезаним пре свега са британском деловањем на овим просторима. Трагични случај бањалучког студента и искрена забринутост шире јавности све више се злоупотребљавају за спровођење политичких циљева који са самом трагедијом и истином о њој немају везе. Да ли је тек случајност што је и у Грузији протесте организовао отац једног од двојице дечака убијених у Тбилисију у децембру 2017. године, незадовољан радом полиције за коју демонстранти тврде да прикрива починиоце злочина?

С обзиром на поменуте проблеме и њихову перспективу у ближој будућности, општи избори у БиХ и РС представљају велики изазов за очување стабилности РС. Управо из тог разлога Миша Ђурковић, на поменутом скупу у Београду, апелује да сви политички актери у РС, пре свега два водећа политичка блока, али и званични Београд и они који из Србије имају утицаја у РС, раде на очувању и грађењу атмосфере поверења између грађана РС и политичких актера.

У РС је на сцени озбиљан плурални систем са два донекле изједначена блока, а Ђурковић посебно указује на неку врсту, условно речено, кохабитације где један блок (са Додиковом СНСД на челу) има власт на нивоу РС – председник републике и власт у парламенту – а други блок (Сaвeз зa прoмeнe чији су челници Младен Иванић, Драган Чавић и Младен Босић) у последње четири године има значајну функцију представника РС у заједничким органима БиХ.

Не треба заборавити да су оба блока били творци РС и да је тим значајније очувати унутрашње јединство, баш у тренутку када страни фактор по сваку цену покушава да оствари свој утицај. То се нарочито односи на блок који је у РС у опозицији, чији поједини иступи и активности нису ишли у прилог тог јединства.

А можда ипак треба бити оптимиста, попут историчара Предрага Марковића, који је на београдском скупу указао да испред скупштине Републике Српске расте дрво бонсаи, иначе само по себи необично јер, иако је мало, може доста дуго да опстане, чак и преко сто година. А, како каже Марковић, држава која, између осталог, брине и о бонсаи дрвету, то је озбиљна држава…

[/restrict]