Почетна / Регион / Стоп Сорошу и мигрантима

Стоп Сорошу и мигрантима

Мађарска је прва европска држава која напушта договор УН о мигрантима

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Уједињене нације су, сагласношћу 192 државе, 13. јула усвојиле свој први Глобални миграциони пакет. То је први међународни документ о односу према мигрантима (у свету их тренутно има око 250 милиона) чији циљ је отварање нових перспектива за легално усељавање избеглица у обећане земље. План (обухвата 23 циља) једино нису потписале САД, које су као разлог навеле да „политику усељавања једној земљи не може да прописује нико ван ње“, док је потенцијални „кочничар“ Мађарска – иако је потписала Пакет, најавила је да ће се можда предомислити.

ОТВАРАЊЕ ГРАНИЦА Министар иностраних послова и спољне трговине Мађарске Петер Сијарто могућност повлачења из споразума образложио је страхом његове владе да би план УН могао довести до мера које присиљавају земље да отворе своје границе за мигранте и избеглице.

 „Финални текст је у потпуности против здравог разума и у супротности је са мађарским интересима и напорима усмереним на обнављање стабилности у Европи. Циљ плана је да намерно промовише миграције и фокусира се искључиво на интересе Африке, Јужне Америке и малих острвских држава, будући да дефинише миграције као фундаментално људско право, што је погрешан приступ. То је ’позивница’ новом таласу милиона миграната, које би Глобални пакет УН изједначио са локалним грађанима“, рекао је Сијарто, подвлачећи да је поменути пакет „иста игра“ као и квоте у ЕУ, због чега ће предложити мађарској влади да се повуче из процеса усвајања тих закона.

ВАШИНГТОН И БУДИМПЕШТА И пет дана касније, 18. јула, влада Виктора Орбана одлучила је да Мађарска буде прва европска земља која ће напустити споразум Уједињених нација о мигрантима, након што су то учиниле Сједињене Америчке Државе.

Попут Вашингтона, и Будимпешта тврди да је документ УН „у потпуности против безбедносних интереса земље“, чак и да представља „претњу по свет“. Понављају као и Американци – „Наше одлуке о миграционој политици треба да доносе Мађари и само Мађари. Ми ћемо одлучити о контроли граница, што смо и урадили.“

Влада у Будимпешти још сматра да се документ о миграцијама (који није правно обавезујући) позива на основна људска права миграната, али да се не бави људским правима – да се обезбеди да људи могу да живе у миру и безбедности у сопственим домовинама. Зато ће, поручују са пештанског Кошутовог трга, ако споразум буде стављен на гласање у Генералној скупштини УН – гласати против, а Мађарска неће учествовати ни на састанку шефова држава и влада земаља чланица УН о овом питању у децембру у Маракешу (Мароко).

Мађарска, иначе, није једина земља Европске уније која одбија да прими мигранте, па се поставља питање да ли ће и остале три чланице Вишеградске групе (Словачка, Чешка и Пољска) напустити овај пакет УН? И то из разлога што поменута „четворка“ већ три године заступа овакав став, а у последње време и нове владе Аустрије и Италије, док је Немачка због ултиматума коалиционог партнера и министра унутрашњих послова Хорста Зехофера била на корак до пада.

Потез Будимпеште још један је доказ да Мађарска ни по коју цену не жели да свој државни суверенитет у области заштите граница и национални у сфери структуре становништва – препусти ни Бриселу, а сада ни седишту УН у Њујорку. Како је дуго најављивано, после поновне (треће заредом) победе десно-конзервативног Фидеса премијера Виктора Орбана, у парламенту је недавно усвојен и такозвани Стоп Сорош закон, којим су предвиђене затворске и финансијске казне за појединце и организације које помажу или организују илегалне миграције.           

ЕК ТУЖИЛА БУДИМПЕШТУ

Дан након одлуке Орбанове владе о повлачењу Мађарске из Споразума УН о избеглицама, 19. јула, Европска комисија одбацила је мађарски закон „Стоп Сорош“ као нелегалан, и Будимпешту, због непоштовања законодавства Европске уније, тужила Европском суду правде (ЕЦЈ).

Комисија се за покретање судског поступка против Мађарске одлучила због кршења четири законска правила. Прво – због непоштовања примењивих процедуралних гаранција, јер се тражиоци азила у транзитним зонама у Мађарској задржавају неограничено. Друго – због константног онемогућавања азилантима да се за помоћ обрате националним, међународним и невладиним организацијама. Треће – зато што Будимпешта не поштује европске законе када мигранте враћа у друге земље, или их држи на граници са Србијом, и четврто – што сваком појединцу или организацији који помажу мигрантима прети – казном затвора.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *