СНЕЖАНА И 16 ЕВРОПСКИХ ПАТУЉАКА

 Има ли алтернативе Европској унији? / Самит у Софији 

Размена Пекинга са земљама централне и источне Европе једва да достиже десети део укупне размене Кине са Европском унијом, па није јасно како формат сарадње 16+1 угрожава јединство у Бриселу, чак и када је овај у потпуној сенци Берлина коме је, гле чуда, Пекинг највећи спољнотрговински партнер

Неко малициознији констатовао би да се Европска унија, у духу предоченог наслова, претворила у замак разваљен брегзитом, а да је Немачка попут самозаљубљене геополитичке старице која залудно запиткује САД ко је најлепши, или можда најлибералнији, на Старом континенту.
Заједљивац би навео да је исток Европе толико напредовао унутар Европске уније, да данас у њеној размени са Кином, статистички појачан републикама бивше Југославије које још нису чланице и Албанијом, остварује удео од спектакуларних десетак одсто.

[restrict]

ЗЛАТНЕ КОЧИЈЕ У ЛОНДОНУ Па ипак, поменути проценат у ери посусталог привредног раста на западној хемисфери није безначајан. Ако је размена Кине са 16 земаља централне и источне Европе лане достигла вредност од скоро 70 милијарди долара, а Пекинг је, истовремено, у овај део Старог континента уложио десет милијарди, то потпада под општу оцену „врло добро“ или чак „одлично“, под условом да поменута сарадња у будућности досегне природан равнотежни ниво, без геополитичких ометања и протекционистичких заврзлама. Била би то констатација оптимисте.
Реалистичан приступ изгледа овако. Док се истоку континента убрзано растућа сарадња са Кином у формату 16+1 цинично пребацује као изазивање опште европске опасности, његов западни део, за свој грош, шаком и капом Кинезима продаје скоро све што стигне и од њих немилице увози. Сетимо се лондонске вожње Си Ђинпинга у позлаћеној краљевској кочији пре мање од три године, када је све, осим ваљда Краљице Мајке, имало истакнуту цену, или ноторне чињенице да је Кина, већ неко време, највећи спољнотрговински партнер Немачке.
Слична сцена са кочијама, приређена, на пример, у Будимпешти, била би на западу Европе дочекана на медијски нож, баш као што је у Бриселу, уз гунђање, дочекан споразум о изградњи мађарског дела пруге за возове великих брзина од Београда до Будимпеште.
Зашто?

ДИЈАГНОЗА Већ дуже време Немачка и остале западноевропске чланице Европске уније, благо речено, критички посматрају развој сарадње Кине са некадашњим југословенским републикама, Албанијом и источноевропским чланицама некадашњег Варшавског пакта. У Берлину се сматра да развој сарадње у формату 16+1 угрожава јединство Европске уније, а неки га чак доводе у везу са променама политичког расположења у Пољској и Мађарској. У коктелу са Путиновом Русијом, то је сигнал за узбуну неолибералног дела тамошње политичке елите.
Зли језици рекли би да еврократе поменуту промену политичког расположења посматрају идеолошки, са позиција заштитара неприкосновене неолибералне доктрине, уместо да то чине демократски, уз разумевање дубљих друштвених и привредних узрока таквих промена.
„Ројтерс“ је пролетос чак био објавио да Кина разматра проређење активности у формату 16+1.
Након што је сарадња Кине са земљама централне и источне Европе актуелизована током посете Ангеле Меркел Пекингу у мају ове године, уследила је посета кинеског министра спољних послова Берлину. Кина је тада, према извештајима медија, сумњичавим Немцима понудила трилатерално учешће у активностима унутар платформе 16+1, али одговора за сада нема.
Учествујући на симпозијуму посвећеном сарадњи балканских држава у оквиру иницијативе „Појас и пут“, који је крајем маја одржан на Пекиншком универзитету за стране студије (BFSU), аутор ових редова је у раду који је представио, идући у сусрет самиту у Софији, истакао да би Европска унија требало да постане партнер формата 16+1, чак и учесник, пре него његов кочничар. Другим речима, зашто би Суботичани требало да се возом клацкају до Београда четири сата или Београђани осам сати до Пеште ако не морају, само да у Бриселу или Берлину не посумњају у властито, бирократијом цементирано јединство?
Одмах након завршетка Седмог самита шефова држава или влада Кине и 16 земаља централне и источне Европе, који је протеклог викенда одржан у Софији, кинески премијер Ли Кећијанг је отпутовао у званичну посету, погађате, Немачкој. Повод је одржавање пете рунде међувладиних, немачко-кинеских разговора.
У тексту који је објавио у дневном листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, Ли Кећијанг је истакао да су, у време нарастања популистичких покрета и протекционизма као тренда у САД, Кина и Немачка у обавези да заједно подрже међународно уређење засновано на правилима. Циљ је корист за две земље и два народа, давање подстицаја кинеско-европској сарадњи и допринос очувању слободне трговине, мултилатерализма, фер и поштеног међународног поретка.

16+1 КАО ПЛАТФОРМА РАЗВОЈА Кинези платформу 16+1 виде, пре свега, као одскочну даску или прилику за продубљивање сарадње. Пекинг увек наглашава да је поменути формат сарадње окренут отвореној и транспарентној пословној и тржишној сарадњи. На свим скуповима на високом нивоу отворено је подржавано европско јединство и пут који су изабрале чланице Европске уније.
Као неко ко је 2012. године у Пекингу присуствовао установљавању овог формата сарадње, односно оснивању Секретаријата за сарадњу Кине са 16 земаља централне и источне Европе, и касније пратио свих седам самита и бројне пратеће скупове и активности, аутор ових редова то може да посведочи.
Поврх тога, Пекинг је све време изражавао интересовање за сарадњу трећих страна у формату 16+1 и посвећеност јединственој, стабилној и просперитетној Европи. Кина сматра да су заједнички интереси са ЕУ повећани последњих деценија, те да постоји потреба за ширењем сарадње.
У Пекингу сматрају да су Кина и Европска унија заговорнице глобализације, мултиполарног поретка и присталице мултилатералног глобалног трговинског система усредсређеног на Светску трговинску организацију, што је посебно важно јер се, како се каже у једном коментару објављеном у листу „Чајна дејли“, обе стране суочавају са све већим притиском протекционистичких и једностраних активности.

ГДЕ ЈЕ МЕСТО СРБИЈЕ? Србија на најбољи начин капитализује своју позицију у Европи и на Балкану када је сарадња са Кином у питању. Она је одавно европски полигон и центар кинеских инфраструктурних пројеката (мост преко Дунава у Београду, ремонт и изградња ТЕ капацитета, изградња нових мостова и деоница ауто-пута, изградња брзе пруге Београд–Будимпешта…), али и кичма саобраћајне везе од луке Пиреј у Грчкој, чији је лавовски део у кинеском закупу, ка централној Европи.
За разлику од Србије, Мађарска, као чланица Европске уније, трпи веће притиске Брисела и Берлина када су кинеска инфраструктурна улагања у питању. То се види и по томе што је изградња поменуте брзе пруге кроз Срем одавно почела, а у Софији је протеклог викенда потписан комерцијални уговор о изградњи преостале, треће деонице, од Новог Сада до Суботице, односно границе са Мађарском, вредан 943 милиона евра.
Од 18 уговора и споразума потписаних у Софији, три се односе на Србију: поменути комерцијални уговор о изградњи треће деонице пруге Београд–Будимпешта дуге 108 километара, меморандум о разумевању посвећен обнови пруге Београд–Ниш и меморандум за изградњу, како је наведено у извештајима, индустријског парка за воће и поврће.
„Модернизација железничког коридора 10 за Владу Србије је приоритетан пројекат, а компанија ЦРБЦ (China Road and Bridge Corporation) заинтересована је да у њему узме учешће. Реконструкција пруге Београд–Ниш важна је пре свега за Србију, али је неопходна и за боље повезивање железницом у читавом региону, како бисмо имали ефикасну и брзу железничку везу на целом потезу од Будимпеште до Пиреја“, рекла је Зорана Михајловић, потпредседница српске владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Она је навела је да је први корак у реконструкцији пруге од Београда до Ниша израда пројектне документације за 198 километара ове пруге, а процењује се да је за реконструкцију потребно око 600 милиона евра.
Наредних дана биће расписан и тендер за избор стратешког партнера за РТБ Бор, за који су кинеске компаније такође показале велико интересовање.
Додамо ли овом списку спасоносно кинеско улагање у смедеревску железару, захваљујући коме је сачувано преко пет хиљада радних места у Србији и најављена даља улагања, можемо констатовати да се Кина привредно дубоко укоренила у Србији.
Европска унија, са аспекта европских интереса, нема ниједан разлог да не подржи пројекте из формата сарадње 16+1. Шта је, уосталом, европскије од модернизације железнице по европским стандардима између два европска центра каква су Београд и Будимпешта?

СЕДМИ САМИТ

Претходни самити шефова држава или влада Кине и земаља централне и источне Европе до сада су одржани у Варшави (2012), Букурешту (2013), Београду (2014), Суџоу (2015), Риги (2016) и Будимпешти (2017).

ДЕОНИЦЕ ПРУГЕ

Пруга од Београда до Суботице, односно граничног прелаза Келебија, гради се из кредита Руске Федерације и Кине. Деоницу од Београда до Старе Пазове граде кинеске компаније ЦРИ и ЦЦЦЦ (China Railway International, China Communications Construction Company). Деоницу од Новог Сада до Суботице и Келебије градиће такође кинеске компаније.

БРНАБИЋЕВА РАЗГОВАРАЛА СА ЛИ КЕЋИЈАНГОМ

Председница Владе Србије Ана Брнабић разговарала је у Софији са премијером Државног савета НР Кине Ли Кећијангом о даљем унапређењу сарадње и стратешког партнерства две земље. Брнабићева и Кећијанг састали су се уочи Самита Кине и 16 земаља централне и источне Европе, што је потврда интереса обе земље за јачање и даље продубљивање сарадње у свим областима.
„У разговору је оцењено да су политички односи две земље изванредни и да их карактерише свеобухватно стратешко партнерство, узајамно поверење и подршка. Председница владе Ана Брнабић нагласила је да је за Србију посебно важно учешће у кинеској глобалној иницијативи ’Појас и пут’, чији је интегрални део сарадња Кине и земаља централне и источне Европе, и поручила да ће Србија наставити континуитет политике пријатељства“, саопштила је Влада Србије.
Поред енергетике, инфраструктуре и економије, Србија и Кина јачају сарадњу и у многим другим областима, а за Србију је посебно важна сарадња у области културе. Ана Брнабић је истакла да је врло важан пројекат отварања Кинеског културног центра у Београду и да Србија жели да у најскорије време отвори Културни центар у Пекингу. Председница Владе захвалила је кинеском премијеру на недвосмисленој подршци Кине поводом питања Косова и Метохије, посебно унутар УН и других међународних организација.
Кинески премијер Ли Кећијанг нагласио је да је та подршка „константна и неупитна и да је пријатељство између Кине и Србије челично“.

БРОЈКЕ КИНЕСКО-НЕМАЧКЕ ПРИВРЕДНЕ САРАДЊЕ

Вредност спољнотрговинске размене Немачке са Кином лане је, према немачким подацима, износила преко 186 милијарди евра. Кина је треће извозно тржиште Немачке (86.169.919.000 евра) и прво увозно (100.683.321.000 евра).
Кинески дневни лист „Чајна дејли“ објавио је да је, према кинеским подацима, трговина између Кине и Немачке прошле године била вредна 168,1 милијарду долара, уз раст од 11,1 одсто у односу на 2016.

САСТАНАК СА ПРЕДСТАВНИЦИМА „ХУАВЕЈА“

Како је јавила агенција „Танјуг“, председница Владе Србије Ана Брнабић састала се у Софији са представницима кинеске компаније „Хуавеј“, која је светски лидер у производњи информационо-комуникационих система и мобилних телефона, а која послује на тржишту Србије већ 12 година.
Брнабићева је истакла да је Србија отворена и спремна за сарадњу са водећим светским компанијама у области ИТ индустрије. „Влади Србије потребни су партнери као што је ’Хуавеј’ који ће нам помоћи да одговоримо на изазове четврте индустријске револуције“, рекла је Ана Брнабић.
У разговору с представницима кинеске компаније премијерка је указала на снажан раст ИТ сектора у Србији, наводећи да је извоз тог сектора ове године већи за 32 одсто него прошле, а само у априлу био је 44 одсто већи у односу на април 2017.
Брнабићева је нагласила да је дигитализација један од кључних приоритета Владе Србије и да то представља нашу шансу да се придружимо економски најразвијенијим земљама.
Састанку са представницима компаније „Хуавеј“ присуствовала је и потпредседница Владе и министарка грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

 

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *