Почетна / Култура / Промашај који је постао најбољи филм свих времена

Промашај који је постао најбољи филм свих времена

Феномен филма „Вртоглавица“ Алфреда Хичкока

Тачно је шездесет година протекло од премијере „Вртоглавице“, ноар трилера из опуса легендарног Алфреда Хичкока, филма који испрва није прихваћен као важно дело овог аутора, да би се данас обрео и на позицији најбољег остварења свих времена. Заслужено или не?

Двадесет првог јула 1958. године „Вртоглавица“, један од најнеобичнијих трилера из опуса чувеног Алфреда Хичкока, а за многе и не само његовог, у периоду када је огранак овог жанра, тзв. филм ноар, доживљавао свој врхунац, имала је своју премијеру. Занимљиво је да у том првом сусрету са публиком и критиком овај филм није прошао тако добро. Био је номинован за само два техничка Оскара (сценографија и звук) и освојио је тек два признања, за Хичкока и тумача главне улоге Џејмса Стјуарта на фестивалу у Сан Себастијану. Публика се није одазвала у значајнијем броју, а критика је била подељена око вредности овог филма. И сам Хичкок га је иронично или не, неискрено или не, кокетирајући или не, на свој типично енглески саркастично-духовити начин омаловажавао, назвавши га чак и промашајем. Испрва је можда и могао да делује далеко од супериорности коју је стекао временом, посебно јер је био тек један у низу Хичкокових бисера које је снимио за мало више од пет година. Одмах после „Вртоглавице“ створио је „Север-северозапад“, „Психо“ и „Птице“. Врло је мало аутора који су успели да за тако кратко време сниме четири класика, буквално један за другим. Можда се у тако моћном низу Хичкокових хитова „Вртоглавица“ незаслужено затурила у свести и самим тим реаговањима публике и критике. Хичкок их је засуо импресивним филмским изазовима, који су, најблаже речено, били веома тешки за савладавање у тако кратком периоду. Мада, вероватно је најтачније да је „Вртоглавица“ један од оних истински ретких драгуља којима је време неопходно да покажу сав свој сјај.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *